Fejz Kašani

Mula Muhsin Fejz Kašani (persijski ملا محسن فیض کاشانی) je rođen 1599. u Kašanu. Fejz Kašani je bio jedan od Mula Sadrinih učenika i on je najizvornije tumačio Mula Sadrina filozofska stanovišta. Umro je 1680. godine.

Fejz Kašani
Lični podaci
Puno ime	Mula Muhsin Fejz Kašani
Datum rođenja	15. septembar 1598
Mesto rođenja	Kašan, Iran
Datum smrti	1680
Mesto smrti	Iran
Religija	Islam
Filozofski rad
Škola filozofije	Transcendentna filozofija, islamska doktrinarna gnoza

Biografija

Fejz Kašani je rođen u Kašanu, centralnom delu današnjeg Irana, a iz ljubavi prema sticanju znanja, veliki deo svog naučnog života proveo je u Komu i Širazu. Fejz Kašani je imao priliku da, pored predavanja Mula Sadre Širazija, prisustvuje predavanjima Mir Damada i šejha Bahaija. U nekim od svojih spisa, on pominje naslove preko 80 naučnih poslanica, traktata i opširnih monografija koje je ispisao. Međutim, istoričari smatraju da je broj njegovih pisanih dela znatno veći. Primera radi, Fejzov sin Muhamed Alamul-huda u svojim delima navodi preko 130 naslova knjiga i poslanica koje je napisao njegov otac.

Fejz je bio izvanredan poznavalac šiitske jurisprudencije. Velike i značajne jurističke zbirke koje je za sobom ostavio svedoče u korist ovoj tvrdnji. Stoga ga je safavidski šah Abas II zvaničnim pismom pozvao u Isfahan kako bi mu poverio funkciju glavnog jurističkog predstavnika safavidske dinastije (šejhul-islam). No, Fejz je želeo da se posveti svojim naučnim aktivnostima u Kašanu i nije prihvatio tu ponudu.

U svojim filozofskim stavovima, Fejz je važio za zvaničnog naslednika Mula Sadre Širazija. Zagovarao je sadržinsku usklađenost između filozofije, gnoze i religije iako je insistirao na njihovoj metodološkoj raznolikosti. Fejz je u svojim delima potpuno jasno prezentovao razne demonstracije koje je u korist većeg dela filozofskih doktrina izneo njegov slavni učitelj.

Dela

Fejz Kašani je bio posebno naklonjen islamskoj doktrinarnoj gnozi. Zbog te svoje posebne sklonosti detaljno je analizirao ontološke i kosmološke aspekte transcendentne filozofije. On je umnogome doprineo razjašnjenju i produbljenju jasnog odnosa između te značajne filozofske škole i islamske doktrinarne gnostičke baštine.

Fejz Kašani je za sobom ostavio dragocena dela, poput trodelne zbirke o tumačenju kur'anskog teksta sa nazivima as-Safi, al-Asfa, al-Musaffa, kao i tradicionalnu zbirku al-Vafi u kojoj je sabrao brojna predanja verovesnika islama i njegovih naslednika. On je takođe napisao i knjigu al-Mahadžat al-bajda [Belo odredište] koja predstavlja njegov inovativni komentar na Gazalijevo delo Ihja al-'ulum ad-din [Oživljenje religijskih nauka].

Među njegovim delima, posebnu pažnju privlače i dve poslanice: Ilm al-jakin [Izvesno saznanje] i Ajn al-jakin [Izvesna realnost]. U prvoj poslanici, Fejz se na neke od osnovnih religijskih doktrinarnih principa osvrće iz perspektive tradicionalnih predanja. Međutim, u okviru druge poslanice, on je iste principe obrazložio i demonstrirao koristeći argumente koji su utemeljeni u baštini transcendentne filozofije. Fejz je pisao zasebne traktate i poslanice o suštini egzistencije, o mogućem postojanju (al-vudžud al-imkani), o determinizmu i o čovekovoj slobodnoj volji, kao i o ostalim filozofskim temama.

Literatura

• Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.