Hajnrih II Sveti

Hajnrih II Sveti
Hajnrih II Sveti
	Hajnrih II Sveti sa Kuningundom
Lični podaci
Datum rođenja	6. maj 972.
Mesto rođenja	Grone,
Datum smrti	13. jul 1024. (51/52 god.)
Mesto smrti	Getingen, Sveto rimsko carstvo
Porodica
Supružnik	Kunigunda od Luksemburga
Roditelji	Hajnrih II, vojvoda Bavarske; Gizela od Burgundije
Dinastija	Otonska dinastija
Car Svetog rimskog carstva
Prethodnik	Oton III, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Konrad II
Kralj Nemačke
Prethodnik	Oton III
Naslednik	Konrad II
Kralj Italije
Prethodnik	Oton III
Naslednik	Konrad II
Vojvoda Bavarske
Prethodnik	Hajnrih II, vojvoda Bavarske
Naslednik	Hajnrih V, vojvoda Bavarske

Hajnrih II Sveti ili Hajnrih II Sveti (nem. Heinrich II.; 972—13. jul 1024) je bio car Svetog rimskog carstva (1014—1024) i kralj Nemačke (1002—1024). Bio je poslednji car iz Saksonske odnosno Otonske dinastije.

Detinjstvo i mladost uredi

Otac mu je bio Hajnrih II Bavarski, koji se često bunio protiv dva prethodna cara. Zbog toga je mladi Hajnrih II Sveti često bio u egzilu. Crkvi se okrenuo još u mladom dobu, najpre u egzilu kod biskupa Abrahama u Frajzingu. Kasnije se obrazovao u katedralskoj školi u Hildeshajmu. Postao je vojvoda Bavarske 995. godine.

Izbor za kralja uredi

Bio je na putu prema Rimu da spasi svog rođaka, opsednutog cara Otona III, ali car je umro januara 1002. godine. Pošto je znao da je otpor njegovom imenovanju za kralja vrlo jak, Hajnrih je oduzeo kraljevske oznake od pratilaca mrtvog kralja.

Protivnici Ekart iz Majsena i vojvoda Švabije Herman oštro su se suprotstavljali njegovom postavljanju za kralja. Uz pomoć nadbiskupa Majnca Viligisa uspeva da osigura svoj izbor za kralja. Krunisanje je obavljeno 7. juna 1002. u Majncu. Trebalo je čekati još godinu dana da bi ga svi priznali za kralja.

Protiv Boleslava Hrabrog uredi

Nekoliko godina je proveo u konsolidaciji političke moći na granicama kraljevine. Boleslav Hrabri je zauzeo Lužice i Majsen. Iskoristio je Hajnrihovu zauzetost svađama oko nasledstva, tako da je preuzeo carske teritorije. Boleslav je i ranije podržavao Hajnriha II protiv kralja Otona III. Podržavao ga je i tokom borbe za nasleđe, ali je zauzeo teritorije na istoku.

Boleslav Hrabri je osvojio Bohemiju i postao je vojvoda Češke i Moravske. Hajnrih II je nekoliko puta ratovao protiv Boleslava. Hajnrih nije imao problema samo na istoku, nego i u Italiji, tako da se vraćao iz pohoda u pohod. U prvom pohodu protiv njega povratio je neke teritorije. Posebno mu je bio značajan Majsen.

Hajnrih je stalno ratovao protiv Boleslava i na kraju je 1018. sklopljen Budišinski mir po kome Lužice i Moravska pripadaju Boleslavu, a Bohemija i Majsen pripadaju Hajnrihu. Boleslav se osim toga obavezuje da priznaje da je Hajnrihov vazal, a da te zemlje pripadaju Boleslavu kao feud.

Rat u Italiji sa Arduinom Ivrejskim uredi

Čim je postao kralj imao je problema u Italiji sa Arduinom Ivrejskim, koji se proglasio kraljem Italije. U početku je Hajnrih poslao Ota Koruškog protiv Arduina, ali Arduin je uspešno pobedio. Hajnrih je došao sa velikom vojskom u martu 1004. i sreo se sa Arduinom kraj Verone. Arduinu nije došla očekivana podrška, pa je pobegao.

Hajnrih je krunisan kao kralj Italije u Paviji 15. maja 1004. godine. Hajnrih je veoma surovo postupio spalivši grad, koji je Arduinu pružio zaštitu. Cela Italija je bila zaprepaštena i uplašena, tako da je Hajnrih ovladao velikim delom Italije. Arduin postupa jednako surovo prema onima, koji mu nisu bili verni. Uništio je tako mnoga mesta, ali bez uspeha jer je ipak Hajnrih nadjačao.

Odnos sa crkvom uredi

Hajnrih se 1013. ponovo vraća u Italiju. Papa Benedikt VIII ga kruniše 14. februara 1014. za cara Svetog rimskog carstva. Hajnrih postavlja Nemce da upravljaju Italijom. Podržava biskupe protiv manastira i pomaže biskupima da uspostave sekularnu vlast na širim teritorijama. Prisilio je sveštenike da celibat bude strogo očuvan unutar crkve. Na taj način kad dodeli zemlju nekom od biskupa, ne može tu zemlju naslediti niko od naslednika, jer se ovi ne smeju ženiti. Dodeljivanjem zemlje osigurao je lojalnost biskupa.

Osniva biskupiju u Bambergu 1007, koja brzo postaje centar školstva i umetnosti. Papa je brzo nakon toga posvetio 1020. u Bambergu novu katedralu. Hajnrih je biskupiji dao velike komade zemlje, a kasnije je sa ženom Kuningundom tu i sahranjen.

Pohod u južnoj Italiji uredi

Papa je zamolio Hajnriha da mu pomogne u južnoj Italiji. Vizantija je na jugu Italije postala glavna sila pod vođstvom sposobnog generala Vasila Vojanisa. To je bilo prvi put posle nekoliko vekova slabljenja Vizantije na tom području. Papa je podsticao pobune na jugu Italije. Vizantija se suočavala sa pobunama, pa je tokom 1018. Vasil pobedio lombardskog generala Melusa Barskog i njegovu normansku vojsku u drugoj bici kod Kane. Posle toga Vasil je sagradio veliku tvrđavu nazvanu Troja, koja je štitila planinski prolaz u Apuliju, koja je bila pod vlašću Vizantije. Kao posadu Troje Vasil koristi Normane.

Pobune na jugu Italije podsticao je papa, pa je kršenjem tih pobuna, odnosno jačanjem Vizantije postao nezadovoljan. Papa Benedikt VIII otišao je 1020. kod Hajnriha II da traži pomoć. Hajnrih nije bio voljan da odmah pomogne.

Vasil i njegov saveznik Pandulf od Kapue uspevaju da 1021. pobede Melusovog rođaka i zauzmu nove teritorije. Hajnrih II je zato 1022. krenuo sa velikom carskom armijom. Zauzeo je Kapu i zarobio Pandulfa od Kapue. Bezuspešno je pokušao da zauzme Troju, kao tvrđavu strateškog značaja na prevoju za Apuliju. Garnizon u Troju se održao i nikad nije pao.

Smrt uredi

Na povratku sa pohoda na jugu Italije prisustvovao je crkvenom sinodu u Paviji, gde se Hajnrih zalagao za crkvenu reformu. Zatim je radio zajedno sa papom na novom crkvenom koncilu, koji bi potvrdio novi sistem političko-crkvene kontrole. Međutim, iznenada umire 1024, pa taj rad ostaje nezavršen. On i njegova žena Kuningunda nisu imali dece, pa se tako okončava Otonska ili Saksonska dinastija.