Tukidid
Tukidid (antgrč. Θουκυδίδης [Thoukydídēs, moderno Thoukydídis]; Halimunt, malo pre 454. p. n. e. — Atina, oko 396. p. n. e.) je bio grčki istoričar iz Halimunta kod Falera i autor monografije Istorija Peloponeskog rata, koja obrađuje sukob iz 5. veka između Sparte i Atine od događaja koji su mu prethodili do 411. p. n. e.[3]
| Tukidid | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 454. p. n. e.[1][2] |
| Mesto rođenja | Halimunt, |
| Datum smrti | 396. p. n. e. |
| Mesto smrti | Atina, |
U isti mah, Tukidid se smatra tvorcem političke i naučno-kritičke istoriografije, zbog toga što je daleko prevazišao svoje prethodnike intenzivnim udubljivanjem u strasti i u međuhelenske socijalne, ekonomske i vojne odnose, kao i težnjom da činjenice prikaže u njihovoj punoj prirodnosti oslobađajući ih pritom od svega što nije u vezi sa njima.[3]
Antička i moderna nauka slažu se u oceni da je Tukidid najveći istoričar Antike.[4][5][6][7] On je svoju Istoriju Peloponeskog rata napisao ne samo kao savremenik onih od kojih je prikupljao činjenice proveravajući ih sa više strana, nego i kao učesnik mnogih događaja kako ratnih, tako i političkih.[8]
Takođe poznat kao otac političkog realizma, koji ponašanje pojedinaca, kao i potonji ishod odnosa između država smatra posredovanim i zasnovanim na strahu i samointeresu.[9] Njegovi tekstovi se i dalje proučavaju na univerzitetima i vojnim akademijama širom svijeta.[10] Melijanov dijalog se smatra suštinskim delom teorije međunarodnih odnosa, dok njegovu verziju Periklovog pogrebnog govora naširoko proučavaju politički teoretičari, istoričari i studenti klasike.
Biografija
urediO Tukididovom životu najznatnije informacije pruža nam upravo njegovo delo. Od ostalih dela posvećenih njemu, izdvaja se najopširniji životopis u rukopisu, a sastavio ga je Marcelin iz 5. veka n. e. Pored toga, vredi spomenuti anonimni Θουκίδιδου βίος i kratak članak od Suide.[11]
Rođen je u atičkom selu Halimuntu kod Falera, što je potvrđeno na osnovu natpisa na njegovom grobu koji je zabeležio Marcelin u šesnaestoj glavi pomenutog mu dela: „Ovde počiva Tukidid, Olorov sin, Halimunćanin“. Otac mu se zvao Olor, što osim grobnog natpisa potvrđuje i sam Tukidid:
... u dogovoru sa Euklidom, zapovednikom koji je došao iz Atine da čuva ovo mesto (Amfipolj), pošalju po drugoga zapovednika tračke oblasti, Tukidida, sina Olorovog, pisca ove knjige (tj. Istorija peloponeskog rata).[12]
Izabran je za zapovednika atinske flote i vojske na Tasosu zato što je njegova porodica posedovala rudnike srebra u blizini Amfipolja, stoga je dobro poznavao oblast i imao veze među bitnijim ljudima. Nije stigao da na vreme spreči da Amfipolj ne osvoji spartanski zapovednik Brazida što je bio razlog za njegovo proterivanje iz Atine, kako on sam navodi u svom delu. Takođe nam govori da je zbog prirode svoje pozicije mogao lako da se kreće i sarađuje sa Peloponežanima što je značajno za izvore informacija o samom ratu i objektivnost njegovog dela.
Dokazi iz klasičnog perioda
urediTukidid se predstavljao kao atinjanin, govoreći da mu se otac zvao Olorus i da je bio iz atinskog dema Halimusa.[13] Još uvek postoji pomalo sumnjiva anegdota iz njegovog ranog života. Još kao mladić od 10–12 godina, on i njegov otac trebali su da odu na Atinsku agoru gde je mladi Tukidid slušao predavanje istoričara Herodota. Prema nekim pričama, mladi Tukidid je plakao od radosti nakon što je čuo predavanje, odlučivši da će pisanje istorije biti njegov životni poziv. U istom izveštaju se takođe tvrdi da je posle predavanja Herodot razgovarao sa omladinom i njegovim ocem, rekavši: Oloros, tvoj sin, žudi za znanjem. U suštini, ova epizoda je najverovatnije iz kasnijeg grčkog ili rimskog izveštaja o njegovom životu.[14] Preživeo je atinsku kugu,[15] koja je usmrtila Perikla i mnoge druge Atinjane. On takođe beleži da je posedovao rudnik zlata u Kušnici (doslovno „Iskopana šuma“), priobalnom području u Trakiji, naspram ostrva Tasos.[16]
Zbog svog uticaja u Tračanskoj oblasti, pisao je Tukidid, poslat je kao strateg (general) na Tasos 424. p. n. e. Tokom zime 424–423. p. n. e., spartanski general Brazida napao je Amfipolj, pola dana plovidbe zapadno od Tasosa na tračkoj obali, što je izazvalo bitku kod Amfipolja. Eukle, atinski zapovednik u Amfipolju, poslao je Tukididu zahtev za pomoć.[17] Brasida, svestan prisustva Tukidida na Tasosu i njegovog uticaja na ljude iz Amfipolja, i plašeći se pomoći koja mogla stigla morem, reagovao je brzo da ponudi umerene uslove Amfipoljanima za njihovu predaju, što su oni prihvatili. Dakle, kada je Tukidid stigao, Amfipolj je već bio pod kontrolom Sparte.[18]
Amfipolj je bio od značajnog strateškog značaja, a vest o njegovom padu izazvala je veliko zaprepašćenje u Atini.[19] Za to je okrivljen Tukidid, iako je on tvrdio da to nije njegova greška i da jednostavno nije uspeo da stigne na vreme. Zbog neuspeha da spase Amfipolj, prognan je:[20]
Proživeo sam sve to, bio sam dovoljno zreo da shvatam događaje i obraćam pažnju na njih kako bih saznao tačnu istinu o njima. Takođe mi je bila sudbina da budem izgnan iz svoje zemlje dvadeset godina nakon moje komande u Amfipolju; i budući da sam bio prisutan sa obe strane, a posebno među Peloponežanima zbog svog izgnanstva, imao sam slobodnog vremena da donekle podrobno posmatram događaje.
Koristeći svoj status izgnanika iz Atine da slobodno putuje među peloponežanskim saveznicima, mogao je da posmatra rat iz perspektive obe strane. Tukidid je tvrdio da je počeo da piše svoju istoriju čim je izbio rat, jer je smatrao da će to biti jedan od najvećih ratova vođenih među Grcima po obimu:
Tukidid, Atinjanin, pisao je istoriju rata između Peloponežana i Atinjana, počevši od trenutka kada je izbio, verujući da će to biti veliki rat, vredniji od bilo kojeg prethodnog.[21]
Ovo je sve što je Tukidid napisao o svom životu, ali nekoliko drugih činjenica je dostupno iz pouzdanih savremenih izvora. Herodot je pisao da je ime Olorus, ime Tukididovog oca, povezano sa Trakijom i tračkim kraljevstvom.[22] Tukidid je verovatno preko porodice bio povezan sa atinskim državnikom i generalom Miltijadom i njegovim sinom Kimonom, vođama stare aristokratije koju su zamenile radikalne demokrate. Kimonov deda po majci takođe se zvao Olorus, što čini vezu prilično verovatnom. Jedan drugi Tukidid je živeo pre istoričara i takođe je bio vezan za Trakiju, što je činilo i porodičnu vezu među njima vrlo verovatnom.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Virginia J. Hunter,Past and Process in Herodotus and Thucydides, (Princeton University Press, 2017), 4.
- ^ Canfora, Luciano (2006). „Biographical Obscurities and Problems of Composition”. Ur.: Antonis Tsakmakis; Antonios Rengakos. Brill's Companion to Thucydides. Brill. str. 3—31. ISBN 978-9-047-40484-2.
- ^ a b Đurić. n. d., pp. 405–431
- ^ Cochrane, Charles Norris (1929). Thucydides and the Science of History
. Oxford University Press. str. 179.
- ^ Meyer, str. 67
- ^ de Sainte Croix.
- ^ Korab-Karpowicz, W. Julian (26. 7. 2010). „Political Realism in International Relations”. Ur.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2013 izd.). Pristupljeno 2016-03-23.
- ^ Dušanka Obradović, Predgovor, u: Tukidid, Peloponeski rat, Beograd 2010.
- ^ Strauss 1964, str. 139
- ^ Harloe, Katherine, Morley, Neville (2012). Thucydides and the Modern World: Reception, Reinterpretation, and Influence from the Renaissance to the Present. Cambridge: Cambridge University Press. str. 12.
- ^ Đurić. n. d., 405
- ^ Thuc. IV, 104
- ^ Thucydides 4.104
- ^ Herodot iz Halikarnasa (2003). Zgodbe. Ljubljana: Slovenska Matica v Ljubljani. str. 22.. The original quote (in Slovene): Oloros, tvoj sin koprni po izobrazbi.
- ^ Thucydides 2.48.1–3
- ^ Thucydides 4.105.1
- ^ Thucydides 4.104.1
- ^ Thucydides 4.105–106.3
- ^ Thucydides 4.108.1–7
- ^ Thucydides 5.26.5
- ^ „Thucydides, The Peloponnesian War, book 1, chapter 1, section 1”. data.perseus.org. Pristupljeno 2018-03-07.
- ^ 6.39.1
Literatura
uredi- Canfora, Luciano (2006). „Biographical Obscurities and Problems of Composition”. Ur.: Antonis Tsakmakis; Antonios Rengakos. Brill's Companion to Thucydides. Brill. str. 3—31. ISBN 978-9-047-40484-2.
- Cochrane, Charles Norris (1929). Thucydides and the Science of History . Oxford University Press. str. 179.
- Miloš Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd 2003.
- Tukidid, Peloponeski rat, Beograd 2010. (na (jezik: srpski) — prevod Dušanka Obradović)
- Herodot iz Halikarnasa. Zgodbe. Ljubljana: Slovenska Matica v Ljubljani (2003).
- Thucydides, The Peloponnesian War. London, J. M. Dent; New York, E. P. Dutton (1910). . The classic translation by Richard Crawley. Reissued by the Echo Library in. Thucydides (2006). The History of the Peloponnesian War. Echo Library. ISBN 1-4068-0984-5. OCLC 173484508.
- Thucydides, The Peloponnesian War. Indianapolis, Hackett (1998); translation by Steven Lattimore. Thucydides; Lattimore, Steven (13. 3. 1998). The Peloponnesian War. Hackett. ISBN 978-0-87220-394-5.
- Herodotus, Histories, A. D. Godley (translator). . Cambridge: Harvard University Press. 1920. ISBN 0-674-99133-8. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) perseus.tufts.edu. - Pausanias, Description of Greece, Books I-II, (Loeb Classical Library) translated by W. H. S. Jones; Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. . 1918. ISBN 0-674-99104-4. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). perseus.tufts.edu. - Plutarch, Lives, Bernadotte Perrin (translator), Cambridge, MA. Harvard University Press. London. William Heinemann Ltd. Plutarch (1914). Aristides. Harvard University Press. ISBN 0-674-99053-6. perseus.tufts.edu.
- The Landmark Thucydides, Edited by Robert B. Strassler, Richard Crawley translation, Annotated, Indexed and Illustrated, A Touchstone Book, New York. Thucydides (1996). The Landmark Thucydides: A Comprehensive Guide to the Peloponnesian War. Free Press. ISBN 0-684-82815-4.
- Cornelius Castoriadis, "The Greek Polis and the Creation of Democracy" in The Castoriadis Reader. Translated and edited by David Ames Curtis, Blackwell Publishers Ltd 1997, pp. 267–289 [Cornelius Castoriadis, "La polis grecque et la création de la démocratie" in Domaines de l’homme. Les Carrefours du labyrinthe II. Paris: Éditions du Seuil, 1986, pp. 261–306].
- Cornelius Castoriadis, Thucydide, la force et le droit. Ce qui fait la Grèce. Tome 3, Paris: Éditions du Seuil, 2011.
- Connor, W. Robert (1984). Thucydides. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-03569-5..
- Dewald, Carolyn (2006). Thucydides' War Narrative: A Structural Study. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 0-520-24127-4. (hardcover, ).
- Finley, John Huston, Jr. (1947). Thucydides. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press..
- Forde, Steven (1989). The ambition to rule: Alcibiades and the politics of imperialism in Thucydides. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 0-8014-2138-1.
- Hanson, Victor Davis (2005). A War Like No Other: How the Athenians and Spartans Fought the Peloponnesian War. New York: Random House. ISBN 1-4000-6095-8..
- Hornblower, Simon, A Commentary on Thucydides. 2 vols. Oxford: Clarendon, 1991–1996. ISBN 0-19-815099-7 (vol. 1), ISBN 0-19-927625-0 (vol. 2).
- Hornblower, Simon (1987). Thucydides. London: Duckworth. ISBN 0-7156-2156-4.
- Kagan, Donald (1974). The Archidamian War. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 0-8014-0889-X. OCLC 1129967..
- Kagan, Donald (2003). The Peloponnesian War. New York: Viking Press. ISBN 0-670-03211-5..
- Kelly, Paul (2002). „Thucydides: The naturalness of war”. Conflict, War and Revolution: The problem of politics in international political thought. London: LSE Press. str. 31—61. ISBN 978-1-909890-73-2. S2CID 245712132. doi:10.31389/lsepress.cwr.b.
- Luce, T. J. (1997). The Greek Historians. London: Routledge. ISBN 0-415-10593-5..
- Luginbill, R. D. (1999). Thucydides on War and National Character. Boulder: Westview. ISBN 0-8133-3644-9..
- Momigliano, Arnaldo, The Classical Foundations of Modern Historiography (= Sather Classical Lectures 54). Berkeley: University of California Press, 1990.
- Novo, Andrew; Parker, Jay (2020). Restoring Thucydides. New York: Cambria Press. ISBN 978-1621964742..
- Orwin, Clifford (1994). The Humanity of Thucydides. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-03449-4..
- Podoksik, Efraim (2005). „Justice, Power, and Athenian Imperialism: An Ideological Moment in Thucydides’ History”. History of Political Thought. 26 (1): 21—42., .
- Romilly, Jacqueline de (1963). Thucydides and Athenian Imperialism. Oxford: Basil Blackwell. ISBN 0-88143-072-2..
- Rood, Tim (1998). Thucydides: Narrative and Explanation. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-927585-8.
- Russett, Bruce (1993). Grasping the Democratic Peace. Princeton University Press. ISBN 0-691-03346-3.
- de Sainte Croix (1972). The origins of the Peloponnesian War. London: Duckworth.. pp. xii, 444.
- Strassler, Robert B., ur. (1996). The Landmark Thucydides: A Comprehensive Guide to the Peloponnesian War. New York: Free Press. ISBN 0-684-82815-4..
- Strauss, Leo, The City and Man Chicago: Rand McNally, 1964.
- Zagorin, Perez (2005). Thucydides: an Introduction for the Common Reader. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-13880-X. OCLC 57010364..
Spoljašnje veze
uredi- Ksenija B. Maricki-Gađanski: Još jedanput o Tukididu, Istraživanja, broj 16, 2005. godine
- Works by Thucydides at Perseus Digital Library
- Tukidid na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Tukidid na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
- Tukidid na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
- Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Thucydides”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.
- Short Bibliography on Thucydides Lowell Edmunds, Rutgers University
- Perseus Project: Thucydides, Table of Contents
- Thomas Hobbes' Translation of Thucydides
- Anthony Grafton, "Did Thucydides Really Tell The Truth?" in Slate, October 2009.
- Bibliography at GreatThinkers.org
- Works by Thucydides at Somni:
- Thucididis Historiarum liber a Laurentio Vallensi traductus. Italy, 1450–1499.
- De bello Peloponnesiaco. Naples, 1475.
