Pikrinska kiselina
Pikrinska kiselina (grč. πικρος - gorak), je organsko jedinjenje 2, 4, 6-trinitrofenol, sa formulom HOC6H2(NO2)3.[3]
| |||
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
2,4,6-Trinitrophenol
| |||
| Drugi nazivi
fenol trinitrat; trinitrofenol; 2,4,6-trinitro-1-fenol; 2-hidroksi-1,3,5-trinitrobenzen; TNP; Melinit
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.001.696 | ||
| RTECS | TJ7875000 | ||
| UNII | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C6H3N3O7 | |||
| Molarna masa | 229.10 g·mol−1 | ||
| Agregatno stanje | bezbojana do žuta čvrsta materija | ||
| Gustina | 1.763 g·cm−3, čvrsta materija | ||
| Tačka topljenja | 122.5 °C | ||
| Tačka ključanja | > 300 °C | ||
| 14.0 g·L−1 | |||
| Kiselost (pKa) | 0.38 | ||
| Opasnosti | |||
| R-oznake | R1 R4 R11 R23 R24 R25 | ||
| S-oznake | S28 S35 S37 S45 | ||
| NFPA 704 | |||
| Explosive data | |||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
OsobineУреди
Ona je žut (poput limuna) kristalni prah, slabo rastvoran u vodi. Snažno eksplodira ako se zagreje iznad 294 °C.[4] Njene soli s metalima (pikrati) su vrlo osetljive na udarac i reaguju kao eksplozivi. Pikratima se nazivaju i molekularni kompleksi pikrinske kiseline s aromatnim ugljikovodicima, koje zbog karakteristične boje i mogućnošću tačnog određivanja tačke topljenja primjenjuju u pročišćavanju i identifikaciju aromatskih ugljikovodika.
UpotrebaУреди
Koristila se kao organska boja u industriji, ali je zbog svoje osetljivosti povučena (1950-ih godina), i počela se proizvoditi kao vojni eksploziv.[5]
ProizvodnjaУреди
Pikrinska kiselina se može proizvesti nitriranjem fenola, benzena (Wolfenstein-Boters reakcija ) salicilne kiseline ili čak acetilsalicilne kiseline.
ReferenceУреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Picric Acid - Journal of Chemical Education (ACS Publications and Division of Chemical Education)”.
- ^ „www.ehs.washington.edu” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 06. 2010.
- ^ „Picric acid hazards” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 11. 2010.
LiteraturaУреди
- Albright, Richard (2011). Cleanup of Chemical and Explosive Munitions: Location, Identification and Environmental Remediation. William Andrew.
- Cooper, Paul W., Explosives Engineering, New York: Wiley-VCH, 1996. ISBN 0-471-18636-8
- Safety Information Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2007)
- CDC - NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards
