Hazdrubal Barka

Hazdrubal Barka (oko 244. p. n. e. do 207. p. n. e.) je bio kartaginjanski vojskovođa za vreme Drugoga punskoga rata. Sin je Hamilkara Barke i mlađi je brat čuvenoga Hanibala Barke. Bio je vrhovni komandant kartaginjanske vojske u Iberiji. Uspeo je 211. p. n. e. da pobedi oba Scipiona u bici na gornjem Betisu. Nakon poraza u bici kod Bekule 208. p. n. e. sa preostalom vojskom je, poput svoga brata Hanibala, prešao Pirineje i Alpe. Cilj mu je bio da se spoji sa Hanibalom, ali poražen je 207. p. n. e. u bici kod Metaura, a njegovu odsečenu glavu poslali su Hanibalu kao zastrašujući simbol kartaginjanskoga poraza.

Hazdrubal Barka

Komanda u Iberiji

Malo se zna o Hazdrubalovoj mladosti. Sin je Hamilkara Barke, koji je osnovao kartaginjansko carstvo u Iberiji. Mlađi je brat Hanibala Barke. Rođen je oko 244. p. n. e. Po prvi put se u istorijskim izvorima pominje u bici, u kojoj je 229. p. n. e. njegov otac Hamilkar Barka izgubio život. Tada su Hazdrubal i Hanibal pobegli u grad Akra Leuka (Alikante). To je jedina informacija o njemu pre početka Drugoga punskoga rata. Međutim očito je da je tokom toga perioda bio treniran vojnim veštinama. Kada je Hanibal krenuo u pohod na Italiju 218. p. n. e. Hazdrubalu je poverio komandu nad vojskom u Iberiji. Hanibal mu je ostavio 13.000 pešaka i 2.500 konjanika i 21 slona, ali on je očito znatno povećao svoju vojsku regrutacijom među Iberima.

Scipionova osvajanja

Hanibal je ostavio Hazdrubala Barku kao komandanta u Iberiji, a nakon osvajanja područja severno od reke Ebro tu je ostavio Hanona sa 11.000 vojnika da drži novoosvojeno područje. Publije Kornelije Scipion je ujesen 218. p. n. e. poslao svoga brata Gneja sa vojskom u Iberiju da tu veže značajne kartaginjanske snage, dok Hanibal napada Italiju. Gnej Kornelije Scipion Kalv krenuo je iz Masilije i iskrcao se kod Emporije kraj Pirineja sa 20.000 vojnika pešadije, 2.200 konjanika i 60 pentera. Čim je Hazdrubal Barka čuo za rimsku vojsku, koja se iskrcala u Iberiji krenuo je na sever sa 8.000 vojnika i 1.000 konjanika, sa ciljem da se spoji sa Hanonovim snagama. Rimska vojska je najpre osvojila deo obalnoga pojasa do reke Ebro, a onda su krenuli u osvajanje unutrašnjosti.

Hanon je imao male snage, ali nije mogao da sačeka Hazdrubala, jer je domaće stanovništvo prelazilo na stranu Rimljana. Ne sačelkavši Hazdrubala Hanon je 218. p. n. e. bio poražen u bici kod Kise. Hasrubal Barka je prekasno stigao, a nije imao ni dovoljno snažnu vojsku da sam napadne Rimljane. Livije tvrdi da je saznao za Hanonov poraz nakon prelaska Ebra, a prema Polibiju prešao je Ebro iako je čuo za kartaginjanski poraz. Mnogo rimskih mornara nalazilo se rasštrkano oko Taraka sakupljajući po poljima hranu. Hazdrubal ih je napao sa konjicom i pobio je ogroman broj mornara, a ostatak se povukao na brodove. Zbog pokolja efektivnost rimske flote bila je duplo smanjena. Hazdrubal Barka se posle toga povukao na južnu stranu reke Ebro.

Poraz na Ebru

Zimovao je kod Nove Kartagine. Hanibal mu je ostavio 40 opremljenih ratnih brodova, a tokom zime Hazdrubal Barka je opremio 10 novih brodova i obučio je nove posade, pa je 217. p. n. e. krenuo u pohod na rimske teritorije severno od Ebra. Komandovao je kopnenom vojskom, a Hamilkar je komandovao flotom od 40 brodova. Gnej Kornelije Scipion je tada uspeo da uništi kartaginjansku flotu u bici na Ebru, pa je Hazdrubal bio prisiljen da se povuče u Novu Kartaginu. Kartaginjani su tada izgubili kontrolu nad morem oko Iberije.

Taoci

U jesen 217. p. n. e. stigao je u Iberiju Publije Kornelije Scipion sa 30 brodova i 8.000 vojnika sa instrukcijama da zajedno sa bratom Gnejem sprečava da Hanibal dobija pomoć iz Iberije. Scipioni su napadali područja južno od Ebra, a Hazdrubal je poslao Bostara da spreči prelaz rimske vojske preko Ibera, ali kako se Bostar nije usudio da započne bitku, povukao se u Sagunt. U Saguntu se nalazilo mnogo članova porodica iberskih poglavara, koji su tu bili kao taoci da njihova plemena neće preći na stranu Rimljana. Rimljani su uz pomoć izdajnika, u koga je Bostar imao poverenje, uspeli da izmame sve te taoce. Bio je to težak udarac za Hazdrubala Barku, jer su mnoga plemena nakon toga počela da otkazuju poslušnost. Hazdrubal Barka je bio zauzet gušenjem pobune Turdetana u Andaluziji.

Poraz kod Dertose

Nakon bitke kod Kane 216. p. n. e. kartaginjanski senat poslao je Himilka sa pojačanjima, a Hazdrubalu su naredili da sa vojskom ode u Italiju i da se pridruži Hanibalu. On je najpre nastojao da konsoliduje stanje u Iberiji i onda da krene. Rimljani su prešli reku Ebro i opsedali su Iberu, grad lojalan Kartaginjanima, pa je Hazdrubal Barka onda opseo jedan grad, koji je bio u savezu sa Rimljanima. Tim potezom prisilio je Scipione da dignu opsadu Ibere i da krenu prema mestu, koje je njemu odgovaralo. Rimska vojska pobedila je Hazdrubala Barku u bici kod Dertose 215. p. n. e. Hazdrubal je neuspešno pokušao da kopira Hanibalovu taktiku iz bitke kod Kane. Zbog teškoga poraza morao je da se povuče do Nove Kartagine. Ne samo da nije mogao da pomogne Hanibalu u najkritičnijim momentima Drugoga punskoga rata, nego je Kartagina bila prisiljena da šalje pojačanja u Iberiju. Nakon toga poraza iberska plemena su počela još jače da prelaze na stranu Rimljana. Kartaginjani su bili prisiljeni da u Iberiju pošalju pojačanja sa Magonom Barkom 215. p. n. e. i Hazdrubalom Giskonom 214. p. n. e.

Pobeda nad Scipionima

Tokom 214. p. n. e. numiđanski kralj Sofaks pobunio se protiv Kartaginjana, pa je Hazdrubal Barka tokom 214./213. p. n. e. morao da ode u Afriku da ratuje protiv njega. Uspešno je ugušio Sofaksovu pobunu, pa se onda vratio u Iberiju sa pojačanjima. Tokom 212. p. n. e. vratio se u Iberiju sa 3.000 Numiđana pod komandom Masinise, budućega kralja Numidije. Međutim Dekster Hojo smatra da je Hazdrubal Barka ostao u Iberiji, a da je neki drugi Hazdrubal ratovao sa Sofaksom. Tokom njegovoga odsustva Rimljani su zauzeli Sagunt i Kastulu u gornjem toku Betisa ( Gvadalkivira. Tokom 211. p. n. e. braća Scipioni unajmili su 20.000 keltiberskih najamnika kao pojačanje svojoj vojsci od 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Publije Kornelije Scipion je odlučio da sa 20.000 vojnika napadne Magona Barku kraj Kastule, a njegov brat Gnej Kornelije Scipion je sa manjom vojskom od 10.000 vojnika i keltiberskim najamnicima trebalo da napadne Hazdrubala Barku. Hazdrubal Barka je naredio Hazdrubalu Giskonu, Masinisi i iberskom poglavici Andobalu da pomognu Magonu Barki kraj Kastula. U dve zasebne bitke zvane Bitka na gornjem Betisu poražena je rimska vojska i poginula su oba Scipiona.

Preživeli Rimljani iz dve bitke pobegli su severno od Ebra, gde je energični Lucije Marcije uspeo da okupi preživele i da sastavi nekakvu vojsku od 8.000 vojnika. Nije jasno zašto Hazdrubal Barka nije tada poslao Hanibalu pojačanja u Italiju. Nije bilo ni koordinisanih pokušaj da se pregaze ostaci rimske vojske u Iberiji. Jedna mogućnost je da nisu smatrani nikakvom opasnošću, a druga mogućnost je da je svađa Hazdrubala Barke sa Magonom Barkom i Hazdrubalom Geskonom onemogućila da se dokrajči rimska vojska u Iberiji.] Hanibal nije dobio pojačanje iz Iberije tokom ključne 211. p. n. e. za vreme opsade Kapue. Rim je nakon osvajanja Kapue krajem 211. p. n. e. poslao 13.000 vojnika pod komandom Gaja Klaudija Nerona. Neron je preuzeo vojsku od Lucija Marcija i krenuo je na Hazdrubala Barku. O toj akciji postoji priča, koja je izgleda plod analističke fantazije. Prema toj navodnoj priči Neron je uspeo da zatvori Hazdrubalovu vojsku u zemlji Auretana, pa je Hazdrubal Barka tražio pregovore i obećavao je da će napustiti Iberiju. Tako je navodno kupovao je vreme potrebno da mu se vojska neopaženo izvuče iz škripca.

Pad Nove Kartagine i poraz kod Bekule

Scipion Afrikanac je 210. p. n. e. preuzeo komandu nad rimskom vojskom u Iberiji. Iskoristio je odsutnost tri kartaginjanske vojske i iznenada je 209. p. n. e. napao i zauzeo Novu Kartaginu, koja je bila glavni kartaginjanski grad u Iberiji. Pobeda je navela mnoge Ibere da pređu na rimsku stranu. Nakon Edekona, vladara Edetana na rimsku stranu prešli su i najmoćniji iberski vladari Andobal i Mandonije. Tri kartaginjanske vojske su bile razdvojene, a generali se nisu slagali, pa je to Rimljanima pružilo priliku da se sa svakom vojskom pojedinačno obračunaju. Scipion Afrikanac je 208. p. n. e. sa svojom vojskom krenuo prema Hazdrubalu Barki, koji se nalazio kraj Betule u oblasti reke Gvadalkivir. U bici kod Bekule 208. p. n. e. Hazdrubal Barka je bio poražen, pa se nakon poraza uz reku Tag povukao prema Pirinejima. Usput je prikupio još vojske i krenuo je u Italiju da pomogne Hanibalu.

Druga invazija Italije

Hazdrubal je uspeo da dođe do Alpa, gde je pričekao da prođe zima. Za razliku od Hanibala pri prelasku Alpi nisu ga sprečavala galska plemena na Alpima. Prešao je Alpe sa vojskom i ratnim slonovima u proleće 207. p. n. e. mnogo lakše i brže nego što je bilo ko očekivao i odmah su mu se u Padskoj niziji priključila galska plemena. I Hanibal i rimski konzuli bili su iznenađeni kako brzo je Hazdrubal prešao Alpe i spustio se u Padsku niziju. Dva rimska konzula Gaj Klaudije Neron i Marko Livije Salinator trebalo je da spreče spajanje dve kartaginjanske vojske, Hanibalove i Hazdrubalove. Neron je trebalo da se bori protiv Hanibala, a Salinator protiv Hazdrubala. Hazdrubalov cilj je bio da se spoji sa Hanibalom. Hazdrubal Barka je neometano došao do Placentije, jer niko nije očekivao da će tako lako preći Alpe. Jedno vreme je opsedao Placentiju jer je smatrao da bi njen pad imao veliki efekat na druge. Ipak pošto nije mogao odmah da je osvoji odustao je od toga i krenuo je prema jugu, sa ciljem da se spoji sa Hanibalovom vojskom.

Bitka kod Metaura

Hazdrubal je Hanibalu poslao kurire, predlažući da se sastanu u Umbriji, ali kuriri i poruke završili su kod konzula Nerona. Gaj Klaudije Neron se tada nalazio na jugu, pa je odmah sa 7.000 probranih vojnika požurio da pomogne Salinatoru da se obračuna sa Hazdrubalom Barkom. Marko Livije Salinator se za to vreme nije upuštao u bitku sa Hazdrubalom, koji je došao sve do Sene, južno od Metaura. Kada je Hazdrubal Barka saznao da je vojsci Marka Livija Salinatora došlo značajno pojačanje pokušao je preko noći da se povuče, ali tokom povlačenja izdali su ga vodiči, pa se ujutro našao na obali reke Metaur, gde ga je zatekla rimska vojska. Usledila je bitka kod Metaura, u kojoj je pobedila rimska vojska.

Pogibija

Kada je Hazdrubal Barka shvatio da je bitka izgubljena onda se zaletio tamo gde je bilo najviše vojske, pa je u tom metežu poginuo. Konzul Gaj Klaudije Neron je dao da se Hazdrubalu odseče glava. Glavu su bacili u Hanibalov logor, da bi na taj način saznao za veliki poraz.

Vidi još

• Drugi punski rat
• Mir na reci Ebro

Izvori

• Tit Livije
• Polibije, Istorije
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Apijan, Istorija Rima, Hanibalov rat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2015)