Fernandu od Vizeua

Princ Fernandu (Almeirim, 17. novembar 1433 — Setubal, 18. septembar 1470) bio je portugalski princ iz dinastije Aviz. Nosio je titule prvog vojvode Beže, drugog vojvode Vizeua, drugog gospodara Kovilja, Serte i Mora. U periodu od 1466. do 1470. godine bio je konstabl portugalijskog kraljevstva. Princ Fernandu je bio i deseti Veliki majstor viteškog reda Hrista.

Fernandu od Vizeua
Portret vojvode Fernandua (1678), Regionalni muzej u Beži.
Lični podaci
Datum rođenja(1433-11-17)17. novembar 1433.
Mesto rođenjaAlmeirim, Kraljevina Portugalija
Datum smrti18. septembar 1470.(1470-09-18) (36 god.)
Mesto smrtiSetubal, Kraljevina Portugalija
GrobBeža
Porodica
SupružnikBeatris
PotomstvoŽoao od Vizeua, Diogo od Vizeua, Eleonora od od Vizeua, Izabela od od Vizeua, Manuel I.
RoditeljiDuarte I
Eleonora Aragonska
DinastijaAviz
Vojvoda Vizeua
Period1460—1470
PrethodnikEnrike Moreplovac
NaslednikŽoao
Vojvoda Beže
Period1453—1470
PrethodnikTitula ustanovljena 1453.
NaslednikŽoao

Biografija

uredi

Rođen je u Almeirimu 17. novembra 1433. godine kao treće dete kralja Duartea I i kraljice Eleonore Aragonske. Princ Fernandu je dva puta nosio titulu Princa prestolonaslednika. Prvi put u periodu od 1438. do 1451. godine, kada je njegov brat Afonso postao kralj Portugalije. I drugi put u periodu od 1451. do 1452. godine.[1]

Nezadovoljan svojim položajem na dvoru i u potrazi za avanturom, bez kraljevog odobrenja, Fernandu napušta dvor i kraljevstvo 1452. godine. Prema nekim izvorima krenuo je na sever Afrike dok drugi smatraju da je krenuo da se pridruži svom ujaku, kralju Alfonsu od Aragona, u pohodima na jug Italije. Imajući u vidu da kralj Aflonso od Aragona nije imao dece Fernandu je sebe video kao budućeg kralja Aragona. Međutim po naređenu kralja Afonsa V princ Fernandu je vraćen na dvor.

 
Grb vojvode Fernandua od Vizeua.

Godine 1453. i kralj Alfonso V stvara vojvodstvo Beže i proglašava Fernandua za prvog vojvodu od Beže. Nakon smrti Enrikea Navigatora 1460. godine Fernandu postaje i vojvoda Vizeua i Veliki majstor viteškog reda Hrista.

Vojvoda Afonso učestvuje u ratnim pohodima kralja Afonsa V protiv Maroka. Godine 1468. komanduje flotom koja osvaja i razara tvrđavu i luku Alanafe, u blizini današnje Kazablanke. Alanafe je bila utvrđenje berberskih pirata. U stalnoj potrazi za avanturom Fernandu je bio i vođa nekoliko pomorskih ekspedicija.[2][3].

Umro je u Setubalu 18. septembra 1470. godine sahranjen je u manastiru u Beži.[4]

Brak i potomstvo

uredi

Princ Fernandu se oženio 1447. godine sa Beatris, ćerkom princa Žoaoa. Imali su devetoro dece:[4]

  • Žoao (1448—1472);
  • Diogo (1450—1484);
  • Eleonora (1458—1525);
  • Izabela (1459—1521);
  • Duarte (1462—umro u detinjstvu);
  • Dinis (1464—umro u detinjstvu);
  • Simon ( 1467—umro u detinjstvu);
  • Manuel I, kralj Portugalije od 1495. do 1521. godine;
  • Katarina.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Afonso IV od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
8. Pedro I od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatris od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
4. Žoao I od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Lourenco Martins
 
 
 
 
 
 
 
9. Tereza Lourenco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sanča Martins
 
 
 
 
 
 
 
2. Duarte I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Edvard III Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
10. Džon od Genta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Filipa od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
5. Filipa od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Henri od Grosmonta, 1. vojvoda od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
11. Blanš od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Izabela Bomon
 
 
 
 
 
 
 
1. Fernandu od Vizeua
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Enrike II od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
12. Huan I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Huana Manuel
 
 
 
 
 
 
 
6. Fernando I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pere IV od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
13. Eleonora Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Eleonora od Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
3. Eleonora Aragonska, kraljica Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Alfonso XI od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
14. Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Eleonora od Guzmana
 
 
 
 
 
 
 
7. Eleonora od Albukerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Pedro I od Portugalije (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
15. Beatris od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ines od Kastra
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ GeneAll.net — D. Fernando, infante de Portugal, 2º duque de Viseu
  2. ^ Primeiro descobridor da América, Os irmãos Pinzon e a descoberta da América, colombo.do.sapo.pt (dados recolhidos na obra «Colón y Pinzón - Informe Relativo à Los Pormenores de Descubrimiento del Nuevo Mundo, Cesáreo Fernandéz Duro. Real Academia de la Historia. Madrid. 1883; Pleitos colombinos, edição de Antonio Muro Orejón, con la colaboración de Florentino Pérez-Embid, et al. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. januar 2012), 1964 -1989, Escuela de Estudios Hispanoamericanos, Sevilha, pág.s 253, 254 e 260».
  3. ^ «Nobreza de Portugal e do Brasil» — Vol. I, pages 311 and 312. Published by Zairol Lda., Lisbon 1989.
  4. ^ a b Sousa, António Caetano de (1736). História Genealógica da Casa Real Portugueza (en portugués) II. Lisboa: Occidental, Officina de Joseph Antonio da Sylva, Impressor da Academia Real. OCLC 66538592

Literatura

uredi
  • Sousa, António Caetano de (1736). História Genealógica da Casa Real Portugueza (en portugués) II. Lisboa: Occidental, Officina de Joseph Antonio da Sylva, Impressor da Academia Real. OCLC 66538592.
  • Rodrigues Oliveira, Ana. Rainhas medievais de Portugal. Dezassete mulheres, duas dinastias, quatro séculos de História (en portugués). . Lisboa: A esfera dos livros. 2010. ISBN 978-989-626-261-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Edgar Prestage, Il Portogallo nel medioevo, in Cambridge University Press - Storia del mondo medievale, vol. VII, pp. 576–610, Garzanti, 1999
  • ”Nobreza de Portugal e do Brasil” – Vol. I, pages 311 and 312. Published by Zairol Lda., Lisbon 1989.

Spoljašnje veze

uredi