Fransisko Suarez
Fransisko Suarez (šp. Francisco Suarez; Granada, 5. januar 1548 — Lisabon, 25. septembar 1617) bio je španski jezuitski sveštenik, filozof i teolog. Smatra se za jednog od najzačajnijih mislilaca škole iz Salamanke i najvećeg sholastičkog mislioca posle Tome Akvinskog.[1] Njegovo delo je vododelnica takozvanog srebrnog doba sholastike i predstavlja prelaznu fazu ka ranoj modernoj, odnosno renesansnoj filozofiji.
Fransisko Suarez | |
---|---|
Datum rođenja | 5. januar 1548. |
Mesto rođenja | Granada |
Datum smrti | 25. septembar 1617.69 god.) ( |
Mesto smrti | Lisabon |
Suarez je stvarao pod uticajem sholastičke misli, posebno Tome Akvinskog i Dunsa Skota ali i pod uticajem Aristotela i Avicene. Njegovi ključni radovi odnose se na oblasti metafizike, teologije i filozofije prava. Suarezova dela uticala su na filozofsku misao Dekarta, Lajbnica, Kristijana Volfa, Huga Grocijusa, Artura Šopenhauera i Martina Hajdegera.[2]
Galerija
uredi-
Commentariorum ac disputationum in tertiam partem divi Thomae (1590).
-
Operis de religione (1625).
-
De incarnatione, pars prima (1745).
-
De incarnatione, pars secunda (1746).
-
Prima pars Summae theologiae de Deo vno et trino
Reference
uredi- ^ Suárez's De Unitate Formali et Universali James Francis Ross (Translator) On Formal and Universal Unity: De Unitate Formali et Universali by Francis Suarez,(Milwaukee: Marquette University Press, 1964)
- ^ Shields, Christopher; Schwartz, Daniel (2019), Zalta, Edward N., ur., Francisco Suárez (Winter 2019 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2021-01-18