Trošarina (Beograd)
Trošarina je naselje u beogradskoj opštini Voždovac.[1]
Trošarina | |
|---|---|
| Administrativni podaci | |
| Grad | Beograd |
| Opština | Voždovac |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 44° 45′ 42″ S; 20° 29′ 00″ I / 44.761570° S; 20.483206° I |
  Trošarina Trošarina na karti Grada Beograda | |
Karakteristike uredi
Trošarina se nalazi na raskrsnici ulica Bulevar oslobođenja, Kružni put Voždovački, Vojvode Stepe i Crnotravska. Nekada je bila poseban punkt na kome se naplaćivala taksa za ulaz u grad. Pored robe, na trošarinama kontrolisali su se i ljudi, jer nije mogao svako da uđe grad. Posebno se obraćala pažnja o osobinama i sumnjivoj prošlosti i onima koji bi svojim ponašanjem i izgledom mogli da naruše bezbednost i ugled prestonice.[2]
U 19. veku na Trošarinu se naplaćivao trošarina (porez za robu koja je ulazila u srpsku prestonicu. Tu se se kupovala i drva po čemu je ovo naselje dobilo ime[traži se izvor]. Područje je polustambenog tipa i industrijske sredine. Ono je obuhvatalo i vojnu kasarnu „Stepa Stepanović“, na čijem mestu je februara 2011. godine započela izgradnja istoimenog stambeno-poslovnog naselja, za oko 13.000 stanovnika.[3][4]
Prema građevinskim planovima gradskih vlasti o izgradnji saobraćajne i kanalizacione mreže, stanova, obdaništa, kao i rekonstrukcije puteva, škola i domova zdravlja, potez od Slavije do Trošarine bi u narodnom periodu trebalo da bude jedno od najvećih gradilišta u Beogradu.[5] Predviđena je i izgradnja velikog trgovinsko-poslovnog centra na pet hektara između ulica Vojvode Stepe i Baranjske. Centar pod nazivom „Trošarina“ trebalo bi da se prostire na oko 70.000 m². na tri podzemna nivoa i oko 38.000 m² za garaže,[6] sa energetski efikasnim termotehničkim sistemom.[7]
Saobraćaj uredi
Prostor služi kao polazna tačka za nekoliko autobuskih linija GSP-a: sezonska linija 400 (Voždovac—vrh Avale).[8][9] , 401 (Voždovac—Pinosava)[10], 402 (Voždovac—Beli Potok)[11], 403 (Voždovac—Zuce), 405 (Voždovac—Glumčevo brdo)[12], 407 (Voždovac-Bela Reka)[13], 408 (Voždovac—Ralja/drumine) i 503 (Voždovac—Resnik/Železnička stanica)[14]
Izvor uredi
- ^ „Strategija održivog razvoja GO Voždovac” (PDF). vozdovac.rs. Beograd. 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 9. 2013.
- ^ Rajko Nedić (3. 12. 2009). „Da bar znamo na koga trošimo”. unijasprs.org.rs. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije. Arhivirano iz originala 21. 09. 2013. g. Pristupljeno 20. 9. 2013.
- ^ Maja Keranović (20. 1. 2011). „Umesto kasarne kod beogradske Trošarine niče naselje za 13.000 ljudi”. blic.rs. Blic. Pristupljeno 20. 9. 2013.
- ^ „Saopštenje za medije”. gds.co.rs. Građevinska direkcija Srbije. 2011. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 20. 9. 2013.
- ^ „Beograd je veliko gradilište”. http://glassrbije.org/. Beograd: Međunarodni radio Srbija. 2013. Arhivirano iz originala 2. 7. 2013. g. Pristupljeno 20. 9. 2013. Spoljašnja veza u
|work=(pomoć) - ^ D. M. (22. 5. 2010). „„Trošarina” četvrti šoping mol”. politika.rs. Politika. Pristupljeno 20. 9. 2013.
- ^ „41. kongres i izložba o KGH — U znaku održivog razvoja” (PDF). kgh-kongres.org. KGH društvo. 30. 11. — 3. 12 2010. str. 16. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 20. 9. 2013. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=, |year= / |date= mismatch(pomoć) - ^ „Od 1. maja delimično se menja trasa linije 49 i uvodi sezonska linija 400”. beograd.rs. Grad Beograd — služba za informisanje. 1. 5. 2013. Pristupljeno 21. 9. 2013.
- ^ „Linija 400”. gsp.rs. GSP Beograd. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 21. 9. 2013.
- ^ „Linija 401”. gsp.rs. GSP Beograd. Arhivirano iz originala 6. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013.
- ^ „Linija 402”. gsp.rs. GSP Beograd. Arhivirano iz originala 6. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013.
- ^ „Linija 403”. gsp.rs. GSP Beograd. Arhivirano iz originala 6. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013.
- ^ „Linija 407”. gsp.rs. GSP Beograd. Arhivirano iz originala 6. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013.
- ^ „Linija 408”. gsp.rs. GSP Beograd. Arhivirano iz originala 6. 6. 2012. g. Pristupljeno 21. 9. 2013.
