Википедија

Fernan Brodel

Fernan Brodel (fr. Fernand Braudel; Luméville-en-Ornois, 24. avgust 1902 — Kliz, 27. novembar 1985) je bio istaknuti francuski istoričar i vodeći predstavnik Škole Anala.

Fernan Brodel
Fernan Brodel
Lični podaci
Datum rođenja(1902-08-24)24. avgust 1902.
Mesto rođenjaGondrekur le Šato, Francuska
Datum smrti27. novembar 1985.(1985-11-27) (83 god.)
Mesto smrtiKliz, Francuska

Predavao je istoriju po srednjim školama u Alžiru do 1935. godine. Posle toga predaje na Univerzitetu u Sao Paolu. Godine 1937. upoznaje Lisjena Fevra i menja koncepciju svog dela za koje do tada skuplja građu po arhivima Italije i Španije (Dubrovački arhiv posećuje 1934. godine). Od istorije diplomatije Filipa II počinje da piše istoriju Mediterana u vreme Filipa II u skladu sa shvatanjem koje se formiralo u krugu analista. Posle napada Nemačke na Francusku biva zarobljen i zarobljeništvu piše osnovni koncept svog dela. Nakon doktoriranja 1948. godine postaje sekretar VI odseka Praktične škole društvenih nauka u Parizu i kourednik Anala. Posle smrti Lisjena Fevra 1956. godine preuzima Anale i VI odsek. Umire u Klizu 1985.

Brodel je naglasio ulogu velikih socioekonomskih faktora u stvaranju i pisanju istorije.[1] On se takođe može smatrati jednim od preteča teorije svetskih sistema.[2]

Njegov veliki opus koncentrisan je oko tri ključne teme i istraživačka projekta kojima je, svakom ponaosob posvetio po nekoliko decinija svog rada. To su Mediteran (1923 — 1949) čiji je plod njegovo, verovanto najpoznatije delo Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, Civilizacija i kapitalizam (1955—1979) i Francuski identitet (1970 — 1985) koje nije stigao da završi. Njegov veliki ugled u svetu istoriografije nije proisticao samo iz monumentalnog dela već i iz velikih organizatorskih sposobnosti. On je oformio veliki broj naučnika šireći uticaj metoda Škole Anala koja je postala najuticajnija istoriografska škola u Francuskoj a i šire. U svojim delima naročitu pažnju posvećivao je razmatranjima pojava koje su dugog istorijskog trajanja i koje često neprimetno utiču na život društva tokom velikog broja generacija.

Biografija

uredi
 
Fernanov nadgrobni spomenik

Brodel je rođen u Lumevil-en-Ornva (koji je od 1943. spojen sa i deo je Gondrekur-le-Šatoa), u departmanu Meza, Francuska.[3] Sa 7 godina, njegova porodica se preselila u Pariz. Njegov otac, koji je bio prirodni matematičar, pomagao mu je u učenju. Brodel je takođe intenzivno učio latinski i u manjoj meri grčki. Brodel se školovao na Liceju Volter i Sorboni, gde je sa 20 godina dobio nagradu agrégé za istoriju. Dok je predavao na Univerzitetu Alžira između 1923. i 1932. godine, postao je fasciniran Sredozemnim morem i napisao je nekoliko radova o prisustvu Španaca u Alžiru u 16. veku. Za to vreme, Brodel je započeo svoju doktorsku tezu o spoljnoj politici španskog kralja Filipa II. Od 1932. do 1935. predavao je u pariskim licejima (srednjim školama) Pastera, Kondorsea i Anrija IV.[3]

Do 1900. godine, Francuzi su učvrstili svoj kulturni uticaj u Brazilu osnivanjem Brazilske akademije lepih umetnosti. Sao Paulu je, međutim, još uvek nedostajao univerzitet, te je 1934. frankofil Hulio de Meskita Filjo pozvao antropologa Kloda Levi-Strosa i Brodela da pomognu u osnivanju. Rezultat je bio formiranje novog Univerziteta u Sao Paulu. Brodel je kasnije rekao da je vreme u Brazilu bilo „najbolji period njegovog života“.[4]

Godine 1937, Brodel se vratio u Pariz iz Brazila. Međutim, putovanje je bilo jednako značajno kao i dolazak na odredište; na svom putu sreo je Luciena Febvra, koji je bio saosnivač uticajnog časopisa Annales. Njih dvojica su rezervisali prekookeansku prelaz na istom brodu.[3] Brodel je započeo arhivsko istraživanje u svom doktoratu o Mediteranu kada je pao pod uticaj Annales škole oko 1938. Takođe otprilike u to vreme je ušao u Praktičnu školu za više obrazovanje kao instruktor istorije.[3] Radio je sa Lucijenom Febvrom, koji će kasnije čitati prve verzije Brodelovog magnum opusa i davati mu uredničke savete.

Po izbijanju rata 1939. godine pozvan je na služenje vojnog roka, a 1940. godine zarobljen od Nemaca.[3] Njega su držali u logoru za zarobljenike u Majncu od 1940. do 1942. pre nego što je prebačen u logor za zarobljenike u blizini Libeka, gde je ostao do kraja rata. Dok je bio u tom logoru, Brodel je sastavio svoje veliko delo La Méditerranée et le Monde Méditerranéen à l'époque de Philippe II (Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II), bez pristupa svojim knjigama ili beleškama i oslanjajući se samo na svoje čudesno pamćenje i lokalnu biblioteku.[3]

Brodel je postao vođa druge generacije Annales istoričara nakon 1945. Godine 1947, sa Febvrom i Šarlom Morazeom, Brodel je dobio sredstva od Rokfelerove fondacije u Njujorku i osnovao zapaženu Šestu sekciju za „ekonomske i društvene nauke“ u Praktičnoj školi za više obrazovanje. Dobio je dodatnih milion dolara od Fordove fondacije 1960. godine.[5]

Godine 1962, on i Gaston Berger su koristili stipendiju fondacije Ford i vladina sredstva da stvore novu nezavisnu fondaciju, Fondaciju za humanitarne nauke (fr. Fondation Maison des Sciences de l'Homme, FMSH), kojom je Brodel upravljao od 1970. do svoje smrti. Ona je bila smeštena u zgradi pod nazivom „Zgrada za humanirarne nauke“. FMSH je fokusirala svoje aktivnosti na međunarodno umrežavanje u cilju širenja Annales pristupa u Evropi i svetu. Godine 1972, odrekao se svake uređivačke odgovornosti u časopisu, iako je njegovo ime ostalo na zaglavlju.

Godine 1962, napisao je Istoriju civilizacija kao osnovu za kurs istorije, ali je njeno odbacivanje tradicionalnog narativa zasnovanog na događajima bilo previše radikalno za francusko ministarstvo obrazovanja, koje je stoga odbacilo to delo.[6]

Odlika Brodelovog dela bila je njegova saosećajnost prema patnji marginalnih ljudi.[7] On je artikulisao da većina sačuvanih istorijskih izvora potiče od pismenih bogatih klasa. Naglasio je važnost efemernog života robova, kmetova, seljaka i gradske sirotinje, pokazujući njihov doprinos bogatstvu i moći svojih gospodara i društava. Njegov rad je često bio ilustrovan savremenim prikazima svakodnevnog života, retko slikama plemića ili kraljeva.

Godine 1949, Brodel je izabran u Koledž Francuske nakon što se Febvre penzionisao. Saosnivač je akademskog časopisa Revue économique 1950. godine.[8][9] Penzionisan je 1968. Godine 1983, izabran je u Francusku akademiju.

Glavne publikacije

uredi
  • La Méditerranée et le Monde Méditerranéen a l'époque de Philippe II, 3 vols. (originally appeared in 1949; revised several times)
vol. 1: La part du milieu ISBN 2-253-06168-9
vol. 2: Destins collectifs et mouvements d'ensemble ISBN 2-253-06169-7
vol. 3: Les événements, la politique et les hommes ISBN 2-253-06170-0
  • The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II. 2 vols. (second revised edition, translated and 1973 by Sian Reynolds) Braudel, Fernand (1972). The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II: Volume I. University of California Press. ISBN 0520203305. 
  • Ecrits sur l'Histoire (1969) ISBN 2-08-081023-5
  • Civilisation matérielle, économie et capitalisme, XVe-XVIIIe siècle
vol. 1: Les structures du quotidien (1967) ISBN 2-253-06455-6
vol. 2: Les jeux de l'échange (1979) ISBN 2-253-06456-4
vol. 3: Le temps du monde (1979) ISBN 2-253-06457-2
  • Civilization and Capitalism, 15th–18th Century, translated by Siân Reynolds, 3 vols. (1979)
vol. 1: The Structures of Everyday Life ISBN 0-06-014845-4
vol. 2: The Wheels of Commerce ISBN 0-06-015091-2
vol. 3: The Perspective of the World ISBN 0-06-015317-2
  • On History (1980; English translation of Ecrits sur l'Histoire by Siân Reynolds)
  • La Dynamique du Capitalisme (1985) ISBN 2-08-081192-4
  • L'Identité de la France (1986)
  • The Identity of France (1988–1990)
vol. 1: History and Environment ISBN 0-06-016021-7
vol. 2: People and Production ISBN 0-06-016212-0
  • Ecrits sur l'Histoire II (1990) ISBN 2-08-081304-8
  • Out of Italy, 1450–1650 (1991)
  • A History of Civilizations (1995)
  • Les mémoires de la Méditerranée (1998)
  • The Mediterranean in the Ancient World (UK) and Memories of the Mediterranean (USA; both 2001; English translation of Les mémoires de la Méditerranée by Siân Reynolds)
  • „Personal Testimony”. Journal of Modern History. 44 (4). decembar 1972. .

Reference

uredi
  1. ^ i.e. Fernand Braudel, "The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II" (Berkeley: University of California Press, 1996)
  2. ^ Caves 2004, str. 54
  3. ^ a b v g d đ Marnie Hughes-Warrington (2000). Fifty Key Thinkers on History. London: Routledge. , 17.
  4. ^ Thomas E. Skidmore (2003). „Lévi-Strauss, Braudel and Brazil: a Case of Mutual Influence.”. Bulletin of Latin American Research. 22 (3): 340—349. ISSN 0261-3050. doi:10.1111/1470-9856.00081.  Full text: Ebsco
  5. ^ Francis X. Sutton (2001). „The Ford Foundation's Transatlantic Role and Purposes, 1951–81.”. Review (Fernand Braudel Center). 24 (1): 77—104. ISSN 0147-9032. 
  6. ^ Richard Mayne, "Translator's Introduction" in Fernand Braudel, A History of Civilization, (New York: Penguin Books, 1993), pp. xxvi–xxvii.
  7. ^ Fernand Braudel (1995). A History of Civilizations. Penguin Books. , translated by Richard Mayne (New York: , 1993).
  8. ^ Revue économique official web site
  9. ^ Braudel, Fernand (maj 1950). „Pour une économie historique.”. Revue économique. 1 (1): 37—44. .

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фернан_Бродел&oldid=28918484”