Fransisko Suarez (šp. Francisco Suarez; Granada, 5. januar 1548Lisabon, 25. septembar 1617) bio je španski jezuitski sveštenik, filozof i teolog. Smatra se za jednog od najzačajnijih mislilaca škole iz Salamanke i najvećeg sholastičkog mislioca posle Tome Akvinskog.[1] Njegovo delo je vododelnica takozvanog srebrnog doba sholastike i predstavlja prelaznu fazu ka ranoj modernoj, odnosno renesansnoj filozofiji.

Fransisko Suarez
Fransisko Suarez.
Datum rođenja(1548-01-05)5. januar 1548.
Mesto rođenjaGranada
Datum smrti25. septembar 1617.(1617-09-25) (69 god.)
Mesto smrtiLisabon

Suarez je stvarao pod uticajem sholastičke misli, posebno Tome Akvinskog i Dunsa Skota ali i pod uticajem Aristotela i Avicene. Njegovi ključni radovi odnose se na oblasti metafizike, teologije i filozofije prava. Suarezova dela uticala su na filozofsku misao Dekarta, Lajbnica, Kristijana Volfa, Huga Grocijusa, Artura Šopenhauera i Martina Hajdegera.[2]

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Suárez's De Unitate Formali et Universali James Francis Ross (Translator) On Formal and Universal Unity: De Unitate Formali et Universali by Francis Suarez,(Milwaukee: Marquette University Press, 1964)
  2. ^ Shields, Christopher; Schwartz, Daniel (2019), Zalta, Edward N., ur., Francisco Suárez (Winter 2019 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2021-01-18