Feniks D.II
Feniks D.II (nem. Phönix D.II) austrougarski je lovački avion jedan iz serije aviona Feniks D.I do D.IV koga je proizvodila austrijska firma Phonix Flugzugwerke AG iz Wiener-Stadlau-a, a projektovali su ga inženjeri Leopold Kirste i Edmund Šparman, poboljšavajući prethodni model. Prvi let aviona je izvršen 1918[1].
 Avion Feniks D.II | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1918. |
| Uveden u upotrebu | 1918. |
| Povučen iz upotrebe | 1936. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Austrougarsko vazduhoplovstvo LFT |
| Broj primeraka | 49D.II + 48D.IIа |
| Dužina | 6,62 |
| Razmah krila | 9,50 |
| Visina | 2,79 |
| Površina krila | 25,60 |
| Prazan | 665 / 670 |
| Normalna poletna | 805 / 810 |
| Klipno-elisni motor | 1 Hiero |
| Snaga | 1 x 147 / 169 kW |
| Brzina krstarenja | 164 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 180 / 185 km/h |
| Taktički radijus kretanja | 320 / 500 km |
| Plafon leta | 6000 m |
Projektovanje i razvoj uredi
Porodici aviona Feniks pripadaju avioni Feniks D.I; D.II; D.IIa; D.III i D.IV svi nastali evolutivnim (poboljšanjem osnovne verzije) putem iz aviona Feniks D.I. Projektovali su ih inženjeri Leopold Kirste i Edmund Šparman na osnovu lovca Hanza Bradenburg KD originalnog projekta inž. Erst Hajnkela, koga je Phonix proizvodio na osnovu licencnog ugovora.
U vreme kada su razvijani ovi avioni a to je period druga polovina Prvog svetskog rata, razvoj avijacije je bio vrtoglav, naročito oblast lovačke avijacije kojoj pripadaju i ovi avioni. Sve zaraćene strane su se trudile da što pre na front izbace što brže, okretnije i ubojnije lovačke avione. Ovakva brzina razvoja dovodila je do toga da su se avioni menjali u toku same proizvodnje. Ta sudbina nije mimoišla ni razvoj porodice aviona Feniks D.
Pojavom engleskih aviona Sopwith Camel na italijanskom frontu zateklo je austrougarsko vazduhoplovstvo bez dostojnog protivnika. Fabrika aviona Feniks je imala iskustva u proizvodnji lovaca jer je ranije proizvodila po licenci lovce Albatros a počela je i proizvodnju lovaca Hanza Brandenburg KD takođe po licenci[2]. Međutim, ambicije su im bile veće želeli su da projektuju vlastitog lovca. Ove ambicije je podgrevao i uspeh sa projektom izviđačkog aviona Feniks C.I, Tako su krenuli u projektovanje novog lovca koji je za osnovu imao avion Hanza Brandenburg KD.
Pristup ovih mladih inženjera pri projektu je bio kritički usmeren tako da su prihvaćene sve dobre osobine osnovnog modela a pokušali su da otklone nedostatke. Napravljena su tri različita prototipa novog aviona i nakon ispitivanja usvojen je za proizvodnnju prototip koji se pokazao kao najbolji. Fabrička oznaka ovog aviona je bila Tip 8, prototip je poleteo juna meseca 1917. godine i odmah nakon ispitivanja prototipa Austrougarsko vazduhoplovstvo je naručilo 120 primeraka ovih aviona. Avion je dobio naziv Feniks D.I a njegova proizvodnja je odmah počela tako da su svi ovi avioni ušli u operativnu upotrebu od februara do kraja proleća 1918. godine. Čim se pojavio na frontu Feniks D.I je bio brži u pogledu horizontalne brzine i brzine penjanja u odnosu na svog protivnika Sopwith Camel-a ali je zaostajao u pogledu pokretljivosti. Pored toga uočeni su nedostaci noseće strukture aviona tako da nije mogao da izdrži opterećenja lovačkog aviona.
Sledeća nešto izmenjena verzija ovog aviona (fabrička oznaka Tip 9) dobila je naziv Feniks D.II imala je ojačanu strukturu, isti motor i promenjen oblik repnih krila u odnosu na svog prethodnika. Ovaj avion je takođe rađen u tri serije i proizvedeno je ukupno 50 primeraka. Modifikovana verzija ovog aviona dobila je naziv Feniks D.IIa imala je pojačani motor Hiero H IV snage 230KS, bio je opremljen krilcima i na gornjim i donjim krilima tako da mu je pokretljivost bila znatno bolja u odnosu na avione Feniks D.I i D.II.
Feniks D.III je nastao na osnovu svog prethodnika Feniks D.IIa, imao je isti motor Hiero H IV snage 230KS, mitraljezi su bili dostupni pilotu kada dođe do zaglavljivanja, upravljačka krilca je imao i na gornjim i donjim krilima s tom razlikom što ta krilca nisu bila povezana krutom šipkom kao što je to bilo kod Feniks D.IIa. Trup aviona je bio oblika kao i kod predhodnika ali je konstrukcija bila polu-monokok. Napravljeno je ukupno 28 aviona u Austriji i 10 posle rata u Švedskoj na osnovu otkupljene licence. Švedski avioni su na gornjem krilu imali povećane rezervoare za gorivo kako bi im se autonomija leta povećala.
Peti avion iz ove porodice je bio Feniks D.IV. Nastao na osnovu Feniks D.III imao je slične karakteristike s tim što mu je trup bio elipstastog poprečnog preseka polu-monokok konstrukcije napravljene od drvene lepenke. Napravljena su dva prototipa jedan sa motorom Hiero H IV snage 230KS, a drugi sa motorom Austro-Daimler AD 6 snage 225KS. Avion nije ušao u serijsku proizvodnju jer je došao kraj Prvog svetskog rata, a posle njega Versajskim ugovorom Austriji je bila zabranjena proizvodnja borbenih aviona.
Tehnički opis aviona Feniks D.II i Feniks D.IIа uredi
Feniks D.II je bio avion dvokrilac mešovite konstrukcije (drvo, metal i platno).
Trup je imao osnovnu drvenu konstrukciju obloženu drvenom lepenkom. Poprečni presek trupa je bio pravougaonog oblika. Iza pilotske kabine trup je imao poprečni presek u obliku petougaonika. Prednji deo trupa, gde se nalazi motor je obložen aluminijumskim limom. Ostali deo trupa je obložen drvenom lepenkom. U trupu se nalazila komotna jednoseda kabina pilota. Pilot je bio zaštićen vetrobranskim staklom. U odnosu na svog prethodnika Feniks D.II je imao ojačanu noseću strukturu.
Pogonska grupa: U prednjem delu trupa se nalazio šestocilindrični, tečnošću hlađeni motor (Hiero 200 KS) sa drvenom dvokrakom vučnom elisom fiksnog koraka. Hladnjak motora se nalazio iznad gornjeg krila. Avion Feniks D.IIа je imao motor Hiero snage 230 KS.
Krila su bila pravougaonog oblika sa polukružnim krajevima, imala su drvenu konstrukciju sa dve ramenjače obloženu platnom. Krila su međusobno bila povezana upornicama i žičanim zatezačima. Krilca su se nalazila samo na gornjim krilima. Donje krilo je bilo i kraće i uže od gornjeg krila a bila su poravnata sa izlaznim ivicama. Konstrukcija repnih stabilizatora i kormila su bila ista kao i krila, drvena konstrukcija i obloga od platna. Izgled repnog dela aviona kod aviona Feniks D.II i D.IIа se razlikuje od repa aviona Feniks D.I. Kod aviona Feniks D.IIа upravljačka krilca se nalaze i na gornjim i donjim krilima. Veza između upravljačkih krilaca na gornjim i donnjim krilima je kruta šipka.
Stajni trap je fiksan, konvencionalnog tipa, metalne konstrukcije sa krutom osovinom, napred točkovi a nazad na repu aviona nalazi se elastična drljača kao treća oslona tačka.
Varijante aviona Feniks D uredi
- Feniks D.I - lovac, jednosed, dvokrilac, 1917. god, sa motorom Hiero 200 KS, serijska proizvodnja
- Feniks D.II - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 200 KS, poboljšana struktura i izmenjen rep, serijska proizvodnja
- Feniks D.IIa - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS, upravljačka krilca i na gornjim i donjim krilima, serijska proizvpodnja
- Feniks D.III - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS, kao i D.IIa konstrukcija trupa polu-monokok, serijska proizvodnja
- Feniks D.IV - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS/Austro-Daimler AD 6 225 KS, kao i D.III oblik trupa eliptičan, konstrukcija polu-monokok. Napravljena dva prototipa, nije ušao u serijsku proizvodnju.
Tehničke karakteristike porodice aviona Feniks D uredi
| Karakteristike | Feniks D.I | Feniks D.II | Feniks D.IIa | Feniks D.III | Feniks D.IV |
|---|---|---|---|---|---|
| Vrsta aviona | lovac | lovac | lovac | lovac | lovac |
| Godina | 1917-18 | 1918 | 1918 | 1918 | 1918 |
| Broj proizvedenih primeraka | 140 | 49 | 48 | 28A + 10S* | 2 |
| 6-cilindrični linijski motor | Hiero | Hiero | Hiero H VI | Hiero H VI | Hiero H VI / AD |
| Snaga | 147 kW (200 KS) | 147 kW (200 KS) | 170 kW (230 KS) | 170 kW (230 KS) | 170 kW (230 KS) |
| Razmah krila | 9,80/9,00 m | 9,80/9,00 m | 9,80/9,00 m | 9,80/9,00 m | 8,50/7,50 m |
| Dužina | 6,62 m | 6,62 m | 6,62 m | 6,62 m | 6,60 m |
| Visina | 2,79 m | 2,79 m | 2,79 m | 2,80 m | 2,90 m |
| Površina krila | 25,00 m² | 25,00 m² | 25,00 m² | 25,00 m² | 23,50 m² |
| Masa praznog aviona | 665 kg | 665 kg | 670 kg | 685 kg | 665 kg |
| Poletna masa | 805 kg | 805 kg | 810 kg | 951 kg | 950 kg |
| Najveća brzina | 180 km/h | 180 km/h | 185 km/h | 188 km/h | 195 km/h |
| Vreme penjanja na 1.000 m | 3 Min | 3 Min | 3 Min | 3 Min 5 Sec | 2 Min 10 Sek |
| Vreme penjanja na 2.000 m | 7 Min | 7 Min | 6 Min 20 Sec | 7 Min | 7 Min |
| Vreme penjanja na 3.000 m | 12 Min | 12 Min | 10 Min | 12 Min 15 Sec | 12 Min |
| Vreme penjanja na 4.000 m | 15 Min | 15 Min | 13 Min 30Sec | 14 Min 45 Sec | 15 Min |
| Vreme penjanja na 5.000 m | 18 Min | 18 Min | 17 Min 20 Sec | 17 Min 39 Sec | 18 Min |
| Plafon | 6000 m | 6000 m | 6000 m | 6.800 m | 6.800 m m |
| Radijus | 320 km | 320 km | 500 km | 500 km | 350 km |
| Naoružanje | 2 MG-Schwarzlose | 2 MG-Schwarzlose | 2 MG-Schwarzlose | 2 MG-Schwarzlose | 2 MG-Schwarzlose |
| Posada | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 |
| Trajanje leta | 2 h | 2 h | 3 h | 2 h 30 min | 2 h 15 min |
*A- proizvedeno u Austrougarskoj, S- proizvedeno u Švedskoj
Naoružanje uredi
| Naoružanje aviona: Feniks D.I(IV) | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | 2 Švarcloze | ||
| Kalibar | 8 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
Korisnici uredi
Operativno korišćenje uredi
Proizvodnja ovih aviona je počela 1917. godine i trajala do 4. novembra 1918. t.j. do kraja rata. Ukupno je proizvedeno oko 265 primeraka (svih tipova) a posle rata u Švedskoj je proizvedeno još 10 ovih aviona.
Razvoj ovog aviona je bio veoma dinamičan, za 14 meseci koliko je trajala njegova proizvodnja, projektovano je i proizvedeno pet tipova aviona ove porodice Feniks D.I; D.II; D.IIa; D.III i D.IV. Avioni su korišćeni u vojnom vazduhoplovstvu Austrougarske (LFT-Luftfahrtruppe), kao i pomorskom vazduhoplovstvu ratne mornarice (MLW-Marinenluftwaffe). LFT je koristilo ove avione na italijanskom i balkanskom ratištu dok ih je MLV koristila za zaštitu jadranskog akvatorijuma.
Kada se avion Feniks D.I pojavio na bojištu u odnosu na svog glavnog protivnika Sopwith Camel-a, bio je brži u pogledu horizontalne brzine i brzine penjanja ali je zaostajao u pogledu pokretljivosti. Pored toga uočeni su nedostaci noseće strukture aviona tako da nije mogao da izdrži opterećenja lovačkog aviona. Pokrenut je razvojni program, da se otklone nedostaci modela koji se nalaze u službi, kao i da se njihove karakteristike prilagode karakteristikama sve efikasnijih protivničkih modela. Na osnovu toga već sledeća nešto izmenjena verzija ovog aviona Feniks D.II imala ojačanu strukturu, isti motor i promenjen oblik repnih krila u odnosu na svog prethodnika. Naredna poboljšana verzija ovog aviona dobila je naziv Feniks D.IIa, imao je pojačani motor Hiero H IV snage 230KS, bio je opremljen krilcima i na gornjim i donjim krilima tako da mu je pokretljivost bila znatno bolja u odnosu na avione Feniks D.I i D.II.
Švedska je 1920. godine kupila u Austriji jedan avion Feniks D.II[3] (verovatno radi paralelnog ispitivanja) koji je železnicom transportovan do Malmea. Zaključeno je, da je ovaj avion prevaziđen da bi se koristio kao lovac, pa je do novembra meseca 1928. godine korišćen kao školski avion za obuku pilota.
Korišćenje aviona Feniks D u Kraljevini SHS/Jugoslaviji uredi
Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije je u svom sastavu imalo oko 10 aviona Feniks D[4]. Pet aviona je zaplenjeno od LFT a drugih pet od MLV na aerodromu Igalo. U tih 10 aviona bili su zastupljeni sledeći tipovi: Feniks D.I; D.II i D.IIa. Dva aviona Feniks D.I poreklom iz LFT-a su korišćena u Sloveniji, dva Feniks D.II takođe iz LFT-a i jedan Feniks D.IIa su se nalazila u Novom Sadu, dok je pet mornaričkih lovaca zaplenjenih u Igalu preuzelo VVKSHS, a u zamenu za njih Pomorskom vazduhoplovstvu kupilo u Italiji pet hidroaviona (3 FBA i 2 Savoja S.13).
Služba lovaca Feniks je u našem vazduhoplovstvu trajala do druge polovine dvadesetih godina dvadesetog veka. Najveći broj je korišćen za trenažu pilota lovaca. U Novom Sadu (pilotska škola) ih je bilo 5 ili 6 komada, dva Feniksa su 1924/25. godine korišćeni samo za trening "asova". U našem vazduhoplovstvu sve verzije lovaca Feniks su dobile popularan naziv tako su Feniks D.I; D.II nazvani Feniks-Hiero 200 KS (prema proizvođaču aviona i motora i snazi motora) ili Feniks D.IIa je nazvan Feniks-Hiero 230 KS[5].
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Ваздухопловне традиције Србије”. Arhivirano iz originala 06. 04. 2020. g. Pristupljeno 06. 04. 2020.
- ^ * Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (na ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 15. 09. 2014. g. Pristupljeno 05. 12. 2020.
- ^ O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.
- ^ Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
Literatura uredi
- Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (na ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
- Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Mikić, Sava (1933) (na ((sr))). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
- Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. . Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. pp. 319. ISBN 978-3-8068-0391-4..
- Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-03-5.
- Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich - Enzyklopädie. Oberhaching: Aviatic Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4.
- O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.
- Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.
