уметност ради уметности

umetnost radi umetnosti, larpurlartizam ili l'ar pur l'ar (od francuskog l'art pour l'art; verovatno od stare latinske izreke Ars gratia artis — umetnost je sama sebi dovoljna i ne treba da služi ni politici ni religiji), estetička teorija koja tumači da umetnost nema nikakvu društvenu ili moralnu funkciju, i da je jedini cilj umetničkog dela da bude lepo. Ova teorija osporava didaktička i utilitaristička gledišta na umetnost, prisutna još od antičkih vremena, u Horacijevom učenju o lepom i korisnom.

U formalističkoj teoriji modernizma, „umetnost radi umetnosti” (engl. art for art’s sake) se razume kao umetnikovo istraživanje izraza, stila, teorije, mogućnosti i granica svoje umetnosti, sasvim nezavisno od brige kako publika na nju reaguje. U tom smislu, u mnoštvu modernističkih pokreta koji su se pojavili početkom 20. veka, i iako njihovi predstavnici u početku proklamuju da im je cilj da „preobraze” svet svojim viđenjem, očigledno je da su umetnici više zaokupljeni tim svojim viđenjem sveta nego njegovim stvarnosnim problemima. Bilo da je reč o figurativnoj (impresionizam, fovizam, ekspresionizam), poluapstraktnoj (futurizam, kubizam) ili apstraktnoj slici ili skulpturi, tema je u najvećem broju slučajeva samo izgovor umetniku da se posveti radu na svom delu, naime istraživanju formalnih problema odabranog medija i testiranju teorije koju je usvojio za rad.

Geneza

Termin je uveo Viktor Kuzen 1818, ali osnove teorije postavljene su još ranije, npr. u Kantovom učenju o bezinteresnom dopadanju i u ideji o autonomiji umetničkog dela. Edgar Alan Po u eseju „Pesničko načelo“ iznosi gledište da je zadatak pesnika da stvori pesmu radi nje same, a ne radi pouke. Teofil Gotje u predgovoru romana „Gospođica de Mopen“ (1836) smatra da umetnost po svojoj prirodi treba da bude nezainteresovana i da ne sme da bude korisna, jer sve što je korisno - to je ružno. Za Šarla Bodlera lepo je vrhunski kriterijum umetnosti, a umetnost je nezavisna od morala.

Uticaj i nasleđe

Larpurlartizam je nastao u pesničkom krugu oko Teofila Gotjea, ali s vremenom ova načela prihvataju i drugi pisci, kao što su Oskar Vajld i Gistav Flober. Od književnih pravaca i škola, poseban uticaj izvršio je na parnasizam i simbolizam. Učenje avangardnih pokreta o autonomiji umetnosti vodi porekla upravo iz doktrine larpurlartizma, kao i gledište postmodernističkih filozofa, za koje postoji samo virtuelna stvarnost i istina fikcije.

Vidi još

• formalizam
• moderna umetnost
• savremena umetnost

Literatura

• Tanja Popović: „Rečnik književnih termina“, Logos art, Beograd, 2007.

Spoljašnje veze

• Džin H. Bel-Viljada, „Umetnost radi umetnosti i književni život“ (prikaz) [1]