Fabrika hartije Milana Vape
Fabrika hartije Milana Vape je fabrika iz Beograda osnovana 1905. godine, a 1924. godine je izgrađena velika moderna fabrika. Uspešno je poslovala do Drugog svetskog rata, da bi nakon rata prešla u državno vlasništvo. Pedesetih godina XX veka prestala je sa radom, a njene mašine su premeštene u industrijsku zonu na Adu Huju.
| Fabrika hartije Milana Vape | |
|---|---|
| Delatnost | proizvodnja hartije |
| Osnovano | 1905. |
| Sedište | Beograd Srbija |
Bila je prva sagrađena fabrika nakon Prvog svetskog rata i bila je veoma značajna za razvoj srpske privrede. Pokrenula je novu granu industrije i gotovo tri decenije bila je jedina fabrika papira u Srbiji. Jedno vreme je čak i izvozila papir što je za tadašnje vreme bila prava retkost.
Istorijat uredi
Osnivanje fabrike uredi
Osnivanje fabrike hartije bilo je aktuelno još tridesetih godina XIX veka zbog toga što je država imala velike troškove zbog kupovine hartije iz Austrije. Međutim, proizvodnja je počela tek u prvoj deceniji XX veka. Osnivač fabrike bio je Milan Vapa iz Smederevske Palanke. Srpsku fabriku za preradu hartije osnovao je 1905. sa Milenkom Markovićem i Glišom Andrejevićem. Bila je smeštena u staroj trošnoj zgradi preko puta kafane Proleće[1]. Dve godine kasnije, razišao se sa ortacima, isplatio ih i postao jedini vlasnik. Zgradu na Kosančićevom vencu broj 14 otvorio je na Blagovesti, 25. marta 1910. godine i do početka Prvog svetskog rata u fabrici je bilo zaposleno oko 100 radnika. Veliku finansijsku pomoću u vidu bankarskih pozajmica pružili su mu g. Simon, tadašnji potpredsednik banke „Sosijete ženeral“ u Parizu i član Samostalne monopolske uprave, kao i direktor Zemaljske banke g. Recevil. Kada su njih dvojica u Beogradu osnovali Francusko-srpsku banku, Milan Vapa im je bio prvi klijent, dobivši tako neograničen kredit za razvoj fabrike.[2]
Međuratni period uredi
.jpg)
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata proizvodnja je prestala, a Milan Vapa je rat proveo u Švajcarskoj obilazeći poznate fabrike hartije i upoznavajući se sa proizvodnjom. Tokom rata austrijanci su odneli sve mašine, pa je 1919. godine počela prepiska sa vladom o povraćaju mašina i zahtev za naknadu štete. S novcem dobijenim od odštete na ime nemačkih reparacija i s kreditom dobijenim od Francusko-srpske banke kupio je zemljište i počeo izgradnju velike i moderne fabrike hartije. Kuću na Kosančićevom vencu prodao je 1921. godine za 3,5 miliona dinara Ministarstvu prosvete koje je u njoj smestila Narodnu biblioteku Srbije.[2][3]
Dozvolu za izgradnju fabrike dalo je Ministarstvo trgovine i industrije u avgustu 1921, a gradnja je počela 17/30. septembra. Arhitekta je bio Karl Haniš, a radovima je upravljao Vladimir Bilinski. Fabriku su u septembru 1923. posetili predsednik vlade Pašić i ministar finansija Stojadinović - izveštava se da su mašine već bile montirane.[4] "Ilustrovani list" od 17. februara 1924. kaže da je "ovih dana" osnovan Upravni i Nadzorni odbor.[5] Kralj ju je posetio u vreme generalne probe mašina,[6] svečano je otvorena u martu 1924. godine i bila je prva nova fabrika sazidana u Jugoslaviji posle rata.[7][8] Spadala je u najveće fabrike toga vremena. Proizvodila je finu hartiju za pisanje, štampanje i crtanje, trgovačku i katastarsku hartiju, koncept hartiju, koričaru, hartiju za pakovanje i umnožavanje, mašinsku hartiju, fini luksuzni, kao i novinski papir.[9]
Uprava državnih monopola bila je zainteresovana za fabriku i ponudila je 20 miliona dinara da zajedno sa Milanom Vapom osnuje akcionarsko preduzeće. Vapi je ponuda bila interesantna, jer se time oslobađao dela duga prema Francusko-srpskoj banci. Time su uklonjene prepreke, pa je u decembru 1923. godine osnovano akcionarsko društvo pod firmom „Fabrika hartije Milana Vape a. d.“ Uprava monopola nameravala je da s vremenom postane jedini vlasnik, te je neispunjavanjem obaveza ometala sprovođenje ugovora, što je dovelo do sudskog spora i prourokovalo obustavu rada na 18 meseci od sredine 1926. do kraja 1927. godine. Fabrika je ponovo počela sa radom 1928. godine, a spor je sudski okončan 1930. godine, kada je odlučeno da se raskine ugovor i da Milan Vapa Upravi monopola isplati deset miliona dinara.[10]
Ekonomska kriza naterala je Milana Vapu da ponove osnuje akcionarsko društvo. Akcionarsko društvo pod imenom „Fabrika hartije Milana Vape a. d.“ sa sedištem u Beogradu osnovano je 29. septembra 1937. godine. Učešće u novoformiranom akcionarskom društvu uzeli su imućni industrijalci, trgovci i bankari, nosioci privrednog razvoja Beograda: Ferdinand Gramberg, Vlada Ilić, Aleksandar Božičković, Ljubomir Đuković, Živojin Nešić, dr Sava Gregović i Radomir Filipović. Nakon dve godine umro je Milan Vapa, pa je izabrana nova uprava a za njenog predsednika izabrana je Vapina supruga Milica Vapa koja je raspolagala sa najvećim brojem akcija.[11]
Nakon Drugog svetskog rata uredi
Fabrika je povremeno radila tokom Drugog svetskog rata, a njene mašine su ostale neoštećene. Nakon rata počela je obnova zgrade koja je oštećena u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Kao i sva preduzeća nakon rata, i ovo je prešlo u društveno vlasništvo. Fabrika je 1947. počela da posluje pod imenom „Beograd”. Tokom pedesetih godina prošlog veka, obustavljena je proizvodnja hartije u nekadašnjoj Vapinoj fabrici i premeštena je u industrijsku zonu na Adu Huju. Fabrička zgrada je tada dobila novu namenu, jer se u nju uselilo Preduzeće za međunarodnu špediciju i javna skladišta „Jugošped“.[11]
Arhitektura uredi
Fabrika je bila na odličnoj lokaciji podignuta uz savski železnički most,jedan kilometar udaljena od železničke stanice. Imala je sopstvenu insustrijsku prugu i kej za pristajanje brodova sa električnim kranom sa utovar i istovar robe. Fabrička zgrada je bila u osnovi nepravilnog pravougaonika, prostirala se na površini od oko 3.600 metara kvadratnih. U prostranoj fabričkoj zgradi nalazila su se sledeća odeljenja: kotlarnica, električna centrala, odeljenje glavne transmisije, holender sala, odeljenje za preradu krpa (sala za sortiranje i sala za kuvanje i pranje), odeljenje za mašinsku izradu hartije, sala za hlađenje hartije, odeljenje za sečenje, sortiranje i pakovanje hartije, mašinska radionica, magacin, laboratorija i odeljenje za ekspediciju gotove robe. Imala je najmodernije mašine uvezene iz Nemačke. Bila je povezana sa vodovodnom stanicom iz koje se snabdevala savskom vodom. Pažnja je posvećena i spoljašnjem izgledu, pažljivo su odabranim arhitektonski elementi te je ona predstavljala reprezentativno arhitektonsko zdanje.[12]
Reference uredi
- ^ Spomenica o proslavi desetogodišnjice udaranja temelja fabrike hartije Milana Vape: 1921-1931, Beograd, Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije /1931/
- ^ a b Mihajlov 2010, str. 72.
- ^ „Politika”, 23. jun 1921
- ^ "Politika", 18. sept. 1923, str. 7
- ^ "Ilustrovani list"; 1924, br. 7; str. 11 (foto)
- ^ "Politika", 14. mart 1924, str. 6
- ^ Mihajlov 2010, str. 73.
- ^ Kulenović 2010, str. 124.
- ^ Mihajlov 2010, str. 74.
- ^ Mihajlov 2010, str. 75–76.
- ^ a b Mihajlov 2010, str. 76.
- ^ Mihajlov 2010, str. 74–75.
Literatura uredi
- Kulenović, Rifat (2010). Industrijsko nasleđe Beograda. Beograd. COBISS.SR 174196748
- Mihajlov, Saša J. (2010). Fabrika hartije Milana Vape (PDF). Beograd. COBISS.SR 179102476
