Filip III od Navare

краљ Наваре

Filip D'Evre ili Filip III od Navare (fr. Philippe d'Evreux [1] [2]; 27. mart 1306 - 19. septembar 1343, Herez de la Frontera) je bio jure uxoris kralj Navare (1328—1343) i grof Evrea[3][4] (1319—1343) iz dinastije Evre (ogranak dinastije Kapeta).

Filip III od Navare
Filip III od Navare
Lični podaci
Datum rođenja(1306-03-27)27. mart 1306.
Mesto rođenjaKraljevstvo Francuska
Datum smrti16. septembar 1343.(1343-09-16) (37 god.)
Mesto smrtiHerez de la Frontera, Kruna Kastilje
GrobKatedrala u Pamploni
Porodica
SupružnikHuana II od Navare
PotomstvoMaria of Navarre, Blanka od Navare, Karlo II od Navare, Philip, Count of Longueville, Louis, Duke of Durazzo, Jeanne de Navarre, Agnès de Navarre, Giovanna di Navarra
RoditeljiLuj od Evrea
Margareta od Artoa
DinastijaEvre,
(ogranak dinastije Kapeta)
kralj Navare
Period1328 - 1343.
PrethodnikŠarl IV
NaslednikHuana II od Navare
grof Evrea
Period1319 - 1343.
PrethodnikLuj od Evrea
NaslednikŠarl D'Evre

Biografija

uredi

Bio je sin Luja, grofa Evrea i unuk francuskog kralja Filipa III.[4]

Otac mu je kao mlađi sin kralja Filipa III dobio grofoviju Evre, koji je posle očeve smrti Filip i nasledio.[5][4]

Oženio se svojom rođakom Huanom [3] [4], koja je posle smrti [3] svog oca francusko-navarskog kralja Luja X dobila kraljevinu Navaru,[3][4] koju je njen deda, a Filipov stric[3][4] stekao pravom braka.[3] Ovom ženidbom Filip je postao kralj Navare. Sa Huanom je imao sina Karla.[3][4]

Bio je učesnik Stogodišnjeg rata i Rekonkviste. Godine 1339. engleski kralj Edvard III se s vojskom spustio u Francusku, pa je francuski kralj Filip VI Valoa okupio svoje snage, među kojima su bile i snage Filipa D'Evre. Obe vojske krstarile su zemljom tamo-amo, ali nijedna se nije osećala dovoljno snažnom da se upusti u otvorenu bitku, pa su francuski i engleski kralj zadovoljavali svoju sujetu izazivajući jedan drugog na bitku pod nemogućim uslovima.[6] Te godine vojske se uopšte nisu sukobile.[7]

Rat je ubrzo postao srećan po Engleze.[8] Godine 1340.[9][8] Englezi su odneli[9][8] veliku[9] pomorsku pobedu kod Sleisa[9][8] (Ekliza), grada koji leži na ušću Šelde. Tom su pobedom Englezi postali gospodari na moru. Što se tiče ratnih operacija na suvu, koje su sada bile prenete na francusku teritoriju, one su vođene sporo i nisu dovodile do odlučnih rezultata. Ali se zatim pokazalo da je premoć potpuno na strani Engleza.[9]

Što se tiče Rekonkviste, Filip je kao saveznik kralja Kastilje Alfonsa XI učestvovao u opsadi Alhesirasa gde je smrtno ranjen. Njegovi ljudi su ga potom odneli u Herez de la Fronteru, gde je podlegao ranama. Na Navarskom prestolu ga je nasledila supruga Huana, a na položaju grofa Evrea, sin Karlo.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Luj VIII
 
 
 
 
 
 
 
8. Luj IX Sveti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Blanka od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
4. Filip III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ramon Berengar IV od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
9. Margareta od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Beatriče Savojska
 
 
 
 
 
 
 
2. Luj od Evrea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Henri II, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
10. Henri III, vojvoda Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Marija od Švapske
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija od Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Igo IV od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
11. Adelaida od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Jolanda od Drea
 
 
 
 
 
 
 
1. Filip III od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Robert I od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
12. Robert II od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Matilda od Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
6. Filip od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pierre de Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
13. Amicie de Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Perenelle de Joigny
 
 
 
 
 
 
 
3. Margareta od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Žan I, vojvoda Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
14. Žan II, vojvoda Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Blanka od Navare
 
 
 
 
 
 
 
7. Blanš od Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henri III Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
15. Beatrice of England
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Eleonora od Provanse
 
 
 
 
 
 

Izvori

uredi
  1. ^ Pejnter 1997, str. 578.
  2. ^ Pejnter 1997, str. 568.
  3. ^ a b v g d đ e Pejnter 1997, str. 374.
  4. ^ a b v g d đ e Pejnter 1997, str. 552.
  5. ^ Pejnter 1997, str. 293.
  6. ^ Pejnter 1997, str. 380.
  7. ^ Pejnter 1997, str. 380-382.
  8. ^ a b v g Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 270.
  9. ^ a b v g d Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 243.

Literatura

uredi
  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze

uredi