Убиство у Мјусу

Ubistvo u Mjusu i druge priče je zbirka kratkih priča britanske spisateljice Agate Kristi koju je prvi put u Velikoj Britaniji objavila izdavačka kuća "Collins Crime Club " 15. marta 1937. U SAD je knjigu objavil izdavačka kuća "Dodd, Mead and Company" pod naslov Mrtvačevo ogledalo u junu 1937. godine bez priče Neverovatna krađa. Izdanje izdavačke kuće "Berkeley Books" iz 1987. godine pod istim naslovom sadrži sve četiri priče. U svim pričama pojavljuje se Herkul Poaro. Izdanje u Velikoj Britaniji prodavalo se za sedam šilinga i šest penija (7/6), a prvo američko izdanje po ceni od 2,00 dolara.

Ubistvo u Mjusu
Orig. naslov	Murder in the Mews
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski jezik (izvorno)
Žanr / vrsta dela	kriminalistički
Izdavanje
Datum	15. mart 1937.
Broj stranica	288
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Karte na stolu
Naslednik	Nemi svedok

Radnja

Ubistvo u Mjusu

Džap moli Poaroa da se nađu u jednoj kući u Mjusu gde se gospođa Barbara Alen ubila veče ranije - u Noći Gaja Foksa - kada je trenutak smrti zaglušio vatromet. Kad su stigli tamo, shvatili su da lekar misli da ima nešto čudno kod smrti fine dame i mlade udovice. Gospođu Alen je pronaššle cimerka, gospođica Džejn Plenderlit, koja nije bila u zemlji prethodno veče. Žrtva je bila zaključana u sobi i upucana u glavu automatskim pištonjem, a oružje joj je pronađeno u ruci. Lekar, međutim, ukazuje da joj je pištolj u desnoj ruci, a rana iznad levog uva - nemoguć položaj da se neko ubije desnom rukom. Izgleda da je ovo ubistvo napravljeno da izgleda kao samoubistvo - a što je učinio nesposobni ubica sa jako slabom procenom pameti policijskih istražitelja. Oni ispituju gospođicu Plenderlit i otkrivaju da je gospođa Barbara Alen bila verena za gospodina Čarlsa Lavertona-Vesta, budućeg poslanika, ali iako je pištolj pokojnicin, gospođica Plenderlit ne vidi razlog zašto bi se ona ubila.

Džap i Poaro pronalaze dalje tragove: sa pištolja su obrisani otisci prstiju i u nekoliko navrata su sa bankovnog računa gospođe Alen podizane velike svote novca, ali u kući nema ni traga novcu. Od suseda takođe saznaju da je gospođa Alen prethodne večeri primila gospodina koji ju je zvao čiji se opis ne podudara sa opisom njenog verenika. Osećajući da gospođica Plenderlit nešto prećutkuje, oni su je pitali za tog posetioca i ona je kazala da je to bio major Justas - čovek kojeg je gospođa Alen upoznala u Indiji i koviđala u nekoliko navrata protekle godine. Imala je osećaj da se gospođa Alen plaši tog čoveka, a Džap i Poaro ukazuju da ju je major Justas ucenjivao - zamisao sa kojom se složila gospođica Plenderlit. Poaro, međutim, ističe da je neobično za ucenjivače da ubijaju svoje žrtve: obično je obrnuto. Džap, u okviru svoje istrage po kući, pretresa ormar ispod stepeništa u kojem se nalaze predmeti poput kišobrana, štapova za hodanje, teniskih reketa, kompleta palica za golf i male akten-tašne za koju je gospođica Plenderlit užurbano rekla da je njena. Dvojica muškaraca osećaju pojačanu napetost gospođice Plenderlit.

Gospođica Plenderlit dokazuje da ima besprekorno pokriće za vreme smrti, a Poaro i Džap razgovaraju sa Čarlsom Laverton-Vestom. Zaprepašćen saznanjem se vodi istraga ubistva, on priznaje da ni on sam nema neko pokriće. Takođe Poaro i Džap pokušavaju da se vide sa majorom Justasom i čuli su da je otišao da igra golf. Pominjanje ovoga iznenada Poarou sve razjašnjava. Uspevši kasnije da se dokopaju Justasa, oni primećuju da on puši cigarete iste turske marke čiji su ogrci pronađeni u kući u Mjusu, iako je gospođa Alen pušila drugu vrstu. Takođe dokazuju da je nosio komplet dugmića za menžetne čiji je otpali deo pronađen u sobi u kojoj je gospođa Alen umrla pa ga Džap hapsi zbog ubistva.

Pod izgovorom, Poaro poziva Džapa da da dođe u kuću. Dok su oni bili tamo, Poaro je još jednom pogledao u ormar ispod stepenica i video da akten-tašne više nema. Kako se gospođica Plenderlit upravo vratila sa igranja golfa na Ventvortu, oni su otišli tamo i saznali da je viđena na terenu za golf sa akten-tešnom. Kasnije je istraga pokazala da je viđena kako baca predmet u tamošnje jezero. Policija je izvadila akten-tešnu, ali u njoj ne nalazi ništa. Poaro traži od Džapa i gospođice Plenderlit da dođu u njegov stan i oni joj govore za Justasovo hapšenje. Poaro joj zatim govori o svojim stvarnim zaključcima. Po tragovima koji se tiču nestalog papira za upijanje, Poaro zaključuje da je gospođa Alen napisala pismo neposredno pre smrti što bi, ako bi se ubila, značilo samoubistvo. Zatim je rekao da je gospođica Plenderlit došla kući, pronašla svoju prijateljicu mrtvu koja se ubila jer nije imala drugi način da se reši svog ucenjivača, i bila je rešena da se osveti - ovo nije ubistvo učinjeno da izgleda kao samoubistvo već samoubistvo učinjeno da izgleda ubistvo čime je smešteno ucenjivaču. Gospođica Plenderlit stavila je pištolj u desnu ruku gospođe Alen uprkos činjenici da je ona bila levoruka, a svrha njenog putovanja u Ventvort bila je da se tamo sakriju štapovi za golf pokojne - štapovi za levoruke, akten-tašna je bila lažni trag da se policija usmeri na pogrešan trag. Ubeđena od Poaroa da će major Justas biti uhapšen zbog drugih krivičnih dela, ona pristaje da kaže istinu i spasi čoveka vešala.

Neverovatna krađa

U toku je prijem u domu lorda Mejfilda, političara u usponu i milionera čije je bogatstvo proizašlo iz njegove inženjerske snage. Sa njim su vazduhoplovni maršal ser Džordž Karington, njegova supruga ledi Džulija i sin Redži, gospođa Vanderlin, koja je prelepa brineta Amerikanka, i gospođa Makata, iskrena poslanica. Gospodin Karlajl, sekretar lorda Mejfilda, pridružuje im se na večeri. Razlog prijema postaje očigledan kada su svi osim Lorda Mejfilda i ser Džordža napustili trpezu jer su njih dvojica hteli da razgovaraju o planovima za novu borbenu letelicu koja će Britaniji dati nadmoć u vazduhu. Oni razgovaraju o gospođi Vanderlin, koja je umešana u špijunažu. Lord Mejfild pozvao ju je da je iskuša nečim velikim - planovima za novi bombarder - da je jednom za svagda uhvate u zamku.

Svi gosti se povlače u krevet osim lorda Mejfilda i ser Džordža. Gospodin Karlajl je poslat da iz trezora izvadi planove za bombarder pa je krenuo u radnu sobu, sudarivši se sa gospođom Vanderlin koja je želela da uzme svoju tašnu. Dvojica muškaraca su šetali terasom kada je lorda Mejfilda zaprepastila figura koja je izlašla iz radne sobe pored francuskog prozora iako ser Džordž ništa nije video. Kada su ušli u radnu sobu, gospodin Karlajl daje papire, ali Lord Mejfild brzo uviđa da planovi samog bombardera više nisu tu. Karlajl je uporan da su bili u trezoru i da ih je stavio na sto. Bio je rasejan kada je začuo ženski vrisak u hodniku i istrčao i video Leoni, sobaricu gospođe Vanderlin, koja je rekla da je videla duha. Karlajl inače nije napuštao radnu sobu. Ser Džordž predlaže da se odmah pozove Herkul Poaro.

Poaro stiže usred noći. Govore mu redosled događaja i sumnje u vezi sa gospođom Vanderlin. Istražujući travu koja vodi s terase, Poaro potvrđuje da nema otisaka stopala, što znači da je neko u kući počinio krađu i da su papiri još uvek tamo. Ispituje svaku osobu redom. Saznaje da Leoni nije videla duha nego da je vrisnula je jer joj se Redži prikrao da je poljubi. Poaro predlaže lordu Mejfildu da prekine prijem kako bi njegovi gosti napustili kuću. Sledećeg jutra gosti počinju da odlaze. Ledi Džulija veruje da je njen sin Redži ukrao planove jer mu nedostaje novca i nije bio u svojoj sobi prethodne večeri. Obećala je Poarou da će biti vraćeni u roku od dvanaest sati ako se ne preduzmu dalje mere.

Poaro govori lordu Mejfildu za ponudu ledi Džulije, ali da se vara jer ne zna da je njen sin u to vreme bio zauzet sa Leoni. Poaro objašnjava da se gospođa Makata čula kako hrče u svojoj sobi, gospođa Vanderlin je pozvala Leoni odozgo, a ser Džordž je bio s lordom Mejfildom na terasi. Svi su nabrojani, osim Karlajla i lorda Mejfilda. Budući da je Karlajl u svako doba imao pristup trezoru i mogao je da traži slobodno vreme, ostao je samo lord Mejfild. Poaro ne sumnja da je lord Mejfild planove stavio u svoj džep. Njegova pobuda povezana je s poricanjem da je nekoliko godina ranije bio umešan u pregovore sa ratobornom stranom silom. Kako je zaista bio umešan u takve radnje, sada je morao biti ucenjen da preda planove preko gospođe Vanderlin. Poaro ne sumnja da su planovi koje drži suptilno izmenjeni kako bi izradu učinio neizvodljivom. Lord Mejfild priznaje obmanu, ali navaljuje na tome da je njegova pobuda za odbijanje da bude izbačen iz vođenja Britanije kroz predstojeću svetsku krizu čista.

Mrtvačevo ogledalo

Kada je ser Džervejs Ševeniks-Gor pisao Herkulu Poarou da ga poziva u dom Ševeniks-Gorovih, Poaro u početku nije hteo da ide. Međutim, postoji nešto što ga je zaintrigiralo i tako je uhvatio voz kojim je ser Džervejs želeo da on dođe. Po dolasku u kuću Ševeniks-Gorovih, Poaro upoznaje njegovu suprugu Vandu, ekscentričnu ženu koja veruje da je reinkarnacija neke Egipćanke, njegovu usvojenu ćerku Rut i njenog brata od tetke Hjuga, i gospođicu Lingard, sekretaricu koja pomaže ser Džervejsu u istraživanju porodičnog stabla. Jasno je da Poaroa niko nije očekivao, a prvi put u životu nedostaje i sam ser Džervejs koji je uvek tačan. Poaro i gosti odlaze u njegovu radnu sobu i pronalaze ga mrtvog, očigledno zbog samoubistva. Poaro nije uveren i brzo počinje da dokazuje da je ser Džervejs ubijen zbog raznim sumnjivih činilaca u smrti, među kojima je i putanja kojom je metak pogodio ogledalo.

Otkriva se da su se pre dolaska Poaroa svi gosti i porodica spremali za večeru, a nakon što su čuli gong za večeru, odjeknuo je pucanj. Niko nije sumnjao da nešto nije u redu, verujući da je ili motor kola ili da otvaranje šampanjac. Kako Ševeniks-Gor nije bio popularan čovek, postoji veliki broj osumnjičenih, među kojima su i njegova ćerka i sestrić. Otkriva se da je Hugo bio veren sa Suzan (još jednom gošćom u kući) i da se Rut već tajno udala za Džona Lejka (Ševeniks-Gorovog agenta).

Na kraju, Poaro okuplja sve u radnoj sobi. Otkriva da je Ševeniks-Gor nameravao da razbaštini Rut ako se ne uda za Hjuga Trenta. Međutim, bilo je prekasno jer je ona već bila udata za Lejka. Poaro optužuje Rut za ubistvo Ševeniks-Gora, ali gospođica Lingard priznaje ubistvo. Ona je Rutina prava majka i ubila je Ševeniks-Gora da bi ga sprečila da joj razbaštini ćerku.

Metak koji je ubio Ševeniks-Gora pogodio je gong (jer su vrata radne sobe bila otvorena) zbog čega je Suzan pomislila da je čula prvi gong (večera se obično služila nakon što batler dvaput udari u gong). Gospođica Lingard je razbila ogledalo i učinila da cela stvar izgleda kao samoubistvo. Nadula je papirnu kesu i pukla njom da bi lažirala pucanj. Poaro se pretvarao da optužuje Rut jer je sumnjao da će gospođica Lingard spasiti svoju ćerku i priznati, a protiv gospođice Lingard nije imao dokaza. Nakon što su svi ootišli, gospođica Lingard je tražila od Poaroa da ne govori Rut da joj je ona prava majka. Poaro se složio jer je gospođica Lingard neizlečivo bolesna i nije otkrio ništa Rut koja se pitala zašto je gospođica Lingard počinila ubistvo.

Trougao na Rodosu

U želji za mirnim odmorom bez zločina, Poaro odlazi na Rodos tokom završetka sezone u oktobru gde ima samo nekoliko gostiju. Pored mladih Pamele Lajal i Sare Blejk, tu je i Valentajn Čantri, žena svesna svoje lepote koja kao da je pala u nesvest pod pažnjom Daglasa Golda. To ne odgovara njegovoj supruzi Mardžori, blago privlačnoj ženi, i Valentajninom suprugu Toniju. Ovaj „trougao“ svi primećuju i postaje prilično suludo kada su se dvojica muškaraca borila za Valentajninu naklonost. Izgleda da je nju oduševila pažnja. Mardžori Gold ubrzo osvaja simpatije mnogih gostiju hotela jer je njen suprug često u društvu Valentajn, a ona iznosi svoje sumnje u vezi Valentajn Poarou. Poaro ju je, međutim, upozorio da ode sa ostrva ako joj je stalo do života. Jedne večeri se desio događaj kada su se Gold i Čantri glasno prepirali. Valentajn i Mardžori su se vratile iz vožnje, a ova prva je otrovana koktelom koji joj je dao suprug. Odmah se posumnjalo na Golda jer je strofantin kojim je ubijena Valentajn pronađen u džepu njegovog sakoa. Poaro primećuje nešto drugo, videvši da ga je Čantri stavio u Goldov džep baš dok je sva pažnja bila usmerena na njegovu suprugu koja je umirala. Poaro iznosi ove podatke policiji i ukazuje Pameli Lajal da se usredsredila na pogrešan trougao. Pravi trougao bio je između Daglasa, Mardžori i Čantrija. Čantri i Mardžori su imali preljubu, a Čantri, kome je supruga dosadila i koji je želeo njeno bogatstvo, zaverio se sa Mardžori da je ubije. Iz tog razloga su Čantri i Marjdžori odlučili da ubiju Valentajn i obezbede da Daglas bude kriv za ubistvo. Takođe, Poaroovo upozorenje Mardžori Gold nije bilo zato što se bojao da bi mogla biti žrtva ubistva već upravo suprotno. Upozoravao ju je da će biti uhvaćena, da će joj biti suđeno, da će biti osuđena kao saučesnica i obešena zbog ubistva.

Književni značaj i prijem

Sajmon Novel-Smit iz časopisa Književno vreme u članku iz 27. marta 1937. godine je napisao: "Čini se danas - to nije bilo tako još od Šerloka Holmsa kada su pravila bila manje stroga - da će kratka detektivska priča biti manje dobra. Najmanje efikasne priče u ovoj knjizi zauzimaju 32 stranice, a najviše 96. Postoje dve srednje i dužine i vrednosti. Sve su prilično visokog merila kao i kratke priče, ali nijedna nije toliko dobra kao bilo koji od detektivskih romana gospođe Kristi. Činjenica je da današnji čitalac zahteva da učestvuje u detektivskoj priči i nijedan živi pisac, osim ako povremeno ne bude gospođica Sejers, može naći mesta u kratkoj priči za ovog ekstra detektiva. "Recenzent je smatrao da je naslovna priča najjača i da je trougao na Rodosu najslabiji, jer," psihologija likova nije dovoljno razvijena da rešenje učini predvidljivim ili verovatnim".

Ajzak Anderson iz časopisa Književni pregled Njujorka 27. juna 1937. godine rekao je, „Sve četiri priče u ovoj knjizi u potpunosti su u skladu sa merilima Agate Kristi i Herkula Poaroa i približno su različite u zapletu i u likovima što je moguće za detektivske priče“.

Škot je 1. aprila 1937. rekao: „Genijalnosti gospođe Agate Kristi nema kraja. Ona piše spartanskom jednostavnošću, pošteno iznosi svoje tragove i gotovo uvek uspe da istovremeno mistifikuje i zadovolji svog čitaoca. To nije nikakvo značajno postignuće u umetnosti za koju se popularno pretpostavlja da iscrpljuje ograničenu zalihu uređaja za obmanu“.

U izdanju časopisa Posmatrač iz 18. aprila 1937. godine, "Torkvejmada" (Edvard Povis Meters) napisao je: "Pre svega za sebe, a ne za četiri nespretno oblikovane Poaroove priče koje čine "Ubistvo u Mjusu", Agati Kristi dajem prvo mesto [u svojoj rubrici] ove nedelje. U poslednjim podvizima malog Belgijanca ima dovoljno da nas podseti da je njegov tvorac naša kraljica pisaca detektivskih priča, ali nikako nedovoljno da osvoji to zvanje ako ga već nije osvojila. Poslednja i najkraća priča, "Trougao na Rodosu", je samo ona koja je trebalo da bude najduža jer problem u potpunosti zavisi od raspleta likova četvoro ljudi. Gospođa Kristi sebi nije dala prostora za takav rasplet i stoga je prinuđena da svirepo pocepa pupoljke. Mislim da bi ova radnja iznedrila čitav roman. U ostale tri priče, svaki od onih dugo-kratkih oblika koji je nekada bio svet za detektivsku pustolovnu priču, Poaro se samo blago pojavljuje i u svakom slučaju zaplet, iako pametan, nije sjajan. U imenici pobuda drugog zločina legitimno zbunjuje. U priči "Neverovatna krađa" držao sam korak sa Poaroom. U priči "Mrtvačevo ogledalo", osećajući se pomalo prevareno, ja sam varao podrškom najviše likovima spolja."

E. R. Panšon iz časopisa Čuvar pregledao je zbirku u izdanju od 9. aprila 1937. kada je napisao da je „možda dovoljno reći da su sve priče dobre, ali ne i izvanredne od Kristijeve i da je u svima njima dato mesje Poarou ... puno prilika da pokaže svoju naviknutu oštroumnost“. Panšon je izjavio da je naslovna priča bila "najbolja, a gospođa Kristi je najmanje uspešna kada uđe u međunarodno špijunsko polje. Poslednja priča je razočaravajuća što predstavlja zanimljivo psihološko stanje koje kao da glasno vapi za punijim tretmanom. Gospođa Kristi je to mogla dati“.

Mari Del iz časopisa Dnevno ogledalo u članku iz 1. aprila 1937. rekla je: "Agata Kristi prikazuje svog poznatog detektiva Poaroa. Evo ga, ubistva u četiri kratke priče koje pokazuju da vas ova autorka može držati "na ivici" i u kratkim trilerima kao i u dugim. A još jedna dobra stvar je ta što možete doći do poslednjeg odvezivanja svih čvorova u jednom delu.

Robert Barnard: "Četiri vrlo dobre duge kratke priče. Nema gluposti, ali možda je najzanimljiviji "Trougao na Rodosu" sa zapletom "dvostrukog trougla", vrlo poznatim iz drugih dela Kristijeve".

Pominjanje drugih dela

• Radnja priče „Ubistvu u Mjusu“ je dorađena radnja priče „Zagonetka u Market Bejzingu“ koja se prvi put pojavila u broju 1603 časopisa Skica 17. oktobra 1923 pre nego što se pojavila u obliku knjige u SAD pod nazivom U zapećku i druge priče 1951. godine i u Velikoj Britaniji u zbirci Trinaest za sreću! 1966 i kasnije u knjizi Poaroovi rani slučajevi 1974. godine. Sličnosti između dve priče su u konačnom rešenju i pobudi, ali postavka, likovi i pol žrtve razlikuju se između dve varijante.
• U priči „Mrtvačevo ogledalo“ korišćena je slična (gotovo ista) radnja kao u priči „Drugi gong“, sa nizom skoro poentiranja. Takođe, gospodin Satervejt, koji je poznat iz priča o Harliju Kvinu, se na kratko pojavljuje i pominje „događaj u Vraninom gnezdu“, odnosno roman Tragedija u tri čina.
• Poirot u priči „Ubistvo u Mjusu“ pominje Šerloka Holmsa i „radoznali događaj psa noću“. Ovo se odnosi na izjavu koju je Holmes dao u priči „Pustolovina srebrnog plamena“ 1892. godine.
• U priči „Trougao na Rodosu“ korišćena je slična radnja kao u romanu Zlo pod Suncem. Lepa, ali budalasta udata žena koja muva mlađeg muškarca i potom biva ubijena je jedna takva sličnost.
• Priča „Neverovatna krađa“ je gotovo doslovna prerada priče „Nacrti za podmornicu“, koja je kasnije ušla u knjigu Poarovi rani slučajevi.

Prilagođavanje

Sve četiri priče ekranizovane su kao jednosatne epizode ​​u ITV-ove serije Poaro sa Dejvidom Sačetom u glavnoj ulozi. Likovi Hejstingsa (Hju Frejzer) i Felisiti Lemon (Paulin Moran) pojavljuju se u svim ekranizacijama, osim u ekranizaciji priče „Trougao na Rodosu“ iako se u pričama ne pojavljuju. Pored toga što se pojavljuje u ekranizaciji priče „Ubistvu u Mjusu“, Filip Džekson je tumačio glavnog inspektora Džapa i u ekranizacijama priča „Neverovatna krađa“ i „Mrtvačevo ogledalo“.

• Priča Ubistvo u Mjusu ekranizovana je kao 2. epizoda 1. sezone serije Poaro. Ekranizacija je verno urađena, a jedina dva odstupanja od izvorne priče bila su dodavanje kapetana Hejstingsa i ubacivanje gospođice Lemon umesto Poaroov batlera Džordža.
• Priča Neverovatna krađa ekranizovana je kao 8. epizoda 1. sezone serije Poaro. Ekranizacija je prati rad izvorne priče, ali ima dosta izmena.
  • Kapetan Hejstings, glavni inspektor Džap i gospođica Lemon dodati su u ekranizaciju.
  • Izmenjeni nacrti su nacrti za borbeni vazduhoplov "Mejfildov lovac" (Supermarin spitfajer), a ne za bombarder.
  • Ime lorda Mejfilda nije Čarls nego Tomi i ima suprugu Margaret.
  • Poaro je došao kod lorda Mejfilda u kuću pošto ga je njegova supruga pozvala da pomogne.
  • Mejfild je ucenjivan jer je prodao haubice japanskoj vojsci i dao mi je lažne formule u zamenu za dokaz o prodaji.
  • Na komičan način, Hejstings i Poaro su "pozajmili" maricu kako bi pratili Vanderlinovu do kuće nemačkog poslanika.
  • Glavni inspektor Džap nije uspeo da pronađe nestale nacrte.
  • Karington je političar, a ne vojno lice.
  • Tomas Mejfild je proizvođač oružja a ne mogući predsednik vlade.
  • Događaj sa Redžijem Karingtonom i služavkom Leoni je izbačen.
• Priča Mrtvačevo ogledalo ekranizovana je kao 7. epizoda 5. sezone serije Poaro. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima nekoliko izmena.
  • Likovi gospodina Satervejta, Godfrija Barouza, pukovnika Neda Bjurija i Osvalda Forbsa izbačeni su iz ekranizacije.
  • Umesto majora Ridla pojavljuje se kapetan Hejstings, a neimenovani inspektor iz priče postao je glavni inspektor Džap.
  • Poaro je upoznao Džervejsa Ševeniksa na aukciji kada se prodavalo jedno ogledalo koje je Ševeniks kupio, a koje je Poaro hteo.
• Priča Trougao na Rodosu ekranizovana je kao 6. epizoda 1. sezone serije Poaro. Ekranizacije je verna izvornoj priči, a jedina izmena bila je dodavanje pokušaja rodoške policije da zadrže Poaroa na ostrvu kada je završio odmor i krenuo kući jer su mislili da je špijun zbog čega on nije bio prisutan u hotelu kada je Valentajn Čantri ubijena tako da nije mogao da vidi kako Toni Čantri stavlja bočicu otrove Goldu u Džep.