František Hrubin
František Hrubin (17. septembra 1910. Kraljevski Vinogradi[1] – 1. marta 1971. Češke Budjejovice) je bio češki autor, pesnik (prirodne, ljubavne ali i nemirne lirike), dramski pisac, scenarista, prevodilac (pre svega knjiga za decu) uglavnom sa francuskog jezika.
František Hrubin | |
|---|---|
.jpg) František Hrubin | |
| Datum rođenja | 17. septembar 1910. |
| Mesto rođenja | Prag, Austrougarska |
| Datum smrti | 1971. |
| Mesto smrti | Češke Budjejovice, Čehoslovačka |
Život
urediRodio se u Kraljevskim Vinogradima u kući broj 486. Otac mu je bio građevinski pomoćnik i zvao se František Hrubin (* 1880), poreklom iz Brežan. Majka mu je bila Ana, njeno devojačko prezime je bilo Novotna (* 1887), poreklom iz Lešana.[2] Porodica je živela u Kraljevskim Vinogradima,[3] posle početka Prvog svetskog rata je njegov otac otišao u rat. Majka se posle toga zajedno sa Františekom i njegovim jednogodišnjim bratom 1914. godine preselila kod svoga oca Josifa Novotnog u Lešane.
U Lešanima je František proveo svoje detinjstvo, a u periodu od 1916–1922 je ovde išao u školu. Ceo region je koristio kao inspiraciju za svoja dela kao na primer u Romance pro křídlovku (Romanca za Flugelhorn), Zlatá reneta (Zlatna reneta) ili Lešanské jesličky (Lešanske jaslice).[4]
Pohađao je nekoliko gimnazija u Pragu, posle mature 1932. godine je neuspešno pokušao da završi filozofiju i pravo na Karlovom univerzitetu. Zaposlio se u Gradskoj biblioteci u Pragu 1934. a posle nekog vremena je počeo da radi u Ministarstvu informacija. Godine 1946. je postao je profesionalni pisac.[4]
Dana 2. decembra 1939. se oženio Jarmilom Holom[1] sa kojom je imao ćerku Jitku (1940–2020, udata Minarikova, prevodilac) i sina Vita (1945–1995, filmski i televizijski režiser).[4]
Aktivno je učestvovao u osnivanju dečjeg časopisa Materidouška čiji je urednik bio od 1945. do 1948.
Na II skupu Saveza čehoslovačkih pisca (1956) je zajedno sa Jaroslavom Sajfertom hrabro kritikovao povezanost književnosti i politike. Branio je tada ne samo gonjene, već i zatvorene pesnike (Jiržija Kolara). Burno je kritikovao stav osude Ladislava Štole prema stvaralaštvu Františeka Halasa.[5] Na skupu je bio izabran za člana Centralnog komiteta Saveza.[6] Zbog njegovih izjava mu je prvo bilo zabranjeno da nastavi da radi kao pisac, međutim posle nekog vremena mu je dozvoljeno da prevodi i piše književnost za decu. Njegova književna dela su prošla kroz periode zabrane pisanja i izdavanja.
Od 1945. godine je živeo u Pragu i u Lešanima. Često je odlazio u Hlum kod Trebonja gde je posle i kupio kuću.
Sahranjen je na Višegradskom groblju.
Reference
uredi- ^ a b „Archivní katalog”. katalog.ahmp.cz. Pristupljeno 2021-02-15.
- ^ „Archivní katalog”. katalog.ahmp.cz. Pristupljeno 2021-02-15.
- ^ „Policejni prihlasky”. digi.nacr.cz. Pristupljeno 2021-02-15.
- ^ a b v FORST, Vladimír (1993). Lexikon české literatury. Praha: Academia. str. 329—334. ISBN 80-200-0345-2.
- ^ „Projev Františka Hrubína na 2. sjezdu československých spisovatelů | V noci jsem snil, že jsem motýlem”. www.odaha.com. Pristupljeno 2021-02-15.
- ^ „Ústav pro českou literaturu AV ČR, v. v. i. | Digitalizovaný archiv časopisů | LitNII/5.1956/20/1.png”. archiv.ucl.cas.cz. Pristupljeno 2021-02-15.
