Trubadur (opera)

Trubadur (ital. Il trovatore), opera, dramma u četiri dela Đuzepea Verdija

Opere

Oberto, grof od San Bonifacija Jedan dan vlasti Nabuko Lombardijci u Prvom krstaškom ratu Ernani Dva Foskarija Jovanka Orleanka Alzira Atila Magbet Razbojnici Gusar Bitka za Lenjano Lujza Miler Stifelio Rigoleto Trubadur Travijata Sicilijansko večernje Simone Bokanegra Bal pod maskama Moć Sudbine Don Karlos Aida Otelo Falstaf

Ostala dela

Inno delle Nazioni Gudački kvartet u e-mollu Rekvijem Pater noster za petodelni hor Ave Maria za soprana i gudače Četiri sveta komada

Libreto

Salvatore Kamarano (Salvatrore Cammarano) prema drami „Trubadur” (El trovador) Antonija Garsije Gutijereza (Antonio García Gutiérrez).

Praizvedba

19. januar 1853, Rim u Teatro Apollo.

Likovi i uloge

Grof od Lune (Conte di Luna), mladi Aragonski plemić - bariton
Leonora (Leonora), dvorska dama kraljice Aragonije - sopran
Acučena (Azucena), ciganka - mecosopran
Manriko (Manrico), oficir u vojsci vojvode Urgela, misli se da je Acučenin sin - tenor
Ferando (Ferrando), kapetan grofove vojske - bas
Ines (Ines), Leonorina pratilja - sopran
Ruiz (Ruiz), vojnik u Manrikovoj službi - tenor
Stari Ciganin (Vechhio Zingaro) - bas
Glasnik (Un Messo) - tenor

časne sestre, sluge i vojnici grofa, cigani (hor)

Mesto i vreme

Biskaja i Aragonija u ranom XV veku

Sadržaj

I deo – „Duel”

• Scena I

Predvorje dvorca Alaferija. Na straži tokom noći, Ferando priča događaj iz porodične istorije: stara Ciganka je uhvaćena kako čara oko mlađeg sina starog grofa i osuđena je na lomaču. Njena ćerka je ukrala dete i bacila ga u plamen majčine lomače. Grof se nadao da mu nije sin stradao i zakleo je svog starijeg sina da ga nađe. Taj stariji sin je sadašnji grof od Lune. Vojnici su zastrašeni pričom kako duh stare ciganke i dalje luta oko zamka u gluvo doba noći.

• Scena II

Bašta palate noću. Leonora se zaljubila u nepoznatog mladića na turniru. Kasnije ga je prepoznala po glasu: to je mladi trubadur kojeg povremeno čuje u vrtu. Ona ga čeka. Pojavljuje se i grof od Lune koji je zaljubljen u Leonoru. On čuje trubadurovu pesmu i ljubomora ga izjeda. Leonora greškom govori nežne reči Luni i Manriko je optuži da ga vara. Ona ga moli da joj oprosti jer ju je noćna tama prevarila. Luna u trubaduru prepoznaje Manrika, vojskovođu svog najljućeg neprijatelja, princa Urgela i izaziva ga na dvoboj, uprkos Leonorinim preklinjanjima.

II deo – „Ciganka”

• Scena I

Ciganski logor u planinama Biskaje. Manriko je savladao Lunu u dvoboju, ali ga je neki unutrašnji glas zaustavio da ga ubije. Međutim, Luna ga je pratio i sustigao i Manriko je savladan. Acučena ga je našla i izvidala mu rane. Ona sedi kraj vatre, koja je stalno podseća na majčinu lomaču i na poslednji majčin krik: „Osveti me!”. Ona Manriku priča kako je pre petnaest godina njena majka lažno optužena i osuđena za napad na grofovog mlađeg sina. Ona je majku pratila ka njenoj lomači i, želeći da se osveti grofu, ukrala dete i bacila ga u vatru. Ali, kada je došla sebi, shvatila je da nije grofov sin stradao, već da je sopstveno dete bacila u vatru. Tada ga je ona uzela i odgajila kao svog sina. Manriko je zbunjen: zar on nije njen sin? Ona ga žurno uverava da jeste i da ne sluša brbljanja stare žene., već da mora osvetiti smrt njene majke. Na to dolazi glasnik sa vešću da je Leonora, misleći da je Manriko mrtav, odlučila da se povuče u samostan. Manriko, uprkos majčinim molbama, odlazi da je zaustavi.

• Scena II

Crkva samostana van Kastelora. Luna je takođe čuo za Leonorinu nameru i dolazi da je otme. Na vreme upada Manriko, Leonora ne veruje da je njen voljeni živ i oni uz pomoć Manrikovih vojnika uspevaju da pobegnu u sigurnu tvrđavu Kastelor.

III deo – „Cigankin sin”

• Scena I

Lunin vojni kamp izvan zidina Kastelora. Luna opseda poslednje uporište princa Urgela, kojim komanduje Manriko. Nedaleko od kampa je uhvaćena ciganka za koju su vojnici smatrali da je špijun. Ferandu ona deluje poznato. Kada ona u očaju pozove Manrika u pomoć, svi shvataju ko je ona: ciganka koja je Luninog brata ubila. Acučenu bacaju u tamnicu.

• Scena II

U tvrđavi Kastelor. Leonora i Manriko se pripremaju za venčanje, ali ih Ruiz prekida vešću da je Acučena uhapšena i Manriko, sa svojim vojnicima, kreće da oslobodi majku.

IV deo – „Pogubljenje”

• Scena I

Krilo palate Alaferija. Luna je pobedio u bici i zauzeo trvđavu Kastelor, ali Leonoru nisu našli. Manriko je uhvaćen i bačen sa majkom u tamnicu. Leonora je saznala da će oni biti u zoru pogubljeni i došla je kod Lune da ga moli za milost. Kada u zamenu ponudi sebe, Luna je presrećan i obećava da će pustiti Manrika i Acučenu. On ne zna da je Leonora popila otrov.

• Scena II

Tamnica. Manriko i Acučena su u lancima. Leonora dolazi i ubeđuje Manrika da beži, ali on to ne želi, jer veruje da ga je ona prevarila. Neočekivano, otrov počinje prerano da deluje. Manriko shvata šta je Leonora uradila, ali već je kasno. Ona umire na njegovim rukama. Luna je besan i šalje Manrika na gubilište. On tera Acučenu da to gleda, a ona, kada je Manriku odrubljena glava, Luni otkrije da je Manriko u stvari njegov brat. Luna je očajan, a Acučena uzvikuje: „Sad si osvećena, majko!”.

Poznate muzičke numere

• Di due figli vivea padre beato (Dva je sina grof imao) – Ferandova priča (I deo)
• Tacea la notte placida (Mirna je noć bila) – Leonorina arija (I deo)
• Deserto sulla terra... Non m’inganno, ella scende! (Pusta je zemlja... Nisam se prevario, evo je!) – Manrikova serenada i tercet Leonore, Manrika i Lune (I deo)
• Vedi! Le fosche notturne (Gledaj! Već nebo odbacuje tamne velove) – Hor Cigana (II deo)
• Stride la vampa (Gorela je vatra) – Acučenina kancona (II deo)
• Condotta ell’era in ceppi (U lancima su je vodili) – Acučenina priča (II deo)
• Il balen del suo sorriso (Svetlost njenog osmeha) – Lunina arija (II deo)
• Or co’dadi, ma fra poco (Sad se veselimo, ali uskoro) – hor vojnika (III deo)
• Ah sì, ben mio, coll’essere (Ah da, sada kada sam tvoj, ) – Manrikova arija (III deo)
• Di quella pira l’orrendo foco (Užasni plamenovi ove lomače) – Manrikova kabaleta (III deo)
• D’amor sull’ali rosée... Miserere (Na ružičastim krilima ljubavi... Gospode, smiluj se) – Leonorina arija i Miserere (IV deo)
• Ah! dove sei, crudele?... A te davante! (Ah! Gde si, okrutnice?... Tu, pred tobom!) – Duet Lune i Leonore (IV deo)
• Son io, Manrico! Mio Manrico! (To sam ja, Manriko! Moj Manriko!) – Finale opere
• "Trubadur", opera iz četiri čina Đ. Verdija u režiji Voje Soldatovića; Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Fotografije su deo foto zbirke Srpskog narodnog pozorišta.
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09, Igor Ksionžik
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Violeta Srećković, Branislav Jatić, muški Hor SNP-a
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Branislav Jatić, Emil Matei
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Violeta Srećković, Miljenko Đuran
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Branislav Vukasović, Sanela Mitrović
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Marina Pavlović Barać, Saša Petrović
• 
  "Trubadur", Opera SNP-a, Novi Sad, 2008/09; Svitlana Dekar, Laura Pavlović, ženski Hor opere SNP-a

Spoljašnje veze

Libreto

• Rigoletto (Opera Stanford)
• Rigoletto (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale)

Note

• Rigoletto - Partitura (William and Gayle Cook Music Library)
• Rigoletto - Klavirski izvod (William and Gayle Cook Music Library)