Википедија

Франкенштајн или модерни Прометеј

роман енглеске књижевнице Мери Шели

Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina.[2] Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike.[3] Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi.[4]

Frankenštajn ili moderni Prometej
Naslovna strana originalnog izdanja romana iz 1818. godine
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovFrankenstein; or, The Modern Prometheus
Radni naslovFrankenštajn
AutorMeri Šeli
Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delagotički roman, horor, fikcija, meka naučna fantastika[1]
Izdavanje
Izdavanje1818. (Lackington, Hughes, Harding, Mavor & Jones)
Broj stranica280
Tip medijaštampani
Prevod
PrevodilacSlavka Stevović
Datum
izdavanja		2015.

Radnja uredi

Radnja romana se odvija u 18. veku, a počinje kada kapetan Volton, propali pisac, sa svojim brodom plovi po arktičkom krugu, u nadi da će proširiti svoje naučno znanje. Tokom putovanja posada u daljini primećuje pseću saonicu koju vozi džinovska figura. Nekoliko sati kasnije posada spasava skoro smrznutog naučnika Viktora Frankenštajna koji je bio u potrazi za ogromnim čovekom koga je posada videla par sati ranije. Viktor u Voltonu vidi istu onu opsesiju koja je i njega uništila i prepričava mu svoju priču o životnim nevoljama kao upozorenje. Kao mladi naučnik Viktor napušta svoj dom u Ženevi u Švajcarskoj i odlazi da studira medicinu u Ingolštatu u Nemačkoj. U jednom trenutku inspiracije, Viktor pronalazi način kako da neživu materiju povrati u život. Potpuno opsednut otkrićem, Viktor počinje od raznih delova mrtvaca da sklapa humanoidnu kreaturu koju namerava da oživi. Njegov je cilj da biće bude prekrasno, ali kada ga oživi razočara se, jer biće je odvratno, preveliko i unakaženo. Imalo je vodenaste bele oči i žutu kožu koja jedva pokriva mišiće i krvne sudove ispod. Užasnut, Viktor napušta prostoriju i zatvara vrata za sobom. Kada se vrati sa ciljem da uništi stvorenje, ovo je već pobeglo. Sledećih nekoliko meseci Viktor se oporavlja od iscrpljenosti, sve dok ne dobija poruku od kuće da mu je ubijen brat. Odmah odlazi kući i kraj Ženeve vidi stvorenje, te je uveren da je ono ubilo njegovog brata. Po Viktorovom dolasku kući, porodična sluškinja Justine je osumnjičena za to ubistvo, osuđena i pogubljena zato što je kod nje nađen Vilijamov medaljon.

Praćen tugom i osećajem krivice Viktor odlazi u planine i tu, na Monblanu pronalazi čudovište, koje mu priča svoju priču. Čudovište je bilo inteligentno i artikulisano i naučilo da govori posmatrajući jednu porodicu kroz rupu u zidu. Činio im je, skrivajući se, manja dobra dela, ali kada su ga ugledali, zgrozili su se nad njegovim izgledom. Tada su ga oterali. Ljudi su ga terali gde god su ga ugledali zbog njegovog odbojnog izgleda. Želeći osvetu, čudovište je došlo do Viktorove kuće, ubilo mu brata i namestilo zločin sluškinji Justine. Sada čudovište želi od Viktora samo jedno: moli ga da stvori još jedno čudovište, žensko, da ne bude sam. Pri tome mu obećava da će prestati da se sveti čovečanstvu i da će njih dvoje živeti zajedno, odvojeni od civilizacije u južnoameričkoj divljini. Prvobitno, Viktor pristaje zato što mu stvorenje preti da će ubiti njegove preostale prijatelje i voljene i da neće stati dok ga ne uništi. Viktor na Orknijskim ostrvima kreće sa radom na novom stvorenju. Tada počinju da ga muče katastrofalne slutnje da će drugo stvorenje postati gore nego prvo, ili da bi stvaranje drugog stvorenja moglo dovesti do razmnožavanja rase koja bi predstavljala pretnju za čovečanstvo. Već napola napravljenu kreaturu uništava zgađen sam sobom i svojim delom. Za osvetu, čudovište mu najpre ubije najboljeg prijatelja, a zatim i verenicu u prvoj bračnoj noći. Viktorov otac oslabljen godinama i Elizabetinom smrću umire nekoliko dana kasnije. U potrazi za osvetom Viktor tada postaje lovac i proganja čudovište preko Evrope i severa Rusije sve do Arktičkog okeana, a dalje na Severni pol. Stvorenje mu uvek izmiče za malo i on zbog iscrpljenosti i promrzlina ne može da nastavi poteru i tad ga nalazi Voltonov brod. Nakon par dana led onemogućava nastavak putovanja i nekoliko dana provode zarobljeni u ledu gde par članova posade umire od hladnoće.[5][6] Posada tad traži da krenu na jug čim se brod oslobodi, ali Viktor pokušava da ih ubedi da nastave potragu, ali ne uspeva u tome. Viktor iako veoma slab ipak odlučuje da će sam da nastavi potragu i insistira da stvorenje mora da umre, ali usled iscrpljenosti Viktor posle par dana umire savetujući Voltona da traži sreću u miru i izbegava ambicije. Ubrzo posle toga Volton na brodu otkriva stvorenje koje tuguje za Viktorom. Tad mu stvorenje kaže da mu Viktorova smrt nije donela olakšanje i da ga ono što je uradio čini još jadnijim nego što je Viktor ikada bio. Isto mu kaže da će da se ubije kako niko nikad ne bi saznao za njegovo postojanje. Tad ono silazi sa broda i udaljava se na ledenoj santi.

 
Različita izdanja romana Frankenštajn

Galerija uredi

Ekranizacija uredi

 
Prva filmska adaptacija Frankenštajna, 1910. Edison studio

Prva filmska adaptacija dela se desila 1910. godine, u eri nemog filma od strane Edison studija. 1931. godine Juniversal pikčers studio ekranizuje Frankenštajna i to postaje prva ekranizacija ovog dela sa zvukom. U godinama nakon toga izlazi veliki broj drugih adaptacija pod istim imenom, a mnoge popularne televizijske serije preuzimaju lik Frankenštajnovog čudovišta koje se pojavljuje u serijama.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Stableford, Brian (1995). „Frankenstein and the Origins of Science Fiction”. Ur.: Seed, David. Anticipations: Essays on Early Science Fiction and its Precursors (na jeziku: engleski). Syracuse University Press. str. 47—49. ISBN 978-0815626404. Pristupljeno 19. 07. 2018. 
  2. ^ writer, Staff (01. 01. 1818). „Books Published This Day”. The Times (10342). London, England. str. 4 — preko Newspapers.com. „This day is published, in 3 vols., price 16s. 6d., a Work of Imagination, to be entitled Frankenstein; or, The Modern Prometheus.” 
  3. ^ Hoobler & Hoobler 2007.
  4. ^ Frankenštajn je postojao - poznati hemičar poslužio kao inspiracija za lik („Večernje novosti”, 31. oktobar 2021)
  5. ^ Frankenstein Summary | GradeSaver
  6. ^ SparkNotes: Frankenstein: Plot Overview
  7. ^ This illustration is reprinted in the frontispiece to the 2008 edition of Frankenstein

Literatura uredi

  • Hoobler, Dorothy; Hoobler, Thomas (2007). The Monsters: Mary Shelley and the Curse of Frankenstein. Little, Brown. ISBN 978-0-316-06640-2. 
  • Aldiss, Brian W. "On the Origin of Species: Mary Shelley". Speculations on Speculation: Theories of Science Fiction. Eds. James Gunn and Matthew Candelaria. Lanham, Maryland: Scarecrow, 2005.
  • Baldick, Chris. In Frankenstein's Shadow: Myth, Monstrosity, and Nineteenth-Century Writing. Oxford. . Oxford University Press. 1987. .
  • Bann, Stephen, ed. "Frankenstein": Creation and Monstrosity. London: Reaktion, 1994.
  • Behrendt, Stephen C., ed. Approaches to Teaching Shelley's "Frankenstein". New York: MLA, 1990.
  • Bennett, Betty T. and Stuart Curran, eds. Mary Shelley in Her Times. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 2000.
  • Bennett, Betty T. Mary Wollstonecraft Shelley: An Introduction.. Baltimore. . Johns Hopkins University Press. 1998. ISBN 978-0-8018-5976-2. .
  • Bohls, Elizabeth A. "Standards of Taste, Discourses of 'Race', and the Aesthetic Education of a Monster: Critique of Empire in Frankenstein". Eighteenth-Century Life 18.3 (1994): 23–36.
  • Botting, Fred. Making Monstrous: "Frankenstein", Criticism, Theory. New York: St. Martin's, 1991.
  • Chapman, D (2011). That Not Impossible She: A study of gender construction and Individualism in Mary Shelley's Frankenstein. UK: Concept. ISBN 978-1480047617. 
  • Clery, E. J. Women's Gothic: From Clara Reeve to Mary Shelley. Plymouth: Northcote House, 2000.
  • Conger, Syndy M., Frederick S. Frank, and Gregory O'Dea, eds. Iconoclastic Departures: Mary Shelley after "Frankenstein": Essays in Honor of the Bicentenary of Mary Shelley's Birth. Madison, New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press, 1997.
  • Donawerth, Jane. Frankenstein's Daughters: Women Writing Science Fiction. Syracuse: Syracuse University Press, 1997.
  • Douthwaite, Julia V. "The Frankenstein of the French Revolution," chapter two of The Frankenstein of 1790 and other Lost Chapters from Revolutionary France. Chicago. . University of Chicago Press. 2012. .
  • Dunn, Richard J. "Narrative Distance in Frankenstein". Studies in the Novel 6 (1974): 408–17.
  • Eberle-Sinatra, Michael, ed. Mary Shelley's Fictions: From "Frankenstein" to "Falkner". New York: St. Martin's Press, 2000.
  • Ellis, Kate Ferguson. The Contested Castle: Gothic Novels and the Subversion of Domestic Ideology. Urbana: University of Illinois Press, 1989.
  • Florescu, Radu (1996). In Search of Frankenstein: Exploring the Myths Behind Mary Shelley's Monster (2nd izd.). London: Robson Books. ISBN 978-1-861-05033-5. 
  • Forry, Steven Earl. Hideous Progenies: Dramatizations of "Frankenstein" from Mary Shelley to the Present. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1990.
  • Freedman, Carl. "Hail Mary: On the Author of Frankenstein and the Origins of Science Fiction". Science Fiction Studies 29.2 (2002): 253–64.
  • Gigante, Denise. "Facing the Ugly: The Case of Frankenstein". ELH 67.2 (2000): 565–87.
  • Gilbert, Sandra and Susan Gubar. The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination. New Haven. . Yale University Press. 1979. .
  • Hay, Daisy "Young Romantics" (2010): 103.
  • Heffernan, James A. W. "Looking at the Monster: Frankenstein and Film". Critical Inquiry 24.1 (1997): 133–58.
  • Hodges, Devon. "Frankenstein and the Feminine Subversion of the Novel". Tulsa Studies in Women's Literature 2.2 (1983): 155–64.
  • Hoeveler, Diane Long. Gothic Feminism: The Professionalization of Gender from Charlotte Smith to the Brontës. University Park. . Pennsylvania State University Press. 1998. .
  • Holmes, Richard. Shelley: The Pursuit. London: Harper Perennial, 2003. 1974. ISBN 978-0-00-720458-8..
  • Jones, Frederick L. (1952). „Shelley and Milton”. Studies in Philology. 49 (3): 488—519. JSTOR 4173024. 
  • Knoepflmacher, U. C. and George Levine, eds. The Endurance of "Frankenstein": Essays on Mary Shelley's Novel. Berkeley: University of California Press, 1979.
  • Lew, Joseph W. "The Deceptive Other: Mary Shelley's Critique of Orientalism in Frankenstein". Studies in Romanticism 30.2 (1991): 255–83.
  • London, Bette. "Mary Shelley, Frankenstein, and the Spectacle of Masculinity". PMLA 108.2 (1993): 256–67.
  • Mellor, Anne K. Mary Shelley: Her Life, Her Fiction, Her Monsters. New York: Methuen, 1988.
  • Michaud, Nicolas, Frankenstein and Philosophy: The Shocking Truth, Chicago: Open Court, 2013.
  • Miles, Robert. Gothic Writing 1750–1820: A Genealogy. London: Routledge, 1993.
  • Milner, Andrew. Literature, Culture and Society. London: Routledge, 2005, ch.5.
  • O'Flinn, Paul. "Production and Reproduction: The Case of Frankenstein". Literature and History 9.2 (1983): 194–213.
  • Poovey, Mary. The Proper Lady and the Woman Writer: Ideology as Style in the Works of Mary Wollstonecraft, Mary Shelley, and Jane Austen. Chicago: University of Chicago Press, 1984.
  • Rauch, Alan. "The Monstrous Body of Knowledge in Mary Shelley's Frankenstein". Studies in Romanticism 34.2 (1995): 227–53.
  • Selbanev, Xtopher (1999). Natural Philosophy of the Soul. Western Press. .
  • Schor, Esther, ed. The Cambridge Companion to Mary Shelley. Cambridge: Cambridge University Press, 2003.
  • Scott, Grant F. (1934). „Victor's Secret: Queer Gothic in Lynd Ward's Illustrations to Frankenstein”. Word & Image - 28 (April–June 2012). 28 (2): 206—232. doi:10.1080/02666286.2012.687545. 
  • Smith, Johanna M., ed. Frankenstein. Case Studies in Contemporary Criticism. Boston: Bedford/St. Martin's, 1992.
  • Spark, Muriel (1987). Mary Shelley. London: Cardinal. ISBN 978-0-7474-0318-0. .
  • Stableford, Brian. "Frankenstein. and the Origins of Science Fiction". Anticipations: Essays on Early Science Fiction and Its Precursors. Ed. David Seed. Syracuse. . Syracuse University Press. 1995. .
  • Sunstein, Emily W. Mary Shelley: Romance and Reality. Baltimore. . Johns Hopkins University Press. 1991. . 1989. ISBN 978-0-8018-4218-4..
  • Tropp, Martin. Mary Shelley's Monster. Boston: Houghton Mifflin, 1976.
  • Veeder, William. Mary Shelley & Frankenstein: The Fate of Androgyny. Chicago. . University of Chicago Press. 1986. .
  • Williams, Anne. The Art of Darkness: A Poetics of Gothic. Chicago. . University of Chicago Press. 1995. .
  • Richard Holmes, "Out of Control" (review of Mary Shelley, Frankenstein, Or, The Modern Prometheus: Annotated for Scientists, Engineers, and Creators of All Kinds, edited by David H. Guston, Ed Finn, and Jason Scott Robert, MIT Press, 277 pp.; and Mary Shelley, The New Annotated Frankenstein, edited and with a foreword and notes by Leslie S. Klinger, Liveright, 352 pp.), The New York Review of Books, vol. LXIV, no. 20 (21 December 2017), pp. 38, 40–41.
  • Shelley, Mary Frankenstein: 1818 text . . Oxford University Press. 2009. . Edited with an introduction and notes by Marilyn Butler.
  • Fairclough, Peter (ed.) Three Gothic Novels: Walpole / Castle of Otranto, Beckford / Vathek, Mary Shelley / Frankenstein (Penguin English Library, 1968). With an introductory essay by Mario Praz.
  • Shelley, Mary Frankenstein . . Oxford University Press. 2008. . Edited with an introduction and notes by M. K. Joseph.

Spoljašnje veze uredi

 
Frankenštajn ili moderni Prometej na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франкенштајн_или_модерни_Прометеј&oldid=27614425”