Флора кнежевине Србије
Flora kneževine Srbije (lat. Flora Principatus Serbiae)[a] je monografsko naučno delo Josifa Pančića štampano 1874. u Beogradu.
| Flora kneževine Srbije | |
|---|---|
 Korice prvog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Josif Pančić |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1874, Beograd |
Opisujući divlju floru, prvo u kapitalnom delu a nešto kasnije, 1884. i u Dodatku flore[b] — na zajedničkih preko hiljadu strana — autor prikazuje bogat diverzitet bilja Srbije, koju na osnovu tog bogatstva ovaj pionir savremene nauke naziva „blagoslovenom”.
Pozadina
urediAutor knjige dr Josif Pančić bio je jedan od najobrazovanijih ljudi Evrope svoga vremena, začetnik prirodnih nauka u Srbiji, osnivač brojnih kulturnih i naučnih ustanova, do svoje smrti učitelj 34 generacije đaka Liceja i Velike škole — budućih srpskih naučnika. Bio je po struci lekar, ali po ličnom interesovanju i zanimanju botaničar, i kao takav, učitelj prirodoslova i prvi predsednik kraljevske akademije, predače SANU.
U knjizi je predstavio svoja saznanja koja je sakupio tokom obilaska mnogobrojnih srpskih planina, reka, kanjona, mahala — opis tačno 2054 vrsta. U polihistorskom duhu svoga vremena iskoristio je knjigu da predstavi i svoja putovanja. U knjizi je opisao i Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis) danas iščezlu endemsku vrstu, koju je 1848. pronašao na Metinom brdu, nadomak Kragujevca.
Tokom svog višegodišnjeg rada obišao je kneževinu Srbiju, Staru Srbiju i Makedoniju, Crnu Goru, Dalmaciju i Bugarsku, te stekao i u današnjim uslovima zavidno znanje o flori južnoslovenskih zemalja. Otkrio je i prvi opisao za nauku veliki broj organizama (Pančićev skakavac, Kragujevački slez). Putovao je i na botaničke ekskurzije u Italiju i Austriju, a biljaka u njegovom herbaru ima i iz okoline Pešte i Budima.[v]
Značaj
urediDetaljan i ujedno prvi opis srpske flore je Pančićevo najznačajnije pisano delo. Ova njegova knjiga je posebno važna zbog ranog objavljivanja, u periodu rađanja moderne nauke ne samo u Srbiji nego i u svetu, i kao takva, svojim strogo kritičnim pristupom i profesionalnom obradom stručne teme služila je kao primer za ugled drugima. Postavila je naučni rad u Srbiji na solidnu osnovu, doprinela da se ispuni ozbiljnošću i odmah u startu počne ocenjivati visokim stručnim merilima.
Blizu 150 godina od njenog prvog izdavanja knjiga i dan-danas stoji rame uz rame sa modernim monografijama. Iz predgovora SANU:
.png) |
Knjiga je doživela niz posmrtnih izdanja, neka od kojih su:
- Flora Kneževine Srbije i Dodatak Flori kneževine Srbije, arhivsko (ponovljeno) izdanje. SANU, Beograd, 1976
- Flora Kneževine Srbije, na 713 strana (u okviru edicije „Sabrana dela Josifa Pančića”)[1]
Napomene
uredi- ^ Pun naziv je Flora kneževine Srbije. Ili vaskularne biljke, koje u Srbiji divlje rastu.
- ^ Ili Additamenta, sa novim nalazima i opisima biljaka.
- ^ Svoj herbar sa preko 25.000 eksponata iz celog sveta ostavio je – njegovim rečima – celokupnom Srpstvu. Čuva se u Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti “Jevremovac”.
Reference
uredi- ^ Pančić, Josif (1997). Flora Kneževine Srbije: Dodatak flori Kneževine Srbije (na jeziku: srpski). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-05854-6. Pristupljeno 2. 1. 2024.
Literatura
uredi- Babić R. Rade, Stanković-Babić Gordana, Lazović Marko, Babić Strahinja, Marjanović A., Kažić T., Ristić M. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rodjenja. Acta Medica Medianae 54(1): 71-74.
- Babić R. R., Gordana-Stanković G., Babić S. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — po pozivu lekar, po odabiru biljar. Peti naučni skup — 800 godina srpske medicine. Beograd. 2014
- Rade R. Babić, Gordana Stanković Babić, Marko Lazović, Strahinja Babić (2015): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rođenja, II deo). Acta Medica Medianae 54(2):71-75.
Spoljašnje veze
uredi
