Hapkikvan
Hapkikvan (odnosno Hapkikwan, od kor. hap — harmonija, ki — snaga, unutrašnja energija, i kwan — škola) je borilačka veština, a zapravo škola korejskog hapkidoa, koju je 1994. godine osnovao prof. dr Boris Krivokapić.[1]
 | |
| Zemlja porekla | Srbija |
|---|---|
| Osnivač/i | Boris Krivokapić |
| Zvanični veb-sajt | www |
Nastanak i razvoj uredi
Hapkikvan je nastao iz korejskog hapkidoa, i međunarodno je priznat kao jedan od njegovih stilova (škola) sa velemajstorom Krivokapićem na čelu.[1]
Bliže gledajući osnova hapkikvana su Mulimvon Hapkido (Moo Lim Won Hapkido) koji je Boris Krivokapić vežbao u Koreji 1994, kao lični učenik osnivača te škole Čoi Sang Heuma (Choi Sang Heum) i Hošinkido Hapkido (Hoshinkido Hapkido) u kome pod velemajstorom Seržom Bobilem (Serge Baubil, 10. dan)[2] ima 9. dan. Obe škole su proistekle iz jedne od najstarijih, najčvršćih i najdirektnijih škola hapkidoa — Bammu Hapkidoa (Bum Moo Hapkido) koju je 1968. godine razvio Kim Jun Sik (Kim Yun Sik). Boris Krivokapić je i velemajstor hapkidoa 9. dan Evropske Hapkido unije (European Hapkido Union)[3] kao i certifikovani velemajstor hapkidoa 8. dan od strane Svetske hapkido unije (World Hapkido Union) i 7. dan Korejske hapkido federacije (Korea Hapkido Federation) koja je najstarija i najveća korejska i svetska hapkido federacija. Nosilac je majstorskih zvanja i u okviru Korejske hapkido asociacije (Hanmijok Hapkido Association), Korejske Mu Mu Kvan Hapkido Asociacije (Korea Moo Moo Kwan Hapkido Association) itd.
Polazeći od te osnove, a imajući već tada iza sebe više od 20 godina vežbanja raznih borilačkih sistema (džudo, džijudžicu, karate, tekvondo), Boris Krivokapić je 1994. stvorio hapkikvan, kao veštinu prilagođenu savremenom čoveku.
Smanjio je broj tehnika (tradicionalni hapkido insistira na desetinama načina odbrane od istog napada i oko 4.000 tehnika, što je previše za običnog vežbača), izbacio neka za gradskog čoveka egzotična oružja (koplje, helebarda, lepeza i dr.) a sa druge strane dodao je određene komplementarne tehnike iz drugih borilačkih veština koje je prethodno vežbao, kao i razne tehnike, taktike i metode vežbanja koje je sam razvio, uveo 6 vrsta sparinga (tradicionalni hapkido nema slobodan sparing), neka nova oružja (pištolj, svakodnevni predmeti, kozačka sablja — šaška, kozački korbač - nagajka itd.) i dr.
U narednim godinama hapkikvan se stalno usavršavao, sve dok nije dobio sadašnji oblik.
Osnivač uredi
Prof. dr Boris Krivokapić rođen je u Beogradu 16. novembra 1958. Akademik je, redovni profesor univerziteta (u Srbiji i Rusiji) i istaknuti međunarodni stručnjak za Međunarodno javno pravo i Ljudska prava.
Borilačkim veštinama bavi se od 1974. godine. Od 1974. do 1983. vežbao je japanske (džudo, džu-džicu, karate), a od 1983. posvetio se u potpunosti korejskim borilačkim sistemima. Pored ostalog, u tekvondou je bio po 5 puta prvak Jugoslavije i Srbije u formama i vice prvak države u borbama (tadašnja kategorija — 83 kg).[4] Bio je 5 puta (1994, 2009—2012) u Južoj Koreji gde je učio od vrhunskih korejskih velemastora. Prvi put je bio puna 2 meseca, a kasnije po nedelju i više dana.
Velemajstor je hapkikvana 10. dan - sertifikovan od strane Svetske unije borilačkih veština (World Martial Arts Union, Korea), Međunarodne Hošinkido Hapkido Federacije (International Hoshinkido Hapkido Federation, Canada - Korea), Svetske Musuklvan Hapkido Federacije (World Moosul Kwan Hapkido Federation, USA) itd. i hapkidoa 9. dan - serttifikovan od Međunarodne Hošinkido Hapkido Federacije, Evropske Hapkido Unije i niza drugih međunarodnih hapkido federacija.
Ima i visoke majstorske pojaseve u drugim borilačkim veštinama (džudžicu, tekvondo i dr.). Član je nekoliko kluća slavnih (u SAD, Nemačkoj, Pakistanu itd.). Za izuzetne razultate u borilačkim veštinama dobitnik je niza međunarodnih priznanja od federacija iz Južne Koreje, SAD, Nemačke, Francuske, Italije, Hrvatske, Indije, Nepala, Pakistana, Uzbekistana, Azerbajdžana, Kostarike itd.
Trenutno (2020. g.) predsednik je Hapkikwan International, predsednik Srpske Hapkido Unije, potpredsednik Evropske Hapkido Unije, član Upravnog odbora Svetske Unije Hapkidoa, član Savetodavnog odboda Svetska Hapkido Unije i zvanični predstavnik niza međunarodnih hapkido federacija za Balkan i Srbiju.
Tehnike i principi uredi
Hapkikvan je sveobuhvatna borilačka veština u okviru koje se, po strogo utvrđenom programu, vežbaju:
- vežbe disanja (za razvoj životne energije, jedna vrsta joge);
- vežbe istezanja i snage;
- sve vrste udaraca rukama i nogama (uključujući i dvostruke i trostruke udarce u skoku);
- napadi na vitalne (akupresurne) tačke;,
- bacanja uslovno rečeno Džudo i Aikido tipa;
- poluge na rukama, nogama i vratu; gušenja;
- odbrana od svega toga;
- borba u parteru (gušenja, poluge na rukama, polugnje na nogama, kontre, zahvati držanja);
- odbrana od raznih oružja: nož, štap, palica, pištolj i dr.;
- korišćenje oružja: nož; mini, kratki, srednji i dugi štap; nunčaku; konopac; sablja; pločica; pištolj; i dr.,
- korišćenje svakodnevnih predmeta za odbranu: kišobran, olovka, torba, kajš, kamenje itd.
Posebna pažnja stavlja se na efikasnost i realnost tehnika i njihovu primenjivost u praksi.
Smisao vežbanja uredi
Smisao vežbanja su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizički razvoj, a ne sportska borba.[1]
Za polaganje za više pojaseve (4.1 kuš, 1—4 dan) radi se čak 6 vrsta slobodne borbe (sparing) po drugačijim pravilima i sa zaštitnom opremom, tako da nema povreda.
Sparing služi usavršavanju tehnike (posebno sticanju navike povezivanja tehnika), razvoju taktike, osećaja za borbu, navikavanju na rad pod psihičkim opterećenjem i drugo, a ne sportskom nadmetanju. Ni drugi elementi se ne vežbaju radi takmičenja.[1]
I pored toga, postoji i takmičarska ekipa koja povremeno učestvuje na prvenstvima u hapkidou i dugim takmičenjima. Pored ostalog, takmičari hapkikvan ekipe su na Prvom otvorenom prvenstvu Hrvatske u hapkidou (Zagreb, 28. februar 2010. u konkurenciji 16 ekipa iz 6 država osvojili mnoštvo zlatnih i drugih medalja i zauzeli 2. ekipno mesto u generalnom plasmanu.[5] Na International Combat Union Boot Camp-u (takmičenje u borbenom fitnesu, Beograd, 19. mart 2011) osvojili su ekipno 1. mesto, isto kao i na Prvom srpskom kombat fitnes kampu (Beograd, 6. novembar 2011). Pa ipak, i kada se vežbači hapkikvana pojavljuju na raznim sportskim nadmetanjima, po raznim pravilima, nije imperativ osvajanje prvog mesta. Takmičenje se ne shvata kao svrha vežbanja već kao vid situacionog treninga u kojem se radi pod pritiskom, kao prilika da se vidi, proba i doživi nešto novo i tako rašire vidici i steknu nova iskustva.
Hapkivan je stvoren pre svega za profesionalce — komandose (pripadnike specijalnih jedinica), telohranitelje, policajce, radnike službi obezbeđenja i slično.
Ipak, u nešto drugačijem obliku, veština je prilagođena svim uzrastima, sem što je najbolje da deca počnu da se bave njom tek od 10 godine života. Ovo zato što zahteva koncentraciju koju manja deca obično nemaju.
Ko može da se bavi hapkikvanom uredi
Pošto počiva na tehnici i umešnosti, a ne snazi, odlične rezultate postižu devojke. Zapravo one ničim ne ustupaju muškarcima.
Takođe, pošto nije sport, hapkidoom se mogu baviti i starija lica, bez obzira na godine, pod jedinim uslovom da su zdravi. Kao i za decu, za njih postoji nešto drugačiji program, primeren uzrastu.
Međunarodno priznanje uredi
Hapkikvan i Boris Krivokapić kao njegov osnivač i velemajstor 10. dan priznati su od strane Hapkido i drugih međunarodnih borilačkih saveza iz oko 50 zemalja, sa svih kontinenata.
Pored ostalog, zvanično su priznati od strane: International Hoshinkido Hapkido Federation, European Hapkido Union, World Hapkido Union, World Union Hapkido, World Moosul Kwan Association, World Hapkido Alliance, American Jae Mu Kwan Hapkido Association, World Black Belt Brotherhood Elite, United Sokeship Alliance, itd.
Od posebnog značaja je činjenica da je Hapkikvan 2009. priznat i primljen u punopravno članstvo Svetske unije borilačkih veština (World Martial Arts Union - WoMAU)[6] iz Južne Koreje, koja radi pod patronatom korejske vlade i kao partner Unesko. Time je hapkikvan postao deo porodice svetski priznatih veština, rame uz rame sa korejskim tekjonom, tekvondoom i dr; japanskim karateom i jai doom; kineskim kung fuom i taiči čuanom; ruskim sambom; francuskim savateom; brazilskom kapoerom, vietvodaoom, tajlandskim boksom, mongolskim rvanjem, penćak silatom itd.
U gradu Čunđu u Južnoj Koreji nalazi se veliki Svetski muzej borilačkih veština. On funkcioniše u saradnji sa Svetskom unijom borilačkih veština, lokalnim univerzitetom i Svetskom tekjon federacijom, a uz finansijsku i drugu pomoć korejske vlade i uprave grada na čelu sa gradonačelnikom. Među svetski priznatim veštinama na zidovima muzeja uklesan je i hapkikvan, zajedno sa zastavom Srbije.
Pojasevi u hapkikvanu uredi
Kao i uvećini drugih borilačkih veština, i u Hapkikvanu postoje učenički („"obojeni”) i crni pojasevi. Zapravo, postoje rangovi, s tim da se (uvažavajući krejsku tradiciju) učenički pojasevi zovu „Kup”, a crni „Dan”.[7]
Učeničkih pojaseva je ukupno deset: 10. — 1. kup. Postoje po dva (niži i viši) žuta, zelena, plava, crvena i braon pojasa. Crnih pojaseva je isto deset: 1—10 dan, s tim da je 10. dan samo jedan, tezervisan za Osnivača veštine odnosno kada njega više ne bude, za njegovog naslednika.[7]
Svaki pojas ima svoj poseban program koji sadrži precizno utvrđene zahteve, odnosno naučene odbrane i druge tehnike. Prosečnom početniku potrebno je 5—6 godina redovnog treninga da bi polagao za prvi crni pojas.[7]
Vidi još uredi
Galerija uredi
-
Boris Krivokapić, istovremeno gušenje i poluga na laktu (2009) -
Nebojša Đukić, 3. dan, preskače piramidu ljudi na tri sprata (2009) -
Irena Jovanović, 3. dan (2011) -
Marija Vidović, 3. dan (2019) -
Đorđe Krivokapić, 3. dan (2020)
Reference uredi
- ^ a b v g „세계무술연맹”. womau.org. Arhivirano iz originala 15. 06. 2020. g. Pristupljeno 21. 4. 2020.
- ^ „Hoshinkido – International Federation”. hoshinkidohapkido.com. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ „European Hapkido Union”. europeanhapkido.com. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ „Boris Krivokapic, Golden Martial Arts Legend Award”. International Martial Arts Hall of Fame. 2010. str. 6. Pristupljeno 21. 4. 2020.
- ^ „Osmislio prvu srpsku borilačku veštinu”. Blic. Beograd. 21. 3. 2010. str. 10. Pristupljeno 21. 4. 2020.
- ^ „WoMAU”. womau.org. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ a b v „Pojasevi u Hapkikwanu”. www.hapkikwan.com. Pristupljeno 21. 4. 2020.
