Убиство у викаријату

Ubistvo u vikarijatu je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" u oktobru 1930. godine i u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine. Britansko izdanje koštalo je sedam šilinga i šest penija, a američko 2 dolara.

Ubistvo u vikarijatu
Orig. naslov	The Murder at the Vicarage
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	oktobar 1930.
Broj stranica	256
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Divov hleb
Naslednik	Sitafordska zagonetka

Ovo je prvi roman u kom se pojavljuju lik gospođice Marpl i njeno selo Sent Meri Mid. Ovaj prvi pogled na Sent Meri Mid naveo je recenzenta 1990. da se zapita zašto se ovo naziva udobnim zagonetkama: „Naš prvi pogled na Sent Meri Mid, leglo provale, lažnog predstavljanja, preljube i na kraju ubistva. Šta je to što ljudi smatraju tako prijatno za takve priče?"

Lik se ranije pojavljivao u kratkim pričama objavljivanim u časopisima počevši od decembra 1927. Ove ranije priče su sastavljene u zbirku Trinaest problema 1932. godine.

Radnja

Sveštenik crkve u Sent Meri Midu prečasni Leonard Klement pripoveda. On živi sa mnogo mlađom suprugom Grizeldom i bratancem Denisom. Pukovnik Lušus Protro, Klementov crkvenjak, je bogat abrazivni čovek koji je takođe mesni sudija, a u selu ga ne vole. Na večeri jedne večeri, Klement je neopravdano primetio da bi svako ko bi ubio Protra učinio uslugu svetu.

Klement zatiče Protrovu ženu En kako grli Lorensa Redinga, mladog gostujućeg umetnika. Iako im je oboma obećao da neće otkriti njihovu vezu, savetovao je Redinga da smesta napusti selo. Sledećeg dana, Kliment je trebalo da se sastane sa Protrom kako bi razmotrili nepravilnosti u crkvenim računima. Klement je pozvan na salaš da izvrši poslednje obrede, ali saznaje da se bolesnik na samrti oporavio i da ga niko nije zvao. Po povratku, Klement nailazi na uznemirenog Redinga na kapiji crkvenog doma, a zatim otkriva pukovnika Protra mrtvog za pisaćim stolom u svojoj radnoj sobi. On poziva dr. Hejdoka koji saopštava da je Protro ubijen hicem u potiljak.

Policiju koju predvode inspektor Slek i pukovnik Melčet zbunjuje nekoliko pojedinosti među kojima je i beleška koju je ostavio Protro, a koja se izgleda kosi sa Hejdokovim mišljenjem o vremenu smrti i neki svedoci koji tvrde da su čuli drugi pucanj. Vesti se brzo šire, a Lorens Reding i En Protro priznaju ubistvo. Međutim, oboje su oslobođena krivice. Reding jer je navaljivao na netačnom vremenu smrti, a En zato što je gospođica Marpl jasno videla da ona nije nosila pištolj. Među ostalim osumnjičenima je Arčer, čovek prema kome je Protro grubo postupao zbog krivolova, gospođa Lestrendž, tajanstvena žena koja se nedavno pojavila u selu, dr. Stoun, arheolog koji iskopava tumulus na Protrovoj zemlji i Stounova mlada pomoćnica gospođica Kram.

Gospođica Marpl kaže Klementu da ima na umu spisak od sedam mogućih osumnjičenih. Gospođica Marpl je videla gospođicu Kram kako nosi kofer u šumu u ponoć koji je Klement kasnije pronašao zajedno sa malim kristalom pikrinske kiseline. Pokazalo se da se u koferu nalazi dragoceno srebro koje pripada Protrovima, a za „Dr. Stouna“ se ispostavilo da je prevarant pošto je ukrao identitet pravog arheologa i zamenio stvari Protrovih replikama. Međutim, lažni dr. Stoun nije ubica.

I druge čudne pojave zadesile su Sent Meri Mid. Novinari su se sjatili u selo, gospođi Prajs-Ridli je neko pretio telefonom, a En Protro je zatekla portret u svojoj drvenoj sobi isečen nožem. Policijski veštak za rukopis pregledao je belešku žrtve i utvrdio e da je nije napisao pukovnik Protro. Klement je nadahnut da održi daleko energičniju propoved nego obično nakon čega ga je zvao njegov bolesni crkvenjak Hos koji mu je rekao da ima šta da ispovedi.

Klement stiže u Hosovu sobu i zatiče ga kako umire od prekomerne količine lekova. On otkriva pravu belešku koju je Protro napisao kada je ubijen, a koja otkriva da je Hos odgovoran za krađu novca sa crkvenih računa. Melčet dolazi i zove dr. Hejdoka, ali ga operater slučajno povezuje sa gospođicom Marpl koja stiže da vidi da li može da pomogne.

Dok je Hejdok vodio Hosa u bolnicu, gospođica Marpl objašnjava svoje objašnjenje o pravom ubici. Otkriveno je da su njenih sedam osumnjičenih Arčer, služavka Klimentovih Marija koja je imala priliku, pukovnikova ćerka Letis koja ga nije podnosila, Denis čiji alibi u obliku partije tenisa nije uspeo da izdrži, Hos ili Klement koji su hteli da spreči pukovnika da istraži crkvene račune ili Grizelda za koju se otkrilo da se vratila ranijim vozom na dan ubistva. Međutim, niko od njih nije kriv.

Marplova veruje da su prave ubice Lorens Reding i En Protro. Reding je zaljubljen u En i odlučio je da mogu biti zajedno samo ako ukloni njenog muža. Pod izgovorom da traži savet od Klementa, sakrio je svoj pištolj u saksiji kod namesništva. Potom je postavio kristal pikrinske kiseline u šumi blizu parohijskog doma, namestivši ga da pukne i stvori "drugi hitac" koji bi zbunio sve svedoke. Uveče je Reding uputio lažni poziv Klementu da ga izvuče iz kuće dok je En prošla pored kuće gospođice Marpl bez tašne u pripijenoj odeći kako bi pokazala da ne nosi pištolj. Uzela je pištolj (koji je bio opremljen prigušivačem), ubila muža i napustila parohijski dom. Reding je tada ušao, ukrao poruku koja govori o Hosu i podmetnuo svoju lažnu kako bi stvorio lažno vreme smrti.

Oba zaverenika su priznala zločin sa očiglednim neistinama u svojim pričama kako bi bili oslobođeni. Reding je drogirao Hosa i podmetnuo pukovnikovu poruku da bi izgledalo kao da je Hos izvršio samoubistvo iz krivice. Srećom, dr. Hejdok je spasio život Hosu. Gospođica Marpl je predlažila zamku kojom bi se Redinga naveo da se optuži. Njega i En su pohapsili ljudi inspektora Sleka.

Završetak je pokrio sve nerešene krajeve. Letis je otkrila da je gospođa Lestrendž njena majka, prva žena pukovnika Protra, koja je neizlečivo bolesna. Letis je uništila portret Lestrendžove u Protrovoj kući kako policija ne bi posumnjala u nju. Njih dve su otišle kako bi Lestrendžova mogla da provede svoje poslednje dane putujući svetom. Otkriveno je da gospođica Kram nije znala ništa o zaveri lažnog dr. Stouna, a Grizelda i Denis su priznali da su pretili gospođi Prajs-Ridli u šali. Grizelda je otkrila da je trudna što je gospođica Marpl zaključila i par je iznova ispovedio svoju ljubav.

Pored zavere o zagonetki ubistva, romanu je bilo potrebno vreme da razmotri alternativne perspektive zamisli zločina. Sestrić gospođice Marpl Rejmond Vest pokušao je da reši zločin putem frojdovske psihoanalize dok je dr. Hejdok izneo stav da je zločin bolest koju će uskoro umesto policije rešavati lekari.

Likovi

• Gospođica Marpl: usedelica koja živi u Sent Meri Midu, pored sveštenika. Ona je pažljiva i poznaje ljudsko ponašanje, prepoznata u svom selu kao pronicljiva i uopšteno ispravna.
• Pukovnik Lušus Protero: bogat čovek, koji je upravnik crkve i mesni sudija u Sent Meri Midu koji živi u vili "Stara dvorana". Ogluveo je i zbog toga mnogo viče. On je ubijen.
• En Protro: druga žena pukovnika Protra, mlada i privlačna.
• Letis Protro: ćerka pukovnika Prora iz prvog braka.
• Leonard Klement: sveštenik iz Sent Meri Mid i pripovedač priče, u ranim 40-im.
• Grizelda Klement: sveštenikova mlada žena, 25 godina i srećna osoba.
• Denis Klement: sveštenikov bratanac u pubertetu, deo njegovog domaćinstva.
• Meri Adams: sveštenikova sobarica i kuvarica. Ona se zabavlja sa Bilom Arčerom.
• Gospodin Hos: crkvenjak oca Klementu, novopridošli u parohiju. Pretrpeo je akutni letargični encefalitis pre dolaska u Sent Meri Mid.
• Gospođa Marta Prajs-Ridli: udovica i tračarka koja živi pored crkvenog doma na kraju puta.
• Gospođica Amanda Hartnel: usedelica u Sent Meri Midu.
• Gospođica Kerolajn Vederbi: usedelica u Sent Meri Midu koja živi pored gospođice Hartnel.
• Dr. Hejdock: seoski lekar u Sent Meri Midu.
• Lorens Reding: slikar koji se borio u Velikom ratu. On koristi zgradu na imanju kod crkvenog doma kao svoj atelje.
• Gospođa Estel Lestrendž: elegantna žena koja je nedavno došla u selo, povučena.
• Rejmond Vest: sestrić gospođice Marpl, pisac koji obično živi u Londonu.
• Rouz i Gledis: sobarica i kuhinjska sobarica u "Velikoj dvorani", kući pukovnika Protra. Gledis je sa Redingom podelila ono što je čula kada je gospođa Lestrendž posetila "Staru dvoranu".
• Bil Arčer: meštanin koji je bio u zatvoru i zatvaran zbog krivolova od strane Protra u ulozi sudije.
• Inspektor Slek: mesni policijski detektiv koji je aktivan uprkos svom imenu i često abrazivan.
• Pukovnik Melčet: glavni policajac za okrug.
• Dr. Stoun: arheolog koji kopa na zemlji pukovnika Protra.
• Gledis Kram: tajnica dr. Stouna, u ranim dvadesetim.

Književni značaj i prijem

Recenzije u vreme objavljivanja su uglavnom bile pozitivne o gospođici Marpl sumnjajući u to kako se ubistvo dogodilo, ali zadovoljni Kristinim stilom pisanja. Kasniji pregled smatra da je priča više po ukusu iz 1990. godine i sviđa joj se selo i njegovi ljudi. Autorka je, osvrćući se na sopstveni rad u svojoj autobiografiji 1970-ih, smatrala da njena glavna radnja "zvuči", ali je možda bilo previše likova i podzapleta.

Časopis Književni dodatak Vremena 6. novembra 1930. postavio je razna pitanja o tome ko je mogao da ubije Protra i zašto i zaključio: „Kao detektivska priča, jedina greška ove priče je to što je teško poverovati da je krivac mogao da ubije Protra tako brzo i tiho. Tri plana sobe, vrta i sela pokazuju da je gotovo na vidiku i sluhu bila gospođica Marpl koja je 'uvek znala svaku stvar koja se dogodila i izvlačila najgore zaključke.' I još tri 'župske mačke' (odlično prikazane) bile su u sledeće tri kuće. Gospođica Marpl je ta koja na kraju otkriva ubicu, ali se sumnja da bi to uradila ranije u stvarnosti".

Recenzija romana u časopisu Književni pregled Njujork tajmsa 30. novembra 1930. počinje: „Nadarena gospođica Kristi je daleko od toga da bude najbolja u svojoj najnovijoj tajanstvenoj priči. To će malo doprineti njenoj eminencije u oblasti detektivskih romana. "Recenzija je dalje govorila da je „mesno sestrinstvo usedelica predstavljeno sa mnogo tračeva i klik-klakanja. Malo od ovoga ide daleko i prosečan čitalac je sklon da se umori od svega toga, pogotovo od ljubazne gospođice Marpl koja je glavna istražiteljka slučaja." Recenzent je rezimirao postavku radnje i zaključio: „Rešenje je jasan protiv-vrhunac“.

H. K. O’Nil iz časopisa Posmatrač 12. decembra 1930. rekao je: "Ovo je neposredna priča koja veoma prijatno vuče nekoliko lažnih tragova preko puta poslušnog čitaoca. Postoji izrazita izvornost u njenoj novoj metodi za čuvanje tajne. Otkriva na početku, okreće naopačke, očigledno dokazuje da rešenje ne može biti istinito i tako stvara atmosferu zbunjenosti."

U časopisu Dnevni ekspres 16. oktobra 1930. Harold Nikolson je rekao: „Čitao sam bolja dela Agate Kristi, ali to ne znači da ova poslednja knjiga nije vedrija, zabavnija i zavodljivija od uopštenih detektivskih romana. U kratkoj recenziji 15. oktobra 1930. godine, recenzija časopisa Dnevno ogledalo je objavila: „Zaplet je dobro održan“.

Robert Barnard je napisao šezdeset godina kasnije da je ovo "naš prvi pogled na Sent Meri Mid, leglo provale, lažnog predstavljanja, preljube i na kraju ubistva. Šta je to što je ljudima tako prijatno u takvim pričama?" Malo mu je teško da poveruje u rezoluciju, ali priča je privlačnija čitaocima iz 1990. nego onima iz 1930. „Rešenje donekle zbunjuje um, ali ima previše usputnih zadovoljstava za žaljenje, a jaka količina sirćeta u ovoj prvoj skici gospođice Marpl je više savremenog ukusa nego dodir sirupa u kasnijim prezentacijama."

Sama Kristijeva je kasnije napisala: „Čitajući roman Ubistvo u vikarijatu sada, nisam toliko zadovoljna time kao u to vreme. Mislim da ima previše likova i previše podzapleta. Ali u svakom slučaju, glavna radnja je zvuk."

U raspravi sa Dž. K. Roling 2014. godine, autorka Val Makdermid je primetila da je Ubistvo u vikarijatu knjiga koja ju je zainteresovala za detektivske priče. Opisala je humor u tom romanu i rekla da Kristijeva nije dobila dovoljno zasluga za humor u svojim detektivskim zagonetkama. Makdermid je citirao opise četiri žene u selu, posebno „gospođice Hartnel koje su se plašili siromašni“ zbog humora i kratkog opisa koji je toliko toga preneo.

Aludiranja u drugim romanima

Pop i popadija, Leonard i Grizelda Klement, koji su se prvi put pojavili u ovom romanu, nastavili su da se pojavljuju u pričama o gospođici Marpl. Značajno je da su se pojavili u roomanu Telo u biblioteci (1942) zajedno sa Slekom i Melčetom i u romanu U 10 do 5 sa Padingtona (1957).

Lik gospođice Marpl se ranije pojavljivao u kratkim pričama objavljenim u časopisima počevši od decembra 1927. Od ovih ranijih priča sastvljena je zbirka priča Trinaest problema 1932. godine.

Prilagođavanja

Pozorište

Priča je prilagođenau predstavu od strane Moja Čarlsa i Barbare Toj 1949. i otvorena je u pozorištu "Plejhaus" 16. decembra 1949. Gospođicu Marpl je igrala Barbara Malen.

Televizija

BBC je prilagodio knjigu u 3 epizode emitovane od 26. do 28. decembra 1986. U glumačkoj postavi bili su Džoan Hikson kao gospođica Marpl, Pol Edington kao sveštenik i Poli Adams kao En Protero. Ekranizacija je uopšteno bila veoma bliska izvornom romanu sa četiri velika izuzetka: zamka koja razotkriva ubicu je promenjena u još jedan pokušaj ubistva, likovi Denisa, dr. Stouna i Gledis Kram su izbačeni, Bil Arčer je bio prisutan u kuhinji kada se ubistvo dogodilo, a En je izvršila samoubistvo iz kajanja umesto da joj se sudi.

Roman je ponovo ekranizovala televizija ITV 2004. u epizodu serije Marpl sa Džeraldin Mekjuan u ulozi gospođice Marpl. U glumačkoj postavi bili su Tim Mekineri kao sveštenik, Derek Džejkobi kao pukovnikom Protro i Dženet Mektir kao En. Iz ove ekranizacije uklonjeni su likovi dr. Stouna i Gledis Kram, a umesto njih pojavljuju se ostareli profesor Dufus i njegova unuka Helen. Ostale promene uključuju izbacivanje gospođice Vederbi, promenu imena gospođi Marti Prajs-Ridli u Mardžori i Bilu Arčeru u Frenk Tarent, promenu lažnog hica tako da je on nastao pucanjem dvocevkom kroz košulju kroz prozor i dodavanjem zapleta u kojem je pukovnik ukrao 10.000 franaka od francuskog pokreta otpora što je dovelo do smrti jednog agenta. Dva velika odstupanja od knjige su prikaz gospođice Marpl kao Enine bliske prijateljice i dodavanje niza bljesaka iz prošlosti iz decembra 1915. godine kada je mlada gospođica Marpl bila upletena u zabranjenu ljubavnu vezu sa oženjenim vojnikom.

U obe ekranizacije, uloga sveštenika je umanjena i on ne učestvuje u istrazi jer je njegovo prisustvo kao pripovedača bilo nepotrebno u ekranizaciji.

Roman je ekranizovan kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi 2016. godine.

Grafički roman

Izdavačka kuća "Harper kolins" je izdala „Ubistvo u Vikarijatu“ kao grafički roman 20. maja 2008. godine koji je prilagodio i ilustrovao „Norma“ (Norbert Morandijer) (ISBN 0-00-727460-2). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je u Francuskoj prvi put objavila izdavačka kuća "Emanuel Prust" 2005. godine pod naslovom Afera Protro.