Fedra (grč. Φαίδρα) (lat. Phaedra) je u grčkoj mitologiji kćerka Minosa i Pasifaje, a žena junaka Tezeja koji je bio kralj Atine.[1]

Fedra
Aleksandar Kabanel, 1880.
Fedra i Hipolit
Srkofag, Luvr, Pariz

MitologijaUredi

Fedra je bila druga Tezejova žena, koji se pre udaje za nju, želeo oženiti sa njenom sestrom Arijadnom koja je zavolela Tezeja, i dala mu klupko konca da pomoću njega izađe iz lavirinta Minotaura. Tezej je iz prvog braka sa ženom Antiopom imao sina Hipolita, a sa Fedrom je imao dva sina - Demofona i Akamanta.

Hipolit je bio poštovalac boginje lova Artemide, pa je Afrodita, boginja lepote i ljubavi, iz ljubomore prouzrokovala da se Fedra zaljubi u Hipolita. Fedrina dadilja Enona je saopštila Hipolitu da je Fedra, njegova maćeha, zaljubljena u njega, a on je, čuvajući očevu čast odbio sve predloge Fedre i tako na sebe navukao njen gnev, gnev ljubomorne i zaljubljene žene.

Fedra je optužila Hipolita i rekla je Tezeju da je njegov sin pokušao da je zavede, a Tezej je, u gnevu, zamolio svoga oca, boga mora Posejdona, da ubije Hipolita. Posejdon je poslao morsku neman koja je preplašila Hipolitove konje i oni su ga pregazili i ubili.

Enona je obavestila Tezeja šta je uistinu bilo, pa je Fedra, bojeći se kazne svoga muža, izvršila samubistvo.

O FedriUredi

  • Mit o Fedri i Hipolitu se nalazi u Euripidovoj tragediji „Hipolit“, kao i u Senekinoj tragediji „Fedra“.
  • 1677. godine Žan Baptist Rasin je napisao tragediju „Fedra“.
  • 1911. godine Miguel de Unamunjo je napisao tragediju Fedra“.
  • 1970. godine Toni Harison je napisao tragediju Fedra Britanika“.
  • 1996. godine Sara Kejn je napisala tragediju Fedrina ljubav“.

ReferenceUredi

  1. ^ Zamarovski 1985, str. 104.

LiteraturaUredi

  • Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 

Spoljašnje vezeUredi