Франтишек Хрубин
Франтишек Хрубин (17. септембра 1910. Краљевски Виногради[1] – 1. марта 1971. Чешке Будјејовице) је био чешки аутор, песник (природне, љубавне али и немирне лирике), драмски писац, сценариста, преводилац (пре свега књига за децу) углавном са француског језика.
Франтишек Хрубин | |
|---|---|
.jpg) Франтишек Хрубин | |
| Датум рођења | 17. септембар 1910. |
| Место рођења | Праг, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1971. |
| Место смрти | Чешке Будјејовице, Чехословачка |
Живот
уредиРодио се у Краљевским Виноградима у кући број 486. Отац му је био грађевински помоћник и звао се Франтишек Хрубин (* 1880), пореклом из Брежан. Мајка му је била Ана, њено девојачко презиме је било Новотна (* 1887), пореклом из Лешана.[2] Породица је живела у Краљевским Виноградима,[3] после почетка Првог светског рата је његов отац отишао у рат. Мајка се после тога заједно са Франтишеком и његовим једногодишњим братом 1914. године преселила код свога оца Јосифа Новотног у Лешане.
У Лешанима је Франтишек провео своје детињство, а у периоду од 1916–1922 је овде ишао у школу. Цео регион је користио као инспирацију за своја дела као на пример у Romance pro křídlovku (Романца за Флугелхорн), Zlatá reneta (Златна ренета) или Lešanské jesličky (Лешанске јаслице).[4]
Похађао је неколико гимназија у Прагу, после матуре 1932. године је неуспешно покушао да заврши филозофију и право на Карловом универзитету. Запослио се у Градској библиотеци у Прагу 1934. а после неког времена је почео да ради у Министарству информација. Године 1946. је постао је професионални писац.[4]
Дана 2. децембра 1939. се оженио Јармилом Холом[1] са којом је имао ћерку Јитку (1940–2020, удата Минарикова, преводилац) и сина Вита (1945–1995, филмски и телевизијски режисер).[4]
Активно је учествовао у оснивању дечјег часописа Материдоушка чији је уредник био од 1945. до 1948.
На II скупу Савеза чехословачких писца (1956) је заједно са Јарославом Сајфертом храбро критиковао повезаност књижевности и политике. Бранио је тада не само гоњене, већ и затворене песнике (Јиржија Колара). Бурно је критиковао став осуде Ладислава Штоле према стваралаштву Франтишека Халаса.[5] На скупу је био изабран за члана Централног комитета Савеза.[6] Због његових изјава му је прво било забрањено да настави да ради као писац, међутим после неког времена му је дозвољено да преводи и пише књижевност за децу. Његова књижевна дела су прошла кроз периоде забране писања и издавања.
Од 1945. године је живео у Прагу и у Лешанима. Често је одлазио у Хлум код Требоња где је после и купио кућу.
Сахрањен је на Вишеградском гробљу.
Референце
уреди- ^ а б „Archivní katalog”. katalog.ahmp.cz. Приступљено 2021-02-15.
- ^ „Archivní katalog”. katalog.ahmp.cz. Приступљено 2021-02-15.
- ^ „Policejni prihlasky”. digi.nacr.cz. Приступљено 2021-02-15.
- ^ а б в FORST, Vladimír (1993). Lexikon české literatury. Praha: Academia. стр. 329—334. ISBN 80-200-0345-2.
- ^ „Projev Františka Hrubína na 2. sjezdu československých spisovatelů | V noci jsem snil, že jsem motýlem”. www.odaha.com. Приступљено 2021-02-15.
- ^ „Ústav pro českou literaturu AV ČR, v. v. i. | Digitalizovaný archiv časopisů | LitNII/5.1956/20/1.png”. archiv.ucl.cas.cz. Приступљено 2021-02-15.
