Три студента
„Tri studenta” (engl. The Adventure of the Three Students) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i deveta je priča u zbirki kratkih priča Povratak Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u junu 1904, kao i u američkom časopisu Collier's 24. septembra iste godine.
| Tri studenta | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1904. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Three Students |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1904. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Šest Napoleona |
| Naslednik | Zlatni cviker |
Radnja uredi
Šerlok Holms i doktor Votson dolaze u univerzitetski grad kada im mentor i predavač na Koledžu Svetog Luke, gospodin Hilton Soums, donosi zanimljiv problem. Soums je pregledao rešenja ispita koji je trebalo da preda, kada je napustio svoju kancelariju na sat vremena. Kada se vratio, otkrio je da je njegov službenik, Banister, ušao u sobu, ali je prilikom izlaska slučajno ostavio ključ u bravi, a neko je u ušao, poremetio ispitne papire na njegovom stolu i ostavio tragove koji pokazuju da ih je delimično prepisao. Banister je shrvan i ruši se na stolicu, ali se kune da nije dirao papire. Soums je u svojoj kancelariji pronašao i druge tragove: strugotine od olovke, polomljen vrh olovke, svežu ogrebotinu na površini njegovog stola i malu mrlju crne gline prošaranu strugotinama.
Soums želi da otkrije varalicu i spreči ga da polaže, jer položen ispit donosi znatnu stipendiju. Iznad njega u istoj zgradi žive tri studenta koji će polagati ovaj ispit. Prvi od njih, Gilkrist, je sportista, trkač sa preprekama i skakač udalj, a uz to je i marljiv (za razliku od svog oca koji je protraćio svoje bogatstvo na konjskim trkama); drugi, Daulat Ras, opisan je kao tih i metodičan; treći je Majls Maklaren, nadareni student, ali potpuno raskalašan i predan kockanju.
Holms pregleda kancelariju. Prevarant je očigledno odneo papire do prozora jedan po jedan dok ih je kopirao kako bi mogao da vidi kako se Soums vraća, ali tom prilikom, Soums se nije vratio uobičajenim putem. Obližnja vrata vode do Soumsove spavaće sobe. Nakon što ju je ispitao, Holms pronalazi još jednu, sličnu, mrlju gline išaranu strugotinama. On govori Soumsu da se prevarant, nakon što je čuo kako dolazi, sakrio u Soumsovoj spavaćoj sobi. Bio je tamo, skrivajući se iza zavese, sve vreme dok je Soums ispitivao Banistera.
Sledećeg jutra, Holms i Votson se vraćaju u Soumsovu kancelariju. Holms se suočava sa Banisterom za koga veruje da ne govori sve što zna. Banister ne priznaje ništa i insistira da u Soumsovoj kancelariji nije bilo nikoga dok je on bio tamo. Holms, međutim, šalje po Gilkrista i nastavlja da izlaže svoje zaključke.
Prevarant je bio neko ko je znao da su rešenja ispita tu. Ovo je mogao biti samo Gilchrist jer su dokazi bili tajni, a Gilkrist je bio jedini dovoljno visok da pogleda kroz Soumsov prozor i da vidi njegov sto. Holms je takođe identifikovao mrlje kao specijalnu glinu pronađenu u jami za skok u dalj, što dalje ukazuje na Gilkrista. Gilkrist priznaje svoju krivicu zamerajući Banisteru zbog njegove očigledne izdaje. Banister je zaista bio taj koji je pokrivao Gilkrista. Osećao je da mora, za stara vremena: Banister je nekada bio batler Gilkristovog oca.
Holms zatim objašnjava preostale tragove. Ogrebotinu na stolu napravile su Gilkristove cipele za skakanje sa šiljcima dok ih je zgrabio u žurbi, a glinene mrlje su pale sa njegovih cipela. Banister se srušio u stolicu kako bi sakrio Gilkristove rukavice, koje je video ostavljene na stolici. Gilkrist pripisuje Banisteru zasluge što ga je ubedio da ne profitira na svom nedelu, i daje Soumsu pismo u kojem se navodi da ne želi da polaže ispit, već hoće da prihvati ponudu da radi za rodezijsku policiju u Južnoj Africi.
Istorija objavljivanja uredi
Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u junu 1904, kao i u američkom časopisu Collier's 24. septembra iste godine.[1] Priča je objavljena sa devet ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Collier's i sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand Magazine.[2] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Povratak Šerloka Holmsa,[2] koja je objavljena u SAD u februaru 1905. i u Velikoj Britaniji u martu iste godine.[3]
Adaptacije uredi
Film i televizija uredi
Kratki nemi film adaptiran po ovoj priči objavljen je 1923. godine, kao deo filmskog serijala u kome je Eje Norvud glumio Šerloka Holmsa. U ostalim ulogama su bili Hjubert Vilis kao Votson, Vilijam Lug kao Hilton Soums i A. Harding Stirman kao Banister.[4]
Radio uredi
Radio-adaptacija ove pripovetke, koju je dramatizovala Edit Mejzer, emitovana je 2. novembra 1931. kao deo američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa, sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[5]
Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 24. novembra 1940. godine.[6]
Feliks Felton je dramatizovao priču kao radio-adaptaciju za stanicu BBC Home Service, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson, a Felton je glumio Hiltona Soumsa. Adaptacija je emitovana u novembru 1957. godine.[7]
Pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1993. godine od strane Denisa Hotorna (koji je takođe igrao Hiltona Soumsa) kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su se pojavili Klajv Merison kao Holms, Majkl Vilijams kao Votson i Dezmond Luvelin kao Banister.[8]
Priča je adaptirana kao druga epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serijala u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson. Epizoda je emitovana 2006. godine.[9]
Ostali mediji uredi
Iako priča nije direktno adaptirana, radnja romana Pričajući motor Džejmsa Lavgrova smeštena je u vreme ovih događaja, objašnjavajući da su Holms i Votson bili u neimenovanom univerzitetskom gradu koji se ovde pominje, da bi se takmičili protiv naslovne mašine za razmišljanje, koja je u suštini očigledno rani kompjuter sposoban da uporedi ili čak nadmaši Holmsove deduktivne sposobnosti (roman se završava otkrićem da je „Mašina za razmišljanje” zapravo šuplja konstrukcija u kojoj se nalazi još uvek živi, ali osakaćeni profesor Morijarti).
Reference uredi
- Napomene
- ^ Smith 2014, str. 144
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 127
- ^ Cawthorne 2011, str. 110
- ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration
. Harper & Row. str. 132. ISBN 0-06-015620-1.
- ^ Dickerson 2019, str. 48
- ^ Dickerson 2019, str. 96
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 386. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „The Return of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 17. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Tri studenta na Vikimedijinoj ostavi- The Return of Sherlock Holmes na projektu Gutenberg (including "The Adventure of the Three Students")
