Википедија

Hanadi Džaradat

Hanadi Tajsir Abdul Malek Džaradat (arap. هنادي تيسير عبدالمالك جرادات; Dženin, 22. septembar 1975 — Hajfa, 4. oktobar 2003) bila je palestinska teroristkinja iz Dženina. Najpoznatija je po tome što je 4. oktobra 2003. izvršila samoubilački napad na restoran Maksim u severnom izraelskom gradu Hajfi ubivši 21 osobu i ranivši 51. Među poginulima je bilo četvero izraelske dece, i troje Arapa.[1] Bila je šesti ženski bombaš-samoubica Druge intifade i druga žena regrutovana od strane Islamskog džihada.[2]

Hanadi Džaradat
Puno imeHanadi Tajsir Abdul Malek Džaradat
Druga imenaNevesta od Hajfe
Datum rođenja(1975-09-22)22. septembar 1975.
Mesto rođenjaDženin, Izrael
Datum smrti4. oktobar 2003.(2003-10-04) (28 god.)
Mesto smrtiHajfa, Izrael
Uzrok smrtisamoubistvo
Zanimanjestudent
SuparniciIzraelske odbrambene snage
RoditeljiTaisir Džaradat (otac)
RođaciFadi Džaradat (brat)
PočastiProglašena za „nevestu tla svoje otadžbine”

Napad uredi

U vreme napada, Jaradat je bila student prava i planirala je da se bavi advokaturom. Studirala je pravo na Univerzitetu u Jarmoku, u Jordanu. Jaradat je navodno izvršila napad u Hajfi kao čin odmazde nakon što su tajni operativci izraelskih odbrambenih snaga u Dženinu ubili njenog rođaka Salaha (34 godine) i njenog mlađeg brata Fadija (25),[1] od kojih su obojica bili pripadnici Islamskog džihada, pri čemu se njen rođak smatra dugogodišnjim članom Brigade Al Kuds.[2] Kada je imala 21 godinu, njenog verenika su ubile izraelske oružanse snage. Nakon ubistva njenog brata i rođaka, Jaradat je otišla u žalost i počela da izučava Koran postivši dva dana u sedmici.[3]

 
Spomenik podignut u blizini restorana, u znak sećanja na žrtve napada

Bomba koju je nosila je bila s metalnim fragmentima napakovanim oko eksplozivnog jezgra koji su se raspršili po restoranu maksimizirajući smrtonosni efekat.[4] Prema policijskim izvorima u Hajfi, posledice su bile užasne jer su neki od mrtvih i dalje sedeli uspravno za svojim stolovima, dok su drugi, uključujući decu i bebe, bili olupani o zidove. Od siline eksplozije Jadarti je ostala samo njena glava.[4]

Kao dogovor na postupke njegove kćerke, njen otac Taisir je rekao: „Postupak moje ćerke odražava bes koji svaki Palestinac oseća zbog okupacije. Okupacija nije imala milosti prema mom sinu Fadiju, njenom bratu. Ubili su ga iako nije bio tražena osoba, hladnokrvno su ga ubili pred Hanadijim očima.”[5] On je odbio svaku sućut, umesto toga je rekao da je ponosan na ono što je njegova kćer uradila te je rekao da „prihvata samo čestitke”. Dodao je da je taj napad bio poklon njemu, domovini i palestinskom narodu te da zbog toga ne plače za njom.[5]

U znak odmazde na njen samoubilački bombaški napad, izraelske snage su izvršile raciju rano ujutru 5. oktobra 2003. godine, tokom kojeg su srušili Jaradatinu porodičnu kuću i dve komšijske kuće.[3]

Žrtve uredi

Pet članova porodice Almog:
  • Komandant (rez. ) Zeev Almog, 71, iz Haife [6][7]
  • Rut Almog, 70, iz Haife [8]
  • Moše Almog, 43, iz Haife [9]
  • Tomer Almog, 9, iz Haife [10]
  • Asaf Stajer, 11, iz Haife [11]

Pet članova porodice Zer-Aviv:

  • Brurua Zer-Aviv, 59 godina, iz Kibuca Jagur [12]
  • Bezalel Zer-Aviv, 30, iz Kibuca Jagur [13]
  • Keren Zer-Aviv, 29, iz Kibuca Jagur [14]
  • Liran Zer-Aviv, 4, iz Kibuca Jagur [15]
  • Noja Zer-Aviv, 1, iz Kibuca Jagur [16]
 drugi:
  • Nir Regev, 25, iz Naharije [17]
  • Zvi Bahat, 35, iz Haife [18]
  • Mark Biano, 29, iz Haife [19]
  • Naomi Biano, 25, iz Haife [20]
  • Hana Francis, 39, iz Fasute, glavni konobar.[21]
  • Šarbal Matar, 23, iz Fasute, konobar [22]
  • Mutanus Karkabi, 31, iz Haife, obezbeđenje [23]
  • Osama Najar, 28, iz Haife, kuvar [24]
  • Irena Sofrin, 38, iz Kirijat Bialik [25]
  • Lidija Zilberštajn, 56, iz Haife, umrla je od zadobijenih povreda 9. oktobra [26]
  • Džordž Matar, 58, iz Haife, preminuo je od zadobijenih povreda 15. oktobra [27]
 
Oren Almog, jedna od žrtava Jaradata, koji je u vreme bombardovanja imao deset godina, bio je zaslepljen eksplozijom, izgubio je dvoje bake i dede, oca, brata i rođaka.[28]

Počasti i nagrade uredi

Islamski džihad je proglasio Jaradat kao „Nevesta iz Hajfe” da bi odali počast njenom braku s tlom njene domovine, što je ranije bilo rezervisano samo za muškarce.[29][30][31][32] Nekoliko dana posle napada, u Gazi su deljene posebne kartice s njenom slikom i natopsom „Hanadi, nevesta iz Hajfe”.

Palestinski dnevni list Al Ajam je objavio poseban dodatak u njihovom štampanom izdanju pod naslovom „Šta bi Hanadi rekla”, koji se sastojao od pesama u čast Džaradat koji pozivaju na džihad.[33]

Oktobra 2021. godine, Unija arapskih pravnika (UAP) uručila je svoju najveću nagradu Hanadi Džaradat i poslala je delegaciju njenoj porodici da im uruči nagradu. Ajman Abu Ejišeh, član Palestinskog komiteta pri Uniji arapskih pravnika, objasnio je da su u UAP-u ponosni na Džaradat i da je njen samoubilački napad bio „za odbranu Palestine i arapske nacije”.[34][35][36][37]

Snežana i ludilo istine uredi

Džaradat je bila tema umetničkog dela Drora Fajlera, švedskog kompozitora i muzičara izraelskog porekla, i njegove supruge umetnice Gunile Šeld Fajler.

Delo se sastojalo od portreta Hanadi Džaradat kako pluta na malom belom čamcu po imenu Snežana u dugom bazenu koji je ispunjen krvavo-crvenom vodom. Nju je pratio pisani tekst na obližnjim zidovima i zvuk Bahove kantate 199 koja glasi: „Moje srce pliva u krvi / jer je leglo grehova mojih / u Božjim svetim očima / čini me čudovištem.”

 
Snežana i ludilo istine

Umetničko delo je postalo središte kontroverzi kada je izraelski ambasador u Švedskoj Zvi Mazel vandalizovao delo. On je gurnuo nekoliko svetiljki u bazon što je izazvalo kratki spoj i onemogućilo svetlo. On je rekao Fajleru da njegovo delo nije umetničko delo već izraz autošovinizma koji proslavlja bombaše samoubice. Dalje je novinarima rekao da taj komat predstavlja potpuni legitimizaciju genocida i ubistva nedužnih ljudi i civila pod plaštom kulture. Fajler je odbacio optužbe da je njihova namera bila da veličaju bombaše-samoubice i optužio Mazela da praktikuje cenzuru. On je rekao da je instalacija napravljena da naglasi kako ljudi u samoći počinju da stasavaju za užasne stvari.[38][39][40] Posle akcidenta, Mazel se nije pokajao i rekao je dodatno: „Stajao sam ispred izložbe koja poziva na genocid, pozivajući na genocid mene, vas, moje braće i sestara.”[41]

Izvori uredi

  1. ^ a b David Blair, "Revenge sparked suicide bombing". The Daily Telegraph via The Ottawa Citizen, October 6, 2003: A9. Terminology as found in the article; citizenship of the "three Arabs", Israeli or otherwise, is not particularized. A complete list of deceased victims may be found at Maxim restaurant suicide bombing.
  2. ^ a b Arnon Regular,Profile of the Haifa suicide bomber. October 5, 2003; www.haaretz.com.
  3. ^ a b David Blair, "Revenge sparked suicide bombing". The Daily Telegraph via The Ottawa Citizen, October 6, 2003: A9.
  4. ^ a b Cult of the FEMALE SUICIDE BOMBER[mrtva veza]. The Sunday Times Magazine (Perth, W. Australia). By KEVIN TOOLIS, pp 12-15, September 10, 2006
  5. ^ a b Vered Levy-Barzalai, Ticking bomb. October 16, 2003; www.haaretz.com.
  6. ^ Admiral (res.) Ze'ev Almog
  7. ^ „HM Submarine Turpin”. Submarines: Chatham Built. Arhivirano iz originala 17. 12. 2021. g. Pristupljeno 28. 9. 2011. 
  8. ^ Ruth Almog
  9. ^ Moshe Almog
  10. ^ Tomer Almog
  11. ^ Assaf Staier
  12. ^ Bruria Zer-Aviv
  13. ^ Bezalel Zer-Aviv
  14. ^ Keren Zer-Aviv
  15. ^ Liran Zer-Aviv
  16. ^ Noya Zer-Aviv
  17. ^ Nir Regev
  18. ^ Zvi Bahat
  19. ^ Mark Biano
  20. ^ Naomi Biano
  21. ^ Hana Francis
  22. ^ Sharbal Matar
  23. ^ Mutanus Karkabi
  24. ^ Osama Najar
  25. ^ Irena Sofrin
  26. ^ Lydia Zilberstein
  27. ^ George Matar
  28. ^ A New Shoah: The Untold Story of Israel's Victims of Terrorism. By Giulio Meotti. p.187
  29. ^ Psycho-political aspects of suicide warriors, terrorism, and martyrdom. Jamshid A. Marvasti. 2008. p. 274
  30. ^ Yoram Schweitzer (ed.), Female Suicide Bombers: Dying for Equality? . The Jaffee Center for Strategic Studies (JCSS). August 2006. p.20
  31. ^ Gail Corrington Streete. Redeemed bodies: women martyrs in early Christianity. p. 120
  32. ^ Brides of Palestine/Angels of Death: Media, Gender, and Performance in the Case of the Palestinian Female Suicide Bombers. Dorit Naaman. Signs Vol. 32, No. 4, War and Terror I: Raced‐Gendered Logics and Effects in Conflict Zones. The University of Chicago Press. . doi:10.1086/512624.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  33. ^ Al-Ayyam, August 22, 2005. As cited by "PA Ministry of Culture Glorifies Murderer of 29", World Security Network, Aug 23, 2005
  34. ^ Abu Toameh, Khaled (13. 10. 2012). „Arab Lawyers Union honors Palestinian suicide bomber”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 21. 10. 2012. 
  35. ^ Union of Arab lawyers honors female Palestinian suicide bomber Arhivirano 2013-04-15 na sajtu Archive.today, Jewish Telegraphic Agency (JTA), October 18, 2012.
  36. ^ Arab Lawyers Union Honors Terrorist who Killed 21 Israelis in Haifa, Algemeiner Journal, October 18, 2012.
  37. ^ Suicide terrorist who killed 21 receives "highest honor" from Palestine Committee of Arab Lawyers Union by Itamar Marcus and Nan Jacques Zilberdik, Palestinian Media Watch, October 18, 2012.
  38. ^ "Sharon backs envoy's art attack" CNN January 19, 2004
  39. ^ "Israel Diplomat Defends Attack On Bomber Art In Stockholm" New York Times
  40. ^ "Israelisk attack mot konstverk" Svenska Dagbladet
  41. ^ Envoy who damaged art work is praised. The Telegraph, 19 Jan 2004


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханади_Џарадат&oldid=26708059”