Fanerozoik
Fanerozoik je najmlađi eon u geohronološkoj podeli istorije Zemlje. Računa se da je počeo pre oko 545 miliona godina, a traje i danas. Fanerozoik je obeležen bogatstvom i raznovrnošću biljnog i životinjskog sveta. Kao početak fanerozoika uzeto je vreme kada su se prvi put pojavile životinje sa ljušturom. Fanerozoik je podeljen na tri ere: paleozoik, mezozoik i kenozoik. Prva perioda paleozoika naziva se kambrijum, pa se po tome vreme pre fanerozoika naziva prekambrijum.
Etimologija uredi
Termin fanerozoik potiče od starogrčkih reči φανερός (phanerós), što znači vidljivo, i ζωή (zōḗ), što znači život; pošto se nekada verovalo da je život počeo u kambrijumu, prvom periodu ovog eona. Termin „fanerozoik“ skovao je 1930. američki geolog Džordž Halkot Čedvik (1876–1953).[1][2]
Proterozojsko-fanerozojska granica uredi
Proterozojsko-fanerozojska granica je pre 538.8 miliona godina.[3] U 19. veku, granica je postavljena u vreme pojave prvih fosila životinja u izobilju (metazoa), ali je identifikovano nekoliko stotina grupa (taksona) metazoa prethodnog proterozojskog eona od kada je sistematsko proučavanje ovih oblika počelo tokom 1950-ih.[4][5]
Ere fanerozoika uredi
Fanerozoik je podeljen na tri ere: paleozoik, mezozoik i kenozoik, koje su dalje podeljene na 12 perioda. Paleozoik karakteriše evoluciju riba, vodozemaca i gmizavaca. Mezozoik karakteriše evolucija guštera, krokodila, zmija, kornjača, sisara i dinosaurusa (uključujući ptice). Kenozoik počinje izumiranjem neptičjih dinosaurusa i karakteriše evoluciju velikog diverziteta kod ptica i sisara. Ljudi su se pojavili i evoluirali tokom najnovijeg dela kenozoika.
Paleozojska era uredi
Paleozoik je vreme u istoriji Zemlje kada su evoluirali složeni oblici života, prvi udahnuli kiseonik na suvom i kada su preteče višećelijskog života na Zemlji počele da se diverzifikuju. U paleozojskoj eri postoji šest perioda: kambrijum, ordovicijum, silur, devon, kreda i perm.[6]
Kambrijumski period uredi
Kambrijum je prvi period paleozojske ere i trajao je od pre 541 miliona do 485 miliona godina. Kambrijum je izazvao brzu ekspanziju raznolikosti životinja, u događaju poznatom kao kambrijska eksplozija, tokom kojeg je evoluirao najveći broj planova životinjskog tela u jednom periodu u istoriji Zemlje. Složene alge su evoluirale, a faunom su dominirali oklopni zglavkari, kao što su trilobiti. Skoro svi razdeli morskih životinja evoluirali su u ovom periodu. Tokom ovog vremena, superkontinent Panotija je počeo da se raspada, i njegov veći deo se kasnije ponovo kombinovao u superkontinent Gondvana.[7]
Ordovicijumski period uredi
Ordovicijum se proteže od pre 485 miliona do 444 miliona godina. Ordovicijum je bio vreme u istoriji Zemlje u kojem su mnoge grupe koje i danas preovladavaju evoluirale ili diverzifikovale se, kao što su primitivni glavonošci, ribe i korali. Ovaj proces je poznat kao veliki ordovicijumski događaj biodiverzifikacije, ili GOBE. Trilobiti su počeli da bivaju zamenjeni zglobnim brahiopodima, a i krinoidi su postajali sve važniji deo faune.[8] Prvi zglavkari ispuzali su na obalu da kolonizuju Gondvanu, kontinent bez životinjskog sveta. Do kraja ordovicijuma, Gondvana se pomerila sa ekvatora na Južni pol, a Laurentija se sudarila sa Baltikom, zatvorivši okean Japetus. Glacijacija Gondvane je rezultirala velikim padom nivoa mora, ubijajući sav život koji je nastao duž njene obale. Glacijacija je stvorila ledenu Zemlji, što je dovelo do ordovicijsko-silurskog izumiranja, tokom kojeg je izumrlo 60% morskih beskičmenjaka i 25% porodica. Iako jedno od najsmrtonosnijih masovnih izumiranja u istoriji Zemlje, O-S izumiranje nije izazvalo duboke ekološke promene između perioda.[9]
Silurski period uredi
Silur je trajao od pre 444 miliona do 419 miliona godina, tokom koga je došlo do zagrevanja od ledene Zemlje. U ovom periodu došlo je do masovne evolucije riba, pri čemu su ribe bez čeljusti postale brojnije, i rane čeljusne i slatkovodne ribe su se pojavile u fosilnim zapisima. Člankonožci su ostali u izobilju, a neke grupe, kao što su euripteridi, postale su vršne grabljivice. Potpuno kopneni život uspostavio se na kopnu, uključujući rane paučnjake, gljive i stonoge (mnogonoge člankonošce). Evolucija vaskularnih biljaka, kao što je Cooksonia, omogućila je biljkama da steknu uporište i na kopnu. Ove rane kopnene biljke su preteče svih biljaka na kopnu. Tokom ovog vremena postojala su četiri kontinenta: Gondvana (Afrika, Južna Amerika, Australija, Antarktik, Indija), Laurentija (Severna Amerika sa delovima Evrope), Baltika (ostatak Evrope) i Sibirija (Severna Azija).[10]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Chadwick, G.H. (1930). „Subdivision of geologic time”. Bulletin of the Geological Society of America. 41: 47—48.
- ^ Harland, B.; et al., ur. (1990). A geologic timescale 1989
. Cambridge: Cambridge University Press. str. 30. ISBN 0-521-38361-7.
- ^ „Phanerozoic Eon | geochronology”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2018-03-17. g. Pristupljeno 2018-03-16.
- ^ Glaessner, Martin F. (1961). „Precambrian Animals”. Scientific American. 204 (3): 72—78. Bibcode:1961SciAm.204c..72G. doi:10.1038/scientificamerican0361-72.
- ^ Geyer, Gerd; Landing, Ed (2017). „The Precambrian–Phanerozoic and Ediacaran–Cambrian boundaries: a historical approach to a dilemma”. Geological Society, London, Special Publications. 448 (1): 311—349. Bibcode:2017GSLSP.448..311G. S2CID 133538050. doi:10.1144/SP448.10.
- ^ University of California. „Paleozoic”. University of California. Arhivirano iz originala 2015-05-02. g.
- ^ University of California. „Cambrian”. University of California. Arhivirano iz originala 2012-05-15. g.
- ^ Cooper, John D.; Miller, Richard H.; Patterson, Jacqueline (1986). A Trip Through Time: Principles of Historical Geology. Columbus: Merrill Publishing Company. str. 247, 255–259. ISBN 978-0-675-20140-7.
- ^ University of California. „Ordovician”. University of California. Arhivirano iz originala 2015-05-02. g.
- ^ University of California. „Silurian”. University of California. Arhivirano iz originala 2017-06-16. g.
Literatura uredi
- Markov, Alexander V.; Korotayev, Andrey V. (2007). „Phanerozoic marine biodiversity follows a hyperbolic trend”. Palaeoworld. 16 (4): 311—318. doi:10.1016/j.palwor.2007.01.002.
- Miller, K. G.; Kominz, M. A.; Browning, J. V.; Wright, J. D.; Mountain, G. S.; Katz, M. E.; Sugarman, P. J.; Cramer, B. S.; Christie-Blick, N; Pekar, S. F.; et al. (2005). „The Phanerozoic record of global sea-level change” (PDF). Science. 310 (5752): 1293—1298. Bibcode:2005Sci...310.1293M. PMID 16311326. S2CID 7439713. doi:10.1126/science.1116412.
- Amthor, J. E.; Grotzinger, John P.; Schröder, Stefan; Bowring, Samuel A.; Ramezani, Jahandar; Martin, Mark W.; Matter, Albert (2003). „Extinction of Cloudina and Namacalathus at the Precambrian-Cambrian boundary in Oman”. Geology. 31 (5): 431—434. Bibcode:2003Geo....31..431A. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0431:EOCANA>2.0.CO;2.
- Collette, J. H.; Gass, K. C.; Hagadorn, J. W. (2012). „Protichnites eremita unshelled? Experimental model-based neoichnology and new evidence for a euthycarcinoid affinity for this ichnospecies”. Journal of Paleontology. 86 (3): 442—454. S2CID 129234373. doi:10.1666/11-056.1.
- Collette, J. H.; Hagadorn, J. W. (2010). „Three-dimensionally preserved arthropods from Cambrian Lagerstatten of Quebec and Wisconsin”. Journal of Paleontology. 84 (4): 646—667. S2CID 130064618. doi:10.1666/09-075.1.
- Getty, P. R.; Hagadorn, J. W. (2008). „Reinterpretation of Climactichnites Logan 1860 to include subsurface burrows, and erection of Musculopodus for resting traces of the trailmaker”. Journal of Paleontology. 82 (6): 1161—1172. S2CID 129732925. doi:10.1666/08-004.1.
- Gould, S. J. (1989). Wonderful Life: the Burgess Shale and the Nature of Life . New York: Norton. ISBN 9780393027051.
- Howe, John Allen (1911). „Cambrian System”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 05 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 86—89.
- Ogg, J. (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSPs)”. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2006.
- Owen, R. (1852). „Description of the impressions and footprints of the Protichnites from the Potsdam sandstone of Canada”. Geological Society of London Quarterly Journal. 8 (1–2): 214—225. S2CID 130712914. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.26.
- Peng, S.; Babcock, L.E.; Cooper, R.A. (2012). „The Cambrian Period” (PDF). The Geologic Time Scale. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 2. 2015. g. Pristupljeno 14. 1. 2015.
- Schieber, J.; Bose, P. K.; Eriksson, P. G.; Banerjee, S.; Sarkar, S.; Altermann, W.; Catuneau, O. (2007). Atlas of Microbial Mat Features Preserved within the Clastic Rock Record. Elsevier. str. 53–71. ISBN 9780444528599.
- Yochelson, E. L.; Fedonkin, M. A. (1993). „Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil”. Smithsonian Contributions to Paleobiology. 74 (74): 1—74. doi:10.5479/si.00810266.74.1.
- Emiliani, Cesare. (1992). Planet Earth : Cosmology, Geology, & the Evolution of Life & the Environment. Cambridge University Press. (Paperback Edition ISBN 0-521-40949-7)
- Mikulic, DG, DEG Briggs, and J Kluessendorf. 1985. A new exceptionally preserved biota from the Lower Silurian of Wisconsin, USA. Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 311B:75-86.
- Moore, RA; Briggs, DEG; Braddy, SJ; Anderson, LI; Mikulic, DG; Kluessendorf, J (2005). „A new synziphosurine (Chelicerata: Xiphosura) from the Late Llandovery (Silurian) Waukesha Lagerstatte, Wisconsin, USA”. Journal of Paleontology. 79 (2): 242—250. doi:10.1666/0022-3360(2005)079<0242:anscxf>2.0.co;2.
- Chlupáč, Ivo; Hladil, Jindrich (januar 2000). „The global stratotype section and point of the Silurian-Devonian boundary”. CFS Courier Forschungsinstitut Senckenberg. Pristupljeno 7. 12. 2020.
- Kaiser, Sandra (1. 4. 2009). „The Devonian/Carboniferous boundary stratotype section (La Serre, France) revisited”. Newsletters on Stratigraphy. 43 (2): 195—205. doi:10.1127/0078-0421/2009/0043-0195. Pristupljeno 7. 12. 2020.
- Paproth, Eva; Feist, Raimund; Flajs, Gerd (decembar 1991). „Decision on the Devonian-Carboniferous boundary stratotype” (PDF). Episodes. 14 (4): 331—336. doi:10.18814/epiiugs/1991/v14i4/004
. - Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. S2CID 206514545. doi:10.1126/science.1161648.
