Hans Cimer

Hans Florijan Cimer (Frankfurt na Majni, 12. septembra 1957) nemački je kompozitor filmske muzike i muzički producent. On je komponovao muziku za preko 150 filmova, kao što su Kralj lavova, Tanka crvena linija, Gladijator, Poslednji samuraj, Pirati sa Kariba i triologija Mračni vitez.

Hans Cimer
Hans Cimer, 2018.
Lični podaci
Puno ime	Hans Florijan Cimer
Datum rođenja	(1957-09-12)12. septembar 1957.
Mesto rođenja	Frankfurt na Majni, Zapadna Nemačka,

Cimer je deo svoje karijere proveo u Velikoj Britaniji, pre nego što se preselio u SAD. On je šef odeljenja filmske muzike Drim Vorks (Dream Works) studija i sarađuje sa mnogim kompozitorima u kompaniji koju je osnovao Rimout Kontrol Prodakšn (Remote Control Production). Cimerovi radovi su značajni za integraciju elektronske muzike sa zvucima klasičnih orkestarskih sastava. Dobitnik je četiri Gremi nagrade, tri Brit nagrade za klasičnu muziku, dva Zlatna globusa i jedne nagrade Oskar. Njegovo ime se takođe nalazi na listi Top 100 živih genijalaca koju je objavio Dejli Telegraf.

Njegova muzika je tematska, etnički raznolika i veoma popularna kod mlađe generacije obožavalaca filmske muzike. Njegov studio u Los Anđelesu smatra za svojevrsnu školu zvuka, gde nudi mladim i talentovanim kompozitorima mesto odakle bi mogli da započnu svoje karijere u Holivudu. Sarađivao je sa mnogim svojim prijateljima, kolegama i studentima počevši od 1995. godine, pa sve do danas. Kako sam kaže, voli da sarađuje sa drugim kompozitorima jer dobre ideje uvek treba pozdraviti. Ovakav način rada mu je doneo mnoge nagrade i priznanja. Po tome se on i razlikuje od drugih poznatijih kompozitora. On ne želi da se previše eksponira. Za jedan časopis je sledeće govorio o svom načinu života i rada:

Probudim se oko podneva, zapalim cigaru, naspem šoljicu kafe, sednem u kadu na oko sat vremena i sanjarim, i obično mi dođu neke ideje... To je vrlo neodgovoran život. Jedine odluke koje donosim su vezane za to koje ću note da koristim.

Hans Cimer živi u Los Anđelesu sa suprugom Suzan, i imaju četvoro dece.

Detinjstvo i mladost

Cimer je rođen u Frankfurtu na Majni, u Nemačkoj. Kao dete je živeo u Kengisten Falkenštajnu, gde je svirao klavir kod kuće, ali je pohađao časove klavira samo kratko jer nije voleo disciplinu formalnih časova. Kao tinejdžer, preselio se u London gde je upisao školu Hurtvud Haus.

U intervjuu za Mašbal, u februaru 2013. godine, rekao je o svojim roditeljima:

Majka mi je bila veoma muzikalna, u osnovi muzičar, a otac mi je bio inženjer i pronalazač. Dakle, ja sam odrastao modifikujući klavir, da tako kažemo, čime se moja majka zgrožavala, a mom ocu je bilo fantastično kada bih kačio motorne testere i slične stvari na klavir, jer je mislio da je to evolucija u tehnologiji.

Zatim, u intervjuu za nemački ZDF 2006. godine, on je prokomentarisao:

Moj otac je preminuo kada sam bio dete, ja sam nekako pobegao u muziku i muzika je moj najbolji prijatelj.

Kada je postao poznat, on se nadovezao na ovo rano osećanje govoreći o značaju koji muzika ima za njega:

Ako bi mi se desilo nešto zbog čega ne bih mogao da radim muziku, to bi me i ubilo. To nije samo posao. To nije samo hobi. To je razlog zašto ustajem ujutru.

Karijera

Cimer je počeo svoju karijeru svirajući klavijature i sintisajzer 1970. godine sa bendom Krakatoa. Sarađivao je i sa bendom Buggles, formiranim 1977. godine u sastavu Trevor Horn, Džef Dovns i Brus Volej. Cimer se može videti kratko na njihovom spotu za pesmu Video Killed the Radio Star. Ova pesma je postala svetski hit i to je bio prvi video spot emitovan na MTV-ju, 1. avgusta 1981. godine.

Posle rada sa ovim bendom, počeo je da radi za italijansku grupu Krisma, novi talas bend nastao 1976. godine, u sastavu sa Mauricijem Arcierijem i Kristinom Moser. On je sa njima radio na njihovom trećem albumu. Takođe je radio sa bendom Helden sa Varenom Kanom iz benda Ultravoks. Cimer na klavijaturama i Kan na bubnjevima bili su pozvani da budu deo španske grupe Mecano za potrebe živog nastupa u Segoviji u Španiji godine 1984. Dve pesme sa ovog nastupa su uključene u album Meceno: na koncertu izdatom 1985. godine samo u Španiji. Godine 1980, Cimer učestvuje u produkciji singla, Istorija sveta, deo prvi zajedno sa britanskim pank bendom Demnd. Ovaj singl je takođe uključen na njihov Blek album iz 1980. godine i nosio je opis njegovog rada kao producirano od strane Hans Cimera. Njemu je mnogo smetalo to što je smatrano da zato što je u rok bendu, da ga samo zanima rok muzika. U intervjuu za BBC je izjavio da ga zanimaju sve vrste muzike i da je počeo da se bavi filmskom muzikom jer ona dozvoljava toliku raznolikost.

Dok je živeo u Londonu, Cimer je napisao džinglove za oglašavanje kompanije Er-Edel Asošijets. Tokom 1980—ih godina, udružio se sa Stenlijem Majersom, Filmskim kompozitorom koji je napisao muziku za preko 60 filmova. Cimer i Majers su osnovali Lili-Jard studio sa središtem u Londonu. Zajedno su radili na spajanju elektronskog zvuka sa orkestarskim zvucima. Neki od filmova na kojima su Cimer i Majers radili su Mesečeva svetlost (1982), Uspeh je najbolja osveta (1984), Beznačajnost i Moja lepa perionica (1985). Cimerov prvi samostalni projekat je film Terminalna izloženost, reditelja Nika Masterakisa iz 1987. godine. Cimer je iste godine radio i kao muzički producent filma Poslednji car, koji je kasnije dobio Oskara za najbolju originalnu muziku.

Proboj u Holivud

Prekretnica u Cimerovoj karijeri dogodila se filmom Kišni čovek iz 1988. godine. Holivudski režiser Beri Levinson je tražio nekoga da mu uradi muziku za taj film, a njegova supruga je u međuvremenu poslušala muziku za dramu Razdvojeni svet za koju je Cimer komponovao muziku. Levinson je bio impresioniran Cimerovim radom, i unajmio ga je da uradi muziku za film Kišni čovek. U ovom projektu, Cimer je koristio zvuke sintisajzera, pomešane sa zvukom čeličnih bubnjeva. Ovaj svoj postupak je objasnio:

To je bio film o putovanju, a takvi filmovi su obično praćeni zvucima gitare ili nekih drugih žičanih instrumenata. Stalno sam imao na umu da muzika ne sme da bude veća od likova. Muzika treba da bude sadržaj tih likova. Lik Rejmonda zapravo ni ne zna gde se nalazi. Svet je toliko drugačihji za njega. Isto tako bi mogao biti i na Marsu. Pa zašto onda ne bi izmislili muziku za svet koji zapravo ne postoji?

Cimerova muzika za ovaj film je nominovana za Oskara 1989. godine, a film je dobio 4 Oskara, uključujući Oskara za najbolji film

Karijera tokom 90 - ih godina

Godine 1991, prilikom rada na filmu Telma i Luiz, Cimer sarađuje sa gitaristom Pitom Hejkokom, sa kojim komponuje temu za ovo ostvarenje. Cimer je i kao tinejdžer bio ljubitelj Hejkokove muzike, tako da mu je saradnja sa njim pričinjavala veliko zadovoljstvo. Zajedno su sarađivali na još dva uspešna projekta.

Za potrebe filma iz 1992. godine, Moć jednoga, Cimer je otputovao u Afriku kako bi iskoristio zvuke originalnih afričkih bubnjeva i horova. Zbog njegovog uspeha u radu na ovom ostvarenju, Volt Dizni studio za animaciju mu je zatražio da komponuje muziku za film Kralj lavova iz 1994. godine. To je bio prvi projekat u njegovoj karijeri gde je radio muziku za animirani film. Cimer je želeo da ode u Južnu Afriku da snima deonice za ovaj projekat, ali nije mogao da poseti ovu zemlju jer je tamo imao policijski dosije zbog rada na subverzivnim filmovima, kao što je Moć jednoga. Šefovi Dizni studija su se plašili da će Cimer biti ubijen ako ode tamo, tako da je snimanje hora organizovano prilikom posete južnoafričkog pevača i kompozitora Lebo M. O radu na ovom filmu, Cimer je rekao sledeće:

Nikada ranije nisam pisao za krznene životinje. Znao sam kako da pišem za ljudska osećanja, ali ovo su ipak bile životinje. Trebalo mi je vremena kako bi prevazišao ovu misao i da bih počeo da ih tretiram kao da su ljudi.

Glavni problem nam je bio kako da u dečijem filmu, scenu kada otac umire predstavimo emotivnom, ali ne zastrašujućom, ali bi to bilo nešto zbog čega bi deca počela da postavljaju pitanja. To je vrlo jednostavno. To je viđenje sa moje tačke gledišta, jer je moj otac preminuo kada sam imao 6 godina, i nisam imao nikoga da razgovara sa mnom o tome. Dakle, to je vrlo lična stvar.

Cimer je osvojio brojne nagrade za film Krvava plima iz 1995. Godine, kao i Gremija za glavnu temu. Za potrebe ovog filma, koristio je sintisajzere umesto tradicionalnih orkestarskih instrumenata, što je donelo revoluciju u komponovanju i izvođenju filmske muzike. Zbog rada na filmu Tanka crvena linija iz 1998. godine, Cimer je snimio šest i po sati muzike jer je režiser Terens Malik želeo da čuje muziku pre nego što je počeo da snima film. Cimer je tada izjavio:

Imam sve računare, tastature i sintisajzere, a ja ipak odlutam daleko. Na primer za film Kralj lavova, sam napisao melodiju koja traje više od 4 sata i koja je bila jako lepa, ali mi je na kraju delovala besmisleno. Dakle na kraju sam došao do materijala koji mi se svideo. Radili smo na ovom filmu 4 godine, ali se nisam igrao sve do poslednje 3 nedelje. Sa filmom Krvava plima, sa druge strane, upravo sam za nekoliko sekundi shvatio šta sam želeo.

Sledeći veliki Cimerov projekat je bio rad na filmu Princ Egipta iz 1998. godine koji je proizveden od strane Drim Vorks (Dream Works) studija za animaciju. Tada je sarađivao sa izraelskom glumicom i pevačicom Ofrom Hazom, kojom su reditelji ovog filma bili toliko oduševljeni da su osmislili animirani lik po uzoru na nju. Cimer je uradio muziku pre nego što je počela da se radi animacija, jer je bilo potrebno uraditi sinhronizaciju teksta pesama sa likovima. O svom iskustvu koje je stekao radeći na ovom filmu, Cimer je imao da kaže sledeće:

Animacija je posao koji zahteva saradnju. Svako daje koliko može. Onda pogledaš priču i shvatiš da je tvoja ideja uvažena. Ali rad na ovom filmu je bio poseban izazov jer je ovo ipak priča preuzeta iz Biblije. Konstantno sam bio zabrinut da ne uvredimo nekoga. Samo sam pratio svoje instinkte.

Tada je takođe izjavio da nije bio zadovoljan muzikom koju je komponovao i smatrao je da je uništio film. Kako sam kaže, najteže mu je bilo da uradi scenu gde se pojavljuje grm koji gori, jer jedino ta scena nije bila obojena. Prvo je uradio muziku po svom osećaju, pa su animatori dodali boju. Tvrdi da mu je bilo lakše da radi na ovom filmu nego na filmu Kralj lavova, jer su mu ovde sve scene već bile u boji što mu je pomoglo oko stvaranja opšteg utiska.

Karijera okom 2000 - ih godina

Tokom 2000—ih godina, Cimer je komponovao muziku za mnoge holivudske filmove uključujući Gladijator (2000), Pad crnog jastreba i Hanibal (2001), zatim Poslednji samuraj (2003), animirani film Madagaskar (2005), Da Vinčijev kod (2006), Simpsonovi film (2007), Anđeli i demoni i Šerlok Holms (2009)

Film Gladijator je imao najprodavaniju muziku svih vremena. Na stil Hansa Cimera uticali su mnogi kompozitori. On je dosta koristio elemente kao što su visoki ženski vokali i odjeci, kao i ratne valcere koje je koristio za scene epskih borbi u filmovima.

Tokom rada na filmu Poslednji samuraj, koji je bio njegov stoti projekat što se tiče filmske muzike, godine 2003. Cimeru je prišao producent Džeri Brukhajmer sa kojim je već sarađivao na mnogim filmovima. Brukhajmer je završio sa snimanjem filma ''Pirati sa Kariba: Kletva crnog bisera, ali nije bio zadovoljan muzikom koju je radio Alan Silvestri i hteo je zamenu. Ali pošto je Cimer bio zauzet tada, Klaus Badtel, njegov blizak kolega, je preuzeo projekat. Međutim, Cimer je ipak obezbedio neke teme za ovaj film, iako nije nikada potpisan na ekranu. Cimer je bio angažovan kao kompozitor za naredna 3 filma iz ove serije.

Cimer je 2009. godine radio muziku za film o Šerloku Holmsu i priča se da je tada kupio pokvareni klavir za 200 dolara i koristio neobične zvuke koje je klavir proizvodio. Godine 2011. snimljen je nastavak ovog filma pod nazivom Šerlok Holms: Igra senki, gde su Cimer i reditelj Gaj Riči hteli da uključe autentičnu romsku muziku. Zbog toga su posećivali Slovačku, Italiju i Francusku i koristili su muziku koju su izvodili virtuozi romske nacionalnosti.

Hans Cimer je takođe poznat po svom radu na filovima Kristofera Nolana Betmen počinje (2005) i Mračni vitez (2008), ma kojima je sarađivao sa Džejmsom Njutn Hovardom. U početku je samo Cimer trebalo da radi muziku, ali je ubedio Nolana da ga pusti da sarađuje sa Hovardom. Nolanu se na kraju svidela ta ideja i smatrao je da je to dobro zbog kompleksnosti Džokerove ličnosti. Ne postoji ni jedna kompozicija u tom filmu gde nisu učestvovala oba kompozitora. Cimer je odlučio da predstavi Džokera samo jednim tonom koji je na čelu odsvirao njegov dugogodišnji prijatelj Martin Tilman. Cimer je komentarisao:

Za lik Džokera mi je falila samo jedna nota koju nisam nikako mogao da pronađem. Trebalo mi je nešto što istovremeno zvuči i ružno i samopouzdano, ali da ima bas prizvuk. Želeo sam da napišem nešto što bi ljudi zaista mrzeli.

Hans Cimer je o muzici koju je napisao za film iz 2005. godine, Betmen počinje, Izjavio i sledeće:

Mislim da je ovde bilo više elektronske muzike nego bilo gde drugde. Nisam želeo da radim običnu orkestarsku muziku jer Betmen nije običan lik. Mislim, gde se uopšte pronalze sve one divne igračke i tehnologija? Tako da sam razmišljao da u muziku uvedem više tehnologije. U muzici za ovaj fim ne postoji nota koju je odsvirao orkestar.

Hans Cimer sarađuje sa mnogim kompozitorima radeći u njegovoj kompaniji Rimout Kontrol Prodakšn (Remote Control Production), ranije poznatoj kao Media Venčurs (Media Ventures). Njegov studio u Santa Monici u Kaliforniji ima široku paletu računarske opreme i klavijatura, dozvoljavajući veoma brzo stvaranje demo snimaka. Kao njegove kolege u studiju uključeni su Hari Gregson – Vilijams, Džejms Duli, Džef Zeneli, Hening Lohner, Hju Mar, Stiv Jablonski, Mark Mancina, Džon Van Tongeren, Džon Pauel, Nik Feniks i Tomas J. Bergersen.

U oktobru 2000. godine, Cimer prvi put nastupa uživo na koncertu sa orkestrom i horom na 27. godišnjem Međunarodnom filmskom festivali Flandrije u Gentu. On je dobio niz priznanja i nagrada, uključujući i nagradu za životno delo vezanu za kompoziciju filmske muzike Našional Board of Revju (National Board of Review), Frederik Loeve nagradu (Frederick Loewe Award) 2003. godine na Palm Springs Internacionalnom filmskom festivalu, Henri Mncini nagradu za životno dostignuće i Ričard King nagradu za životno delo 1996. godine.

Tokom ovih godina, značajan je bio njegov rad na filmu na španskom jeziku Casi Divas, zatim komponovao je temu za televizijsku seriju Rival, i sarađivao je sa Lornom Balfom na muzici za Call of Duty: Modern Warfare 2, što je bio njegov prvi projekat za video igre. Sarađivao je i sa kompozitorima Borislavom Slavovim i Tilmanom Sileskuom na stvranju muzike za video igre Crisis 2.

Karijera tokom 2010 – ih

Za film iz 2010. godine, Početak, Cimer koristi elektronsku manipulaciju pesme Non, je ne regrette rien. Zvuk roga korićen za ovu muziku, koga je Cimer opisao kao zvuk roga koji upozorava na maglu koja će se spustiti na grad, postao je popularna opcija korišćena u filmskoj muzici. Cimer je prokomentarisao:

Čudno je kako te stvari postaju deo mode. Ali pretpostavljam da je to tačno ono što trejlerima treba: nešto ikonično, što traje manje od sekunde, a prodrma vaše sedište u bioskopu.

U decembru 2010. godine, dobio je svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ovu nagradu je posvetio svom publicisti i dugogodišnjem prijatelju Roniju Čejsenu, koji je prethodnog meseca bio ubijen na Beverli Hilsu. Godinu dana kasnije dobio je zvezdu na bulevaru slavnih u Berlinu.

Godine 2012, Cimer je komponovao i producirao muziku za 84. dodelu Oskara zajedno sa Farelom Vilijamsom. On je takođe komponovao novu verziju uvodne špice za ABC svetske vesti.

Cimer je komponovao muziku i za film Uspon tamnog viteza, poslednje etape triologije Kristofera Nolana. Film je pušten u julu 2012. godine. Cimer je bio očajan u periodu nakon pucnjave u Aurori iste godine, koja se dogodila na projekciji tog filma. Cimer je tada izjavio da se oseća neverovatno tužno zbog žrtava pucnjave. On je snimio numeru pod nazivom Aurora, horsku izvedbu teme iz filma Uspon tamnog viteza, da bi skupio novac za pomoć porodicama nastradalih. Nakon završetka radova na ovom filmu, Cimer je izjavio da planira da se penzioniše jer je , kako kaže, bio iscrpljen. Zatim je izjavio kako bi želeo da pomaže mladim kompozitorima, kako oko komponovanja, tako i oko produkcije. Takođe, jedan od njegovih planova je bio održavanje koncerata po svetu gde bi izvodio svoju muziku.

On je zajedno sa Lornom Bil i Lisom Džerard komponovao muziku za televizijsku seriju Biblija, koja je emitovana u martu 2013. godine, kao i muziku za film Dvanaest godina ropstva koji je osvojio Oskara za najbolji film u martu 2014. godine. Cimer takođe je komponovao himnu festivala Tumorovland (Tomorrowland), čime je obeleženo deset godina postojanja festivala u junu 2014. godine.

Cimer je komponovao muziku za film 2014. godine, Čudesni Spajdermen 2 zajedno sa Veličanstvenih 6, čiji su članovi Farel Vilijams, Džoni Mar, Mihael Einziger, Džanki HL, Endru Kavcinski i Stiv Mazaro.

Cimer je takođe komponovao i muziku za film Kristofera Nolana iz 2014. godine, Međuzvezdani, koja mu je donela nominaciju za Oskara za najbolju originalnu muziku. Pre izdavanja svoje digitalne verzije, on je nominovan za nagradu Media Avards najbolju originalnu muziku. Saundtrek je objavljen 17. novembra 2014. godine, a izdavač je bio Vater Tauer (Water Tower).

Sredinom oktobra 2012. godine, Kristofer Nolan je poslao Hansu Cimeru poruku vezanu za detalje svog novog filma i tražio je od Cimera da provede dan u pisanju muzike za ovaj film. Kada je Cimer primio poruku, on je bio na skupu studenata u školi filma i televizije na Lijola Marimout univerzitetu. U jednoj noći, Cimer je napisao komad za klavir i orgulje u trajanju od 4 minuta. Sastavljen komad, po Cimerovim rečima opisuje šta znači biti otac. Nolan je čuo komad i površno prepričao ideju filma. Kako film istražuje odnos ova i ćerke, Nolan je nazvao tu kompoziciju srcem priče. Nolan je počeo da radi film sa ovim komadom muzike koja mu je na neki način pravila društvo u toku samog procesa stvaranja filma. Prema Cimerovim rečima, kompozitori obično budu uključeni krajem stvaranja jednog filma, ali muziku za ovaj film, Cimer je počeo da komponuje 2 godine pre njegovog puštanja. U intervjuu za Holivud Reporter, Cimer je izjavio da bi mogao opisati svoj odnos sa sinom kroz ovo delo.

Prema Cimeru, Međuzvezdani govori o ljudima koji su u potpunoj izolaciji. U leto 2013. godine, Cimer se izolovao u svom stanu u Londonu na mesec dana i živeo je kao pustinjak. Zbog rada na ovom filmu, Cimer i Nolan su radili opširna istraživanja.

Bilo je potrebno 2 godine da Cimer osmisli i komponuje muziku, paralelno sa snimanjem filma. Obično, u vreme kada je Nolan snimao scenu u filmu, Cimer je bio spreman sa muzikom za tu scenu. Međutim, većina samog snimanja je urađena u kasno proleće 2014. godine. Cimer je sam odsvirao svaku notu, što znači da je intenzivno koristio svoj kompjuter i sintisajzer, i dao je muzici jedinstven kvalitet.

Međutim, kasnije je uposlio muzičare da bi dobio složene instrumentalne rezultate. Zbog jedne scene, Cimer je posetio crkvu u Londonu da bi snimio tonove odsvirane na orguljama koje datiraju iz 1926. godine. Dalje, za krajnji rezultat, dodao je ansambl od 34 žičana instrumenta, 24 drvena duvačka instrumenta i 4 klavira koje je snimio u Er dvorani Lindusrt Hol studija. Cimer je sam svirao solo klavir za scene u filmu koje su se odigrale pored Saturna.

On je takođe dodao mešoviti hor od 60 glasova. Prema Cimerovoj zamisli, koncept vazduha i daha odzvanja kroz muziku, što je povezano sa stanjem astronauta u svemirskim odelima. Cimer im je rekao da se okupi grupa vrhunskih svirača drvenih duvačkih instrumenata i da im se traži da odsviraju najneobičnije zvuke koje mogu da proizvedu. Horski elementi su takođe bili eksperimentalni. Cimer koristi hor na tradicionalno neobične načine. Na primer, kada čujete izdisanje 60 ljudi, to zvuči kao da vetar protiče kroz dine u Sahari. On je hor odaljio od mikrofona, koristeći ih kao reverb za klavire. Cimer je objasnio:

Što se više udaljavamo od Zemlje u filmu, to je više zvuk stvaran od strane ljudi, i dolazi do izražaja njihovo otuđenje. Kao i video poruke u filmu, oni postaju više narušeni i više apstraktni.

Džonatan Bronkston je pozdravio muziku za ovaj film govoreći da je kompozitor bio jako smeo u izboru instrumenata i horova. Takođe kaže da su emocije u filmu jake, ali da nisu previše potencirane. Zatim tvrdi kako bi muzika za ovaj film trebalo da dobije Oskara jer je to najbolja muzika za film napisana u 2014. godini

Zanimljivosti

Godine 1983, svirao je sintisajzer na albumu Šta mi radiš Zdravka Čolića.