Луј VI Дебели (фр. Louis VI de France; Париз, 1. децембар 1081Бетизи Сен Пјер, 1. август 1137) је био краљ Француске од 1108. до 1137. године.

Луј VI Дебели
Лични подаци
Датум рођења(1081-12-01)1. децембар 1081.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти1. август 1137.(1137-08-01) (55 год.)
Место смртиБетизи Сен Пјер, Француска
ГробКатедрала Сен Дени
Породица
СупружникLucienne de Rochefort, Аделаида од Савоје
ПотомствоЛуј VII, Philip of France, Henry of France, Archbishop of Reims, Роберт I од Дреа, Констанца Француска, грофица Тулуза, Philip of France, Archdeacon of Paris, Петар I Куртене
РодитељиФилип I Француски
Берта од Холандије
ДинастијаКапети
Период11081137.
ПретходникФилип I Француски
НаследникЛуј VII

Његова владавина представља прекретницу у процесу јачања краљевске власти. Она најпре јача на самом домену Капетâ.

Луј VI је повео дугу и успешну борбу с феудалцима на свом домену. Он је учинио крај самовољи тих ситних велможа, који су пљачкали Ил де Франс, рушио је њихове замкове и поседао их својим гарнизонима. То га је увукло у борбу с неким крупним феудалцима код којих су нашли подршку његови вазали. У тој борби драгоцен савезник краљевске власти постала је црква. Црква је у Француској била један од најкрупнијих земљопоседника. Феудална анархија, која је владала у то време, стални ратови међу велможама представљали су сталну опасност по интересе цркве. Црква је била краљев савезник не само на његовим сопственим поседима већ и у другим деловима Француске, ван његовог домена. Преко читавог низа манастира, који су лежали по другим деловима Француске, и уопште преко црквене организације краљ је утицао на феудалне господаре, мешајући се све више у њихове послове. Црква је пружала краљевској власти њене најистакнутије саветнике. За Луја VI и његовог наследника најистакнутију политичку улогу играо је опат Сугерије, тај, по речима Маркса, обнављач краљевске власти.[1]

Луј је освојио грофивије Фландрију (1127) и Гатине са градом Лоријем. Ратовао је успешно против енглеског краља Хенрија I и немачког Хенрика V (1124).

Године 1137. војвода Вилијам X Аквитански одлучи да своју кћерку једину наследницу Елеонору уда за Лујевог сина будућег краља Луја VII. Овим је централна власт у Француској постала изузетно јака.

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Иго Капет
 
 
 
 
 
 
 
8. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Аделаида Аквитанска
 
 
 
 
 
 
 
4. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилијам I од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
9. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Adelaide of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип I Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
10. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Рогнеда од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Олаф Шетконунг
 
 
 
 
 
 
 
11. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Естрид од Бодрића
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј VI Дебели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Arnulf, Count of Holland
 
 
 
 
 
 
 
12. Дирк III Холандски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лиутгарда of Luxemburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Флорис I Холандски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Отелинда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Бернард I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
14. Бернард II, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Hildegard of Stade
 
 
 
 
 
 
 
7. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry, Count of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
15. Eilika of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Gerberga of Henneburg
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди
  1. ^ Universalis‎, Encyclopædia. „LOUIS VI LE GROS”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2022. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 
Француски краљеви
(11081137)