Луј VI Дебели

Луј VI Дебели (фр. Louis VI de France; Париз, 1. децембар 1081 — Бетизи Сен Пјер, 1. август 1137) је био краљ Француске од 1108. до 1137. године.

Луј VI Дебели
Лични подаци
Датум рођења	(1081-12-01)1. децембар 1081.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	1. август 1137.(1137-08-01) (55 год.)
Место смрти	Бетизи Сен Пјер, Француска
Гроб	Катедрала Сен Дени
Породица
Супружник	Lucienne de Rochefort, Аделаида од Савоје
Потомство	Луј VII, Philip of France, Henry of France, Archbishop of Reims, Роберт I од Дреа, Констанца Француска, грофица Тулуза, Philip of France, Archdeacon of Paris, Петар I Куртене
Родитељи	Филип I Француски Берта од Холандије
Династија	Капети
Период	1108 — 1137.
Претходник	Филип I Француски
Наследник	Луј VII

Његова владавина представља прекретницу у процесу јачања краљевске власти. Она најпре јача на самом домену Капетâ.

Луј VI је повео дугу и успешну борбу с феудалцима на свом домену. Он је учинио крај самовољи тих ситних велможа, који су пљачкали Ил де Франс, рушио је њихове замкове и поседао их својим гарнизонима. То га је увукло у борбу с неким крупним феудалцима код којих су нашли подршку његови вазали. У тој борби драгоцен савезник краљевске власти постала је црква. Црква је у Француској била један од најкрупнијих земљопоседника. Феудална анархија, која је владала у то време, стални ратови међу велможама представљали су сталну опасност по интересе цркве. Црква је била краљев савезник не само на његовим сопственим поседима већ и у другим деловима Француске, ван његовог домена. Преко читавог низа манастира, који су лежали по другим деловима Француске, и уопште преко црквене организације краљ је утицао на феудалне господаре, мешајући се све више у њихове послове. Црква је пружала краљевској власти њене најистакнутије саветнике. За Луја VI и његовог наследника најистакнутију политичку улогу играо је опат Сугерије, тај, по речима Маркса, обнављач краљевске власти.

Луј је освојио грофивије Фландрију (1127) и Гатине са градом Лоријем. Ратовао је успешно против енглеског краља Хенрија I и немачког Хенрика V (1124).

Године 1137. војвода Вилијам X Аквитански одлучи да своју кћерку једину наследницу Елеонору уда за Лујевог сина будућег краља Луја VII. Овим је централна власт у Француској постала изузетно јака.

Породично стабло

16. Иго Капет

8. Робер II Побожни

17. Аделаида Аквитанска

4. Анри I

18. Вилијам I од Провансе

9. Констанца од Арла

19. Adelaide of Anjou

2. Филип I Француски

20. Владимир I Велики

10. Јарослав Мудри

21. Рогнеда од Полоцка

5. Ана Кијевска

22. Олаф Шетконунг

11. Ингегерд Олофсдотер

23. Естрид од Бодрића

1. Луј VI Дебели

24. Arnulf, Count of Holland

12. Дирк III Холандски

25. Лиутгарда of Luxemburg

6. Флорис I Холандски

13. Отелинда од Саксоније

3. Берта од Холандије

28. Бернард I, војвода Саксоније

14. Бернард II, војвода Саксоније

29. Hildegard of Stade

7. Гертруда од Саксоније

30. Henry, Count of Schweinfurt

15. Eilika of Schweinfurt

31. Gerberga of Henneburg

Литература

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.