Fulk I Jerusalimski

Ne poistovećivati sa Fulk I Anžujski.

Fulk I Jerusalimski ili Fulk V Anžujski (1089/1092 - 13. novembar 1143. Akra) bio je grof Anžuja (1109—1129) i jerusalimski kralj od 1131. godine do smrti.

Fulk I Jerusalimski
Fulk, kralj Jerusalima i Melisenda
Lični podaci
Datum rođenja	oko (1089{{month}}{{{day}}})1089/(1092{{month}}{{{day}}})1092.
Mesto rođenja	Anže, Kraljevina Francuska
Datum smrti	13. novembar 1143.
Mesto smrti	Akra, Jerusalimska kraljevina
Grob	Crkva Svetog Groba
Porodica
Supružnik	Melisenda Jerusalimska
Potomstvo	Žofrua Plantagenet, grof Anžua, Elias II, Count of Maine, Matilda Anžujska, Sibila Anžujska, Balduin III Jerusalimski, Amalrik I Jerusalimski
Roditelji	Fulk IV Anžujski Bertrada od Monforta
Dinastija	House of Ingelger
Jerusalimski kralj, grof Anžuja
Prethodnik	Balduin II Jerusalimski
Naslednik	Melisenda Jerusalimska sa Balduinom III

Detinjstvo i mladost

Rođen je oko 1090. godine. Otac mu je bio Fulk IV Anžujski, a majka Bertrada od Monforta. Kao jedan od najviših francuskih barona, Fulk je vladao Anžujskom grofovijom. Lično ju je uvećao osvajajući ostrvo Men. Godine 1128. stekao je i krunu i izdejstvovao je za svoga sina Žofrija Plantageneta ruku princeze Matilde, naslednice Anglonormanske Engleske. Već je tri godine bio udovac kada mu je stigao poziv iz Svete zemlje.

Dolazak u Svetu zemlju

Jerusalimski kralj Balduin II je 1126. godine imao već 60 godina. Nije imao sinova, samo četiri ćerke: Melisendu, Alisu, Hodiernu i Žovetu. Kako nije imao naslednika, nasledila bi ga najstarija kćer, odnosno njen muž. Zbog toga nije Melisandu ponudio Boemundu, nasledniku osnivača Antiohijske kneževine, već ga je oženio Alisom. Muž najstarije Balduinove kćeri Melisende trebalo je da nasledi kraljevsku krunu. Balduin se posavetovao sa francuskim kraljem Lujem koji mu je predložio Fulka. Došavši u Palestinu, Fulk je odmah organizovao proslavu venčanja. Uspešno se suprotstavio Anglo-normanima i Kapetima i objavio je da će Balduinu biti veran do smrti. Zaista, tek pošto je Balduina sahranio na Golgoti, krunisao se za jerusalimskog kralja, zajedno sa Melisendom u Crkvi Svetog Groba (14. septembar 1131. godina).

Sukob sa Tripolijem i Antiohijom

Odmah po Fulkovom stupanju na vlast, krstaše je zadesio veliki gubitak. Umro je grof Edese, Žoscelin od Kurtenea. Njega je nasledio istoimeni sin koji nije bio ni izbliza sposoban kao otac. Još gore prilike bile su u kneževini Antiohiji. Njome je nakon neuspešne pobune Alise protiv svoga oca vladala Konstanca. Alisa je nameravala da preuzme vlast te je u pomoć pozvala Žoscelina od Edese i Ponsa, grofa Tripolija. Baroni, ne želeći Alisinu vlast, pozivaju Fulka u pomoć. Fulk se sa vojskom zaputio prema Antiohiji, ali mu je Pons preprečio put povevši i svoju ženu, Fulkovu polusestru Ceciliju. Fulk je oružjem primorao Ponsa da se povuče i potom je ušao u Antiohiju. Sa sobom je vodio mnoštvo zarobljenih vojnika iz Tripolija. Ponsu je brzo oprostio, a Alisina spletkarenja prekinuo.

Isti Pons od Tripolija koji mu se suprotstavio te godine pozvao ga je u pomoć protiv turkomanskih bandi koje su ga opkolile usred Alautskih planina kod tvrđave Monferan, pedesetak kilometara istočno od Tortoza. Fulk je najpre otišao u Tripoli gde ga je Cecilija u suzama molila da spase njenog muža. Fulk je napao muslimane kod Monferana i naneo im poraz.

Afera sa Igom od Jafe

Igo od Puizjea, grof Jafe, pripadao je kraljevskoj porodici poreklom iz Orleana. Još u mladosti je bio blizak sa Melisendom. Nastavio je da je posećuje i nakon što je postala kraljica. Fulk, koji je već imao preko četrdeset godina, ubrzo je postao ljubomoran na mladog viteza. Osetivši to, Igo je okupio oko sebe određeni broj barona te se plemstvo ubrzo podelilo između pristalica Iga i pristalica jerusalimskog kralja. Sukob se rasplamsao kada ga je grof Gotje od Cezareje na dvoru direktno optužio za izdaju i pozvao ga je na dvoboj. Igo je, međutim, pobegao zakazanog dana. Kada je dobio obećanje da će mu biti suđeno i da nakon suđenja može slobodno napustiti Jerusalimsku kraljevinu, vratio se u Jerusalim. Tu se ljuto prevario jer ga je strašno izmrcvario neki vitez iz Engleske. Iako je ubica na mukama priznao kako kralj Fulk nema nikakve veze sa ovim napadom, niko mu nije verovao.

Dolazak Jovana Komnina

U vreme Fulkove vladavine u Svetu zemlju dolazi Jovan Komnin, vizantijski car koji je smatrao da polaže pravo na kneževinu Antiohiju koju su krstaši još tokom Prvog krstaškog rata morali da predaju Vizantiji. Veći sukob sa ovom moćnom državom sprečen je smrću cara Jovana koji je 1143. godine greškom pogođen strelom u oko. Iste godine umro je i Fulk I. Dana 10. novembra 1143. godine nesrećno je pao sa konja i od povreda umro. Smrću Fulka I, kraljevina Jerusalim je izgubila možda i poslednjeg jakog vladara. Njegova smrt omogućila je Zengiju da formira veće pohode koji su rezultirali padom grofovije Edese i pokretanjem Drugog krstaškog rata.

Porodično stablo

8. Geoffrey I, Count of Gâtinais or Hugues du Perche

4. Geoffrey II, Count of Gâtinais

9. Beatrice of Mâcon

2. Fulk IV Anžujski

20. Žofroa I Anžujski

10. Fulk III Anžujski

21. Adelaide of Vermandois

5. Ermengarda Anžujska, vojvotkinja Burgundije

11. Hildegarde of Sundgau

1. Fulk I Jerusalimski

24. William de Hainaut

12. Amaury de Montfort

6. Simon I Monfort

13. Bertrade de Gometz

3. Bertrada od Monforta

28. Robert II, Archbishop of Rouen

14. Richard, Count of Évreux

29. Herleve of Rouen

7. Agnes d'Evreux

15. Godechildis

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9. 
• Krstaška epopeja - Rene Gruse, IK Zorana Jovanovića, 2004. godina. p. 147-165