Utakmica veka (fudbalska utakmica Engleske i Mađarske 1953.)
Utakmica veka — Dana 25. novembra 1953. sastale su se reprezentacije Mađarske, tada prvoplasirani fudbalski tim na svetu, olimpijski šampioni i u nizu od 24 utakmice bez poraza, i Engleske, reprezentacija za koju se smatra da predstavlja rodno mesto fudbala, odigrale su utakmicu koja je postala poznata kao Utakmica veka. Mađarska je pobedila rezultatom 6 : 3 i rezultat je doveo do preispitivanja treninga i taktike koju je koristio engleski tim i usvajanja kontinentalne prakse na međunarodnom i klupskom nivou u engleskoj igri.
 Mađarska na Vembli stadionu 1953. | |||||||
| Događaj | prijateljska | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Datum | 25. novembar 1953. | ||||||
| Stadion | Vembli, London | ||||||
| Sudija | Leo Horn Holandija | ||||||
| Posećenost | 105.000 | ||||||
Engleska se nadala da će ovo biti njihov najveći poraz, ali su završili sa još većim porazom od Mađarske, izgubivši sa 7 : 1 godinu dana kasnije 1954. godine u Budimpešti na tada čuvenom Nepstadionu.
Okolnosti pred utakmicu uredi
Reprezentacija Engleske doživela je samo jedan poraz na domaćem terenu od inostranih protivnika, a to je bio 1949. godine od Republike Irske.na rsssf
Ovo je stvorilo klimu samozadovoljstva, Engleska fudbalska asocijacija (FA) je jednostavno pretpostavila da su kao začetnici fudbala engleski igrači tehnički i fizički superiorniji od svojih stranih kolega. Pored toga, ignorisani su trenerski i taktički napredak iz inostranstva, a reprezentacija Engleske i većina klubova su istrajali sa zastarelim WM formacijom. Engleska jeste imala nacionalnog menadžera, Voltera Vinterbotoma, ali on nije imao prethodnog menadžerskog iskustva u profesionalnom fudbalu. Njegove dužnosti su uključivale upravljanje nacionalnim timom i razvoj opšteg standarda trenera u Engleskoj, veliki zadatak koji je ukazivao ili na naivnost ili na nedostatak interesovanja od strane FA. Štaviše, Vinterbotom nije izabrao sastav Engleske: to je ostalo na selekcionoj komisiji FA, koja je često pokazivala malo ili nimalo doslednosti u izboru igrača.
Prvi znak da Engleska više nije u vrhu igre mogao se videti mesec dana pre meča protiv Mađarske, kada je Engleska, povodom 90. godišnjice FA, 21. oktobra 1953. na Vembliju igrala se timom Evropa 11 i remizirala, zahvaljujući teško opravdanom penalu u poslednjem minutu za konačan rezultat od 4 : 4. Bob Ferije je za Dejli miror napisao da je Engleskoj bila potrebna „sva sreća sveta” da bi postigla ovaj rezultat. Bob Penington iz Dejli Ekspresa nazvao je kaznu „poklonom koji nam je dao sudija“.[1]
Reprezentacija Mađarske je timska tvorevina zamenika mađarskog ministra sporta Gustava Šebeša u nastojanju da unapredi sportsku izvrsnost u komunističkoj Mađarskoj. Inovacije su uključivale preteču Totalnog fudbala nekoliko godina ispred Holanđana i uvođenje duboko ležeće pozicije centarfora, koju je zauzimao Nandor Hidegkuti. Mađari su videli vrlinu kreiranja režima fitnesa kao i politike poput klubova na međunarodnom nivou kako bi dali podsticaj bezbrojnim vežbama, pored toga, većina njihovih igrača je igrala za vojni tim Honveda koji je sponzorisala država pa nisu imali materijalne probleme, što je obezbedilo da svaki član tima bude upoznat sa stilom i snagama svakog od njegovih saigrača.
Ova reprezentacija Mađarske je bila neporažena od maja 1950. i osvojila je zlatnu medalju u fudbalu na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju[2].
Britanska štampa je to nazvala „Utakmicom veka“, začetnicima igre, protiv najboljeg tima na svetu u to vreme.
Utakmica uredi
Datum, mesto i poseta uredi
Utakmica je odigrana 25. novembra 1953. godine pred 105.000 gledalaca na Empajer Vembli stadion.
Tim Engleske uredi
Engleski tim je izašao u svojoj uobičajenoj WM formaciji, a za reprezentaciju su igrali čuveni Stenli Metjuz, Sten Mortensen, golman Gil Merik, budući menadžer Engleske Alf Remzi i kapitena Bili Rajt, koji se smatra jednim od najboljih defanzivaca na svetu.
Tim Mađarske uredi
Mađarski tim je izašao u sastavu koji mu je omogučio da igra u formaciji 3–2–3–2 koju je uveo njihov trener Gustav Šebeš. Jožef Božik je igrao na poziciji dubokog veznog reda, dok je Nandor Hidegkuti mogao slobodno da luta između sredine terena i napada. Ferenc Puškaš i Šandor Kočiš su bili napadači, a širinu su obezbedili Zoltan Cibor i Laslo Budai.
Prvo poluvreme uredi
Mađarska je krenula i postigla pogodak već u prvom minutu, Nador Hidegkuti je pogodio gol Gila Merika. Odmah je bilo očigledno da kruta engleska WM formacija nije u stanju da se nosi sa fluidnijom mađarskom taktikom. Iznova su Hidegkuti i Ferenc Puškaš izvlačili engleske igrače iz pozicije, omogućavajući tehnički veštijim mađarskim igračima da sa lakoćom zaobiđu svoje markere. Konkretno, centarhalf Engleske Hari Džonston je bio na mukama, nije mogao da odluči da li da čuva duboko povućenog Hidegkutija ili da ostane na poziciji i dozvoli mu da slobodno luta terenom.
Engleska je i dalje bila sposobna da stvori šanse kada je mogla da dobije loptu. Sten Mortensen je asistirao Džekiju Sjuelu, koji je ugurao loptu u mrežu pored golmana mađarske reprezentacije Đule Grošiča za izjednačenje u 15. minutu. Međutim, Mađarska se pokazala nezaustavljivom, u 20. minutu Hidegkuti je ponovo pogodio posle loše intervencije engleske odbrane, a četiri minuta kasnije Ferenc Puškaš je postigao treći gol preko ubrzo čuvenog „drag-beka”, dok je kapiten Engleske Bili Rajt pokušavao da ga onemogući u koštac, Puškaš je odvukao loptu đonom kopačke za momenat brže, ostavljajući engleskog kapitena da juri prazan prostor na mestu gde je bila lopta a Puškaš nagrađuje sebe i svoj tim novim pogotkom. Engleska nikako nije mogla da kontroliše loptu a samim tim ni igru, a u 27. minutu Puškaš je ponovo postigao gol na odbijenu loptu posle slobodnog udarca Jožefa Božika. U nastavku krilo Totenhema Rob je imalo šansu da postigne gol ali je golman Mađara Grošič izvanredno intervenisao. Do promene rezultata je došlo u 38. minutu kada je Mortensen pogodio za 2 : 4. Engleska je imala inicijativu u poslednjim minutama poluvremena, ali rezultat na poluvremenu od 4 : 2 za Mađarsku bio je stvaran odraz ukupne superiornosti gostujuće ekipe.
Drugo poluvreme uredi
Drugo poluvreme je nastavljeno u istom ritmu kao i prvo, Mađarska je tehnički i taktički bolji tim, a engleski tim je stalno ispadao iz pozicije. Božik je u 52. minutu postigao gol za 5 : 2 a Hidegkuti je postigao het-trik udarcem iz voleja u 55. minutu i povisio je vođstvo na 6 : 2. U daljnjem toku utakmice pri jednom od napada Engleza, Roba je bio fauliran od strane Grošiča a Remzi je pogodio sa bele tačke. Ostatak utakmice se igrao napadački sa obe strane, Mađarska se dobro branila, a Engleska nije imala čistih šansi. Konačan rezultat je bio za Engleze šokantan 6 : 3 za Mađarsku. Mađarska je imala 35 udaraca na gol, a Engleske pet, plus njihov konačni gol. U drugom poluvremenu je naročito bio impresivan volej Hidegkutija, koji je usledio posle deset uzastopnih pasova mađarskih igrača.[3]
Detalji utakmice uredi
Engleska  | 3 : 6 |  Mađarska |
|---|---|---|
Džeki Sjuel  13’Sten Mortensen 38’Alf Remzi 57’ (pen.) |
Izveštaj | Hidegkuti 1’, 20’, 53’ Puškaš 24’, 27’Božik 50’ |
       Engleska
|
  Mađarska
|
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Analize i komentari nakon utakmice uredi
Rezultat je u velikoj meri određen taktičkom naivnošću engleskog menadžera i igrača. Kada se igra u WM formaciji, odbrambeni centarhalf bi tradicionalno označavao centarfora protivnika, obično ko god da je nosio majicu sa brojem 9. U igri, centarhalf Engleske Hari Džonston je po tome trebao da čuva Hidegkutija, koji je efektivno delovao kao vezni igrač. To je značilo da je Džonston stalno izvlačen iz svoje tradicionalne pozicije, dozvoljavajući ostatku mađarskog tima da iskoristi prostor. Englesku je takođe zbunila upotreba Kočiša i Puškaša kao napadača, pošto su ova dvojica nosila brojeve 8 i 10, Engleska je mislila da su u napadu. Ovo je zauzvrat dovelo do neizvesnosti oko toga ko treba da ih čuva i da bi još više zbunili engleske igrače, mađarski napadači su neprestano menjali pozicije, zbunjujući nefleksibilnu englesku odbranu. Reprezentacija Engleske je uglavnom bila izvučena iz pozicije jer su njihovi defanzivci označavali ko god je nosio određeni broj, umesto da označavaju igrača koji je igrao u određenom prostoru.
Pored toga, reprezentativci Engleske nisu bili navikli da igraju zajedno kao tim na redovnoj osnovi, dok su Mađari imali prednost od četvorogodišnjeg iskustva igranja zajedno na klupskom i međunarodnom nivou. Kondicija Mađara u poređenju sa engleskim igračima je bila zapažena, Pat Vord-Tomas iz Gardijana je prokomentarisao: „...ogromna prednost tako čestog igranja zajedno, vrhunska kondicija (Mađari su uvek izgledali elegantniji sa svojim staloženim, lepo izbalansiranim pokretima) i izvanredno razumevanje je bilo očigledno”.
Izveštaj lista Gardijan o utakmici je bio reprezentativan za uticaj koji je način igre Mađarske ostavio: „Engleski tim je bio kompetentan po britanskim standardima, osim u napadu, ali prema dokazima ovog popodneva, ovaj standard neće dugo biti dovoljno dobar za Engleska da zadrži svoju poziciju na visokim mestima u svetu fudbala. Suštinska razlika je bila u napadu, gde niko od engleskih napadača, osim Metjuza, nije mogao da se suprostavi brzini, kontroli lopte i pozicijskoj igri Mađara, koji su bili skoro savršeni, igrali kao jedan, kako se moglo poželeti."[4]
Ser Bobi Robson je o utakmici rekao: „Videli smo stil igre, sistem igre kakav nikada ranije nismo videli. Nijedan od ovih igrača nam ništa nije značio. Nismo znali za Puškaša. Svi ovi fantastični igrači, oni bili ljudi sa Marsa što se nas tiče. Dolazili su u Englesku, a Engleska nikada nije bila poražena na Vembliju, ovo je trebalo da bude 3 : 0, 4 : 0 možda čak i 5 : 0 i rušenje male zemlje koja je upravo dolazila u evropski fudbal. Puškaša su zvali 'galopirajući major' jer je bio u vojsci, kako je taj momak koji služi mađarsku vojsku mogao da dođe na Vembli i da nas tako porazi? Ali način na koji su igrali, njihova tehnička briljantnost i stručnost, naša Formacija WM-a je razbijena za devedeset minuta fudbala. Igra je imala dubok uticaj, ne samo na mene, već i na sve nas." Robson je nastavio pa je dodao: „Samo ta utakmica je promenila naše razmišljanje. Mislili smo da ćemo demolirati ovaj tim, Engleska na Vembliju, mi smo gospodari, oni su učenici. Bilo je potpuno suprotno.“[5]
„U potpunosti smo potcenili napredak koji je Mađarska napravila, i to ne samo taktički“, rekao je Bili Rajt.[6] „Kada smo tog popodneva izašli na Vembli, rame uz rame sa gostujućim timom, pogledao sam dole i primetio da Mađari imaju ove čudne, lagane kopačke, isečene kao papuče ispod skočne kosti. Okrenuo sam se velikom Stanu Mortensenu i rekao, 'Trebalo bi da budemo dobro ovde, Sten, oni nemaju odgovarajuću opremu'.“[7]
Šest članova engleskog tima, Bil Ekersli, Alf Remzi, Džordž Rob i trojac iz Blekpula u sastavu Hari Džonston, Sten Mortensen i Erni Tejlor, nikada više nisu igrali za Englesku reprezentaciju.
Uzvratna utakmica uredi
Dana 23. maja 1954. godine Engleska je otišla u Budimpeštu na uzvratnu utakmicu u nadi da će se osvetiti za poraz od 6 : 3, umesto toga, Mađarska je pobedila Englesku sa 7 : 1. Ovaj rezultat se još uvek smatra najtežim fudbalskim porazom Engleske.[8]
Beleške i reference uredi
- ^ Injusto o Empate, Jornal dos Sports, Rio de Janeiro, 23 October 1953, p. 6
- ^ (Izveštaj)
- ^ „The brains behind the Magical Magyars”. Arhivirano iz originala 15. 1. 2011. g. Pristupljeno 2011-04-11.
- ^ Ward-Thomas, Pat (26. 11. 1953). „Hungary's Famous Victory”. The Guardian.
- ^ „zoltech.net”. www.zoltech.net.
- ^ Gillatt, Peter (30. 11. 2009). Blackpool FC on This Day: History, Facts and Figures from Every Day of the Year. Pitch Publishing Ltd. ISBN 978-1905411504.
- ^ Puskás on Puskás, Hardcover: 240 pages. Publisher: Robson Books Ltd (23 October 1998) . ISBN 1-86105-083-6. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ „QosFC: Legends - Ivor Broadis”. qosfc.com. Arhivirano iz originala 13. 07. 2012. g. Pristupljeno 03. 10. 2023.