Википедија

Hemotoraks

Hemotoraks jedno je od urgentnih stanja u pulmologiji izazvano postojanjem kolekcije krvi unutar plućne šupljine. Može biti prouzrokovano tupom ili penetrantnom traumom, i drugim patološkim stanjima u grudnoj duplji.[1] Većina hemotoraksa nastaje nakon preloma rebara, povrede plućnog parenhima i malih venskih povreda, a ređe nakon povreda neke od arterija pri čemu postoji velika verovatnoća da će biti neophodna hirurška intervencija.[2]

Hemotoraks
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthirurgija
urgentna medicina

Epidemiologija

uredi
 
Masivni hemotoraks izazvan povredom

Trauma grudnog koša samo u SAD dovodi do oko 300.000 slučajeva hemotoraksa i otprilike 16.000 do 30.000 smrti slučajeva svake godine.[3]

Politrauma (povreda više telesnih sistema) uključuje povrede grudnog koša u 60% slučajeva među kojima je i hemotoraksa.[4] U jednoj od studiji 37% ljudi hospitalizovanih zbog tupe traume grudnog koša imalo je traumatski hemotoraks.

Hemotoraks se obično javlja nakon prelomoma rebra zbog njihove dislokacije.[5]

Patogeneza

uredi
 
Veliki krvni ugrušak kod hemotoraksa koji ispunjava celu pleuralnu šupljinu.

Kada se pojavi hemotoraks, krv ulazi u pleuralnu šupljinu. Gubitak krvi iz cirkulacije ima nekoliko efekata. Prvo, kako se krv nakuplja unutar pleuralne šupljine, ona počinje da ometa normalno kretanje pluća, sprečavajući jedno ili oba pluća da se potpuno prošire i na taj način zbog narušene ventilacije ometa normalan prenos kiseonika i ugljen-dioksida u i iz krvi.[6]

 
Hemotoraks u sredini pokazuje povredu dijafragme uzrokovanu rebnom egzostozom

Drugo, krv koja je sakupljena u pleuralnoj šupljini više ne može da cirkuliše. Hemotoraks može dovesti do značajnog gubitka krvi – svaka polovina grudnog koša može da sadrži više od 1.500 mililitara krvi, što predstavlja više od 25% ukupne zapremine krvi prosečne odrasle osobe.[7]

Telo pokušava da se izbori sa ovim gubitkom krvi i pokušava da to nadoknadi:

  • održavanjem krvnog pritiska terajući srce da pumpa jače i brže,
  • stiskanjem ili suženjem malih krvnih sudova u rukama i nogama.[8]

Ovi kompenzacioni mehanizmi se mogu prepoznati po brzom otkucaju srca u mirovanju i hladnim prstima na rukama i nogama.[9]

Ako se krv u pleuralnoj šupljini ne ukloni, ona će se na kraju zgrušati. Ovaj ugrušak ima tendenciju da slepi parijetalnu i visceralnu pleuru i ima potencijal da dovede do ožiljaka unutar pleure, što ako je opsežno dovodi do stanja poznatog kao fibrotoraks.[4]

Nakon početnog gubitka krvi, mali hemotoraks može da iritira pleuru, uzrokujući da se dodatna tečnost nakuplja u pleuralnoj šupljini, što dovodi do krvlju obojenog pleuralnog izliva.[10] Štaviše, kako enzimi u pleuralnoj tečnosti počinju da razgrađuju ugrušak, koncentracija proteina u pleuralnoj tečnosti se povećava. Kao rezultat navedenih promena, osmotski pritisak pleuralne šupljine se povećava, što dovodi do daljeg nakupljanja tečnosti u pleuralnu šupljinu iz okolnih tkiva.[11]

Klinička slika

uredi

Klički i fizikalni znaci heotoraksa mogu jako da variraju, u zavisnosti od količine i brzini krvarenja, postojanja ili ozbiljnosti osnovne bolesti pluća i prirode i stepen povreda grudnog koša neposredno povezanih sa mehanizmima povrede.

Dominantni klinički znaci su:

  • Bol u grudima, kao najčešći simptom
  • Znaci embolije pluća. Hemotoraksu izazvanom plućnim infarktom obično prethode klinički znaci povezani sa plućnom embolijom
  • Dispneja
  • Periodična krvarenja u grudnom košu. Uzrok pojava ove vrste krvarenja je menstrualni hemothoraks izazvan grudnom endometrioze. Zato je krvarenje u grudnom košu periodičnio, jer se poklapa sa menstrualnim ciklusom bolesnice.

Dijagnoza

uredi

Kako svi nabrojani klinički znaci mogu biti diskretni ili čak i odsutni kod traumatizovanog pacijenta u nesvesnom stanju koji se nalazi u ležećem položaju u urgentnom centru, većina hemotoraksa će biti uspešno dijagnostikovana samo onda kada se provede kompletna obrada bolesnika a pre svega radiološka dijagnostika.

Fizikalni pregled

uredi

Ovim pregledom grudnog koša može se ustanoviti prisustvo značajne grudne traume sa jasno vidljivim znacima povreda od ogrebotina, kontuzija, do laceracija, kao i palpabilnih krepitacije koje ukazuju na prelome rebara. Takođe se može utvrditi i prisustvo penetrantnih povrede na pogođenoj strani grudnog koša.

Klasični fizikalni znaci hemotoraksa su:

  • smanjenje ekspanzije (pokretljivosti) grudnog zida,
  • tmulost pri perkusiji
  • oslabljen disajni šum na zahvaćenom hemitoraksu.[12]
  • oslabljeni srčani tonovi.[13]

Radiološka ispitivanja

uredi
Radiogram

Grudni radiogram je standardna dijagnostička metoda. Kod bolesnika u uspravnom položaju klasična slika vazdušno-tečne kolekcije biće jasno uočena. Međutim treba imati u vidu da je radiogram napravljen u uspravnom položaju mnogo senzitivniji, jer je potrebno približno 400-500 ml krvi da bi došlo do zatvaranja (zasenjenja) kosto-freničnog ugla na grudnom radiogramu.[14][15]

U ležećem položaju (kod većine bolesnika sa tupom traumom) ne može se videti vazdušno-tečni nivo pošto se krv u tom položaju raspoređuje duž zadnjegg dela grudnog koša što je uslovljeno dejstvom sile zemljine teže. Grudni radiogram pokazuje znake difuznih promena na zahvaćenoj strani grudnog koša kroz koju može biti viđen plućni crtež. Ponekad je, vrlo teško razlikovati jednostrani hemotoraks od pneumotoraksa na suprotnoj strani.[16]

FAST ultrazvučni pregled

Na standardnom grudnom radiogramu teško je utvrditi postojanje male kolekcije krvi (<200 ml). Ultrazvučni pregled načinjen u urgentnom centru može otkriti manje hemotorakse, mada u prisustvu pneumotoraksa ili subkutanog emfizema pregled ultrazvukommože biti otežan ili neadekvatan, i netačan. Pri pregledu desnog ili levog gornjeg trbušnog kvadranta radiolog može videti i područje iznad prečage i identifikovati bilo kakvu tečnu kolekciju. Značaj malih hemotoraksa koji nisu vidljivi na standardnoj radiografiji nije u potpunosti razjašnjen.[17]

Kompjuterizovana tomografija grudnog koša

U većina slučajeva, u dijagnostici suspektnog hemotoraksa nakon povrede grudnog koša neophodano je uraditi CT, koji je mnogo senzitivnija metodom u odnosu na standardnu radiografiju grudnog koša. Ponekad CT može biti neizbežan u određivanju prisustva i značaja hemotoraksa, posebno kod tupe traume, kada je povređeni u ležećem položaju, sa multiplim grudnim povredama.[18]

Prednost CT je ta što se na snimku mogu otkriti male količine krvi koje su lokalizovane u naspecifičnim područjima grudne šupljine. CT je koristan i u razlikovanju hemotoraksa od ostale grudne traumatske patologije (npr plućne kontuzije) ili promena nastalih kao posledica aspiracije.

Terapija

uredi
 
Drenaža plućne maramice
Drenaža plućne maramice
 
Drenažna igla za grudni koš

Prvi korak u terapiji hemotoraksa je drenaža plućne maramice. Kako u većini slučajeva sa hemotoraksom krvarenje ubrzo prestaje sama drenaža maramične šupljine sve je što je potrebno da se uradi.[19]

Svi grudni drenovi postavljeni nakon traume trabalo bi da da budu dovoljno velikog promera kako bi se uspešno izdrenirao hemotoraks bez zgrušavanja krvi. Tako je najmanja prihvatljiva veličina za odraslog pacijenta 32 F.

Ako istovremeno postoji i prateći pneumotoraks, ili bolesnik ima multiple prelome rebara, i da je zbog toga na ventilaciji sa pozitivnim pritiskom, dren bi trebalo postavljati anteriorno da bi se izbegao nastanak tenzionog pneumotoraksa zbog moguće opstrukcije-blokade grudnog drena.

Torakotomija
 
Urgentna torakotomija

Torakotomija je indikovana kod manje od 10% bolesnika sa povredom grudnog koša. Kako većina hemotoraksa potiče od povrede plućnog tkiva ili povreda venskih krvnih sudova u grudnj duplji, takva krvarenja neće prestati bez hirurške intervencije.

Indikacije za terapijsku torakotomiju obično se postavljaju kada se neposrednom drenažom dobije 1.000-1.500 ml sveže krvi. Mada po mnogima autorima inicijalni volumen krvi dobijene na dren nije toliko važan u odnosu na količinu daljnjeg krvarenja. Tako da ako pacijent ostaje hemodinamski stabilan u daljem toku može biti pažljivo opserviran.[20]

Boja krvi je takođe od posebne važnosti - tamnija, venska krv daje veću verovatnoću da će krvarenje spontano prestati u odnosu na svetlo - crvenu arterijsku krv. Kod bolesnika koji se opservira i kod koga se kontinuirano prati dalje krvarenjena iz grudnog drena, i ako se udtvrdi da nema smanjenja gubitka krvi na dren tokom 4-5 časova, pristupa se torakotomiji. Prag za donošenje odluke obično predstavlja gubitak krvi od 200-250 ml/čas.

Komplikacije

uredi

Najčešće komplikacije hemotoraksa su koagulisani hemotoraks i empijem plućne maramice.[21] Obe komplikacije mogu nastati zbog propusta u drenaži plućne maramice.[22]

Ove komplikacije hematotorakse nastaju kao rezultat formiranja rezidualnog, koagulisanog hemotoraksa koji se neće moći izdrenirati kroz grudni dren. Ako se blagovremeno ne tretiraju na odgovarajući način ovi retencioni hemotoraksi mogu postati inficirani i dovesti do nastanka pleuralnog empijema. Čak i pod uslovom da ostanu neinficirano, ugrušci će se organizovati i prerasti u fibrozni pproces koji ima za posledicu gubitak plućnog volumena i ozbiljno narušavanje plućne funkcije.

Uzroci

Manjkavost u adekvatnoj drenaži hemotoraksa nastaju prvenstveno zbog neblagovremenog prepoznavanjastanja i dijagnostikovanja hemotoraksa, ili zbog neadekvatne drenaže hemotoraksa (mali kalibar maramičnog drena, nekorektan položaj drena, zatvaranje drena ugrušcima krvi itd).[23][24][25]

Dijagnoza

Dijagnoza retiniranog hemotoraksa obično se postavlja kompjuterizovanom tomografijom grudnog koša koja pokazuje na jednoj ili više lokacija kolekciju krvi.[26]

Tarapija

Hirurški tretman ovih komplikacija je indikovana ako postoji potvrda postojanja empijema (febrilnost, porast broja leukocita, pojava vazdušno-tečnih kolekcija na kompjuterizovanoj tomografiji), ili ako je hemotoraks sam po sebi dovoljno veliki da prouzrokuje značajan gubitak plućnog volumena.[27]

Hirurški tretman treba, ako ne postoje druga ograničenja treba izvršiti tokom prvih 3-7 dana nakon povrede, jer se u tom periodu krvni ugrušci mogu ukloniti pomoću torakoskopije ili poštedna torakotomije. Ako je evakuacija krvnih ugrušaka odložena izvan navedenog vremena, zapaljenje zahteva plućnu maramicu i tada je neophodno sprovesti standardnu torakotomiju u cilju uklanjanja stvorenih fibroznih naslaga.[28]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Issaivanan M, Baranwal P, Abrol S, Bajwa G, Baldauf M, Shukla M. Spontaneous hemopneumothorax in children: case report and review of literature. Pediatrics. 2006 Oct. 118(4):e1268-70. [Medline].
  2. ^ Segura Sampedro, JJ; García Gómez, F; Arroyo Pareja, L; Pardo Prieto, SL; Moreno Mata, N (3. 10. 2013). „Delayed massive hemothorax due to a diaphragmatic laceration associated with lower rib fractures. A penetrating injury in blunt trauma.”. Cirugia Espanola. 93 (7): e73—5. PMID 24094593. doi:10.1016/j.ciresp.2013.05.007. 
  3. ^ Zeiler, J.; Idell, S.; Norwood, S.; Cook, A. (2020). „Hemothorax: A Review of the Literature”. Clinical Pulmonary Medicine. 27 (1): 1—12. ISSN 1068-0640. PMC 7799890  . PMID 33437141. doi:10.1097/CPM.0000000000000343. 
  4. ^ a b Boersma, Wim G.; Stigt, Jos A.; Smit, Hans J.M. (2010). „Treatment of haemothorax”. Respiratory Medicine. 104 (11): 1583—1587. PMID 20817498. S2CID 7989739. doi:10.1016/j.rmed.2010.08.006. .
  5. ^ Light, RW (2013). "Chapter 25: Hemothorax". Pleural Diseases (6th ed.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-4511-7599-8. str. 405–411.
  6. ^ Broderick, Stephen R. (2013). „Hemothorax”. Thoracic Surgery Clinics. 23 (1): 89—96. PMID 23206720. doi:10.1016/j.thorsurg.2012.10.003. .
  7. ^ Advanced Trauma Life Support – student course manual (10th ed.). American College of Surgeons. 2018. ISBN 978-0-9968262-3-5. str. 68.
  8. ^ Institute of Medicine Staff; David E Longnecker; Andrew MacPherson Pope; Geoffrey French (1999). Fluid Resuscitation: State of the Science for Treating Combat Casualties and Civilian Injuries. Washington, DC: National Academies Press. . ISBN 0-309-06481-3. OCLC 994446545. 
  9. ^ Hooper, N.; Armstrong, T. J. (2023). „Hemorrhagic Shock”. PMID 29262047. 
  10. ^ Light, Richard (2010). „Pleural Effusion in Pulmonary Embolism”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 31 (6): 716—722. PMID 21213203. doi:10.1055/s-0030-1269832. .
  11. ^ Jones, David; Nelson, Anna; Ma, O. John (2016), Tintinalli, Judith E.; Stapczynski, J. Stephan; Ma, O. John; Yealy, Donald M. (eds.), "Pulmonary Trauma", Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (8th ed.), McGraw-Hill Education
  12. ^ Miller LA. Chest wall, lung, and pleural space trauma. Radiol Clin North Am. 2006 Mar. 44(2):213-24, viii. [Medline].
  13. ^ Mandavia DP, Joseph A. Bedside echocardiography in chest trauma. Emerg Med Clin North Am. 2004 Aug. 22(3):601-19. [Medline].
  14. ^ Capizzi SA, Prakash UB. Chest roentgenography after outpatient thoracentesis. Mayo Clin Proc 1998; 73(10): 948–50
  15. ^ Moore MA, Wallace EC, Westra SJ. The imaging of paediatric thoracic trauma. Pediatr Radiol. 2009 May. 39(5):485-96. [Medline].
  16. ^ Aleman C, Alegre J, Armadans L, Andreu J, Falco V, Recio J, et al. The value of chest roentgenography in the diagnosis of pneumothorax after thoracentesis. Am J Med 1999; 107(4): 340–3.
  17. ^ Chardoli M, Hasan-Ghaliaee T, Akbari H, Rahimi-Movaghar V. Accuracy of chest radiography versus chest computed tomography in hemodynamically stable patients with blunt chest trauma. Chin J Traumatol. 2013 Dec 1. 16(6):351-4. [Medline].
  18. ^ Trupka A, Waydhas C, Hallfeldt KK, Nast-Kolb D, Pfeifer KJ, Schweiberer L. Value of thoracic computed tomography in the first assessment of severely injured patients with blunt chest trauma: results of a prospective study. J Trauma. 1997 Sep. 43(3):405-11; discussion 411-2.
  19. ^ Parry GW, Morgan WE, Salama FD. Management of haemothorax. Ann R Coll Surg Engl. 1996 Jul. 78(4):325-6. [Medline].
  20. ^ Mancini M, Smith LM, Nein A, Buechter KJ. Early evacuation of clotted blood in hemothorax using thoracoscopy: case reports. J Trauma. 1993 Jan. 34(1):144-7. [Medline].
  21. ^ Alfageme I, Munoz F, Pena N, Umbria S. Empyema of the thorax in adults. Etiology, microbiologic findings, and management. Chest 1993; 103(3): 839–43.
  22. ^ Bailey RC. Complications of tube thoracostomy in trauma. J Accid Emerg Med 2000; 17(2): 111–4.
  23. ^ Etoch SW, Bar-Natan MF, Miller FB, Richardson JD. Tube thoracostomy. Factors related to complications. Arch Surg 1995; 130(5): 521–5.
  24. ^ Cottin V, Chinet T, Lavolé A, Corre R, Marchand E, Reynaud-Gaubert M, et al. Pulmonary arteriovenous malformations in hereditary hemorrhagic telangiectasia: a series of 126 patients. Medicine (Baltimore). 2007 Jan. 86(1):1-17. [Medline].
  25. ^ Hammoudeh M, Qaddoumi NK. Pleural haemorrhage in Henoch Schonlein purpura. Clin Rheumatol. 1993 Dec. 12(4):538-9. [Medline].
  26. ^ Chang YT, Dai ZK, Kao EL, Chuang HY, Cheng YJ, Chou SH, et al. Early video-assisted thoracic surgery for primary spontaneous hemopneumothorax. World J Surg. 2007 Jan. 31(1):19-25. [Medline].
  27. ^ Meyer DM, Jessen ME, Wait MA, Estrera AS. Early evacuation of traumatic retained hemothoraces using thoracoscopy: a prospective, randomized trial. Ann Thorac Surg. 1997 Nov. 64(5):1396-400; discussion 1400-1. [Medline].
  28. ^ Heniford BT, Carrillo EH, Spain DA, Sosa JL, Fulton RL, Richardson JD. The role of thoracoscopy in the management of retained thoracic collections after trauma. Ann Thorac Surg. 1997 Apr. 63(4):940-3. [Medline].

Literatura

uredi
  • May J, Ades A. Porous diaphragm syndrome: haemothorax secondary to haemoperitoneum following laparoscopic hysterectomy. BMJ Case Rep. 2013 Dec 5. 2013
  • Tatebe S, Kanazawa H, Yamazaki Y, Aoki E, Sakurai Y. Spontaneous hemopneumothorax. Ann Thorac Surg. 1996 Oct. 62(4):1011-5.
  • Rusch VW, Ginsberg RJ. Chest wall, pleura, lung and mediastinum. In: Schwartz SI, ed. Principles of Surgery. 7th ed. New York, NY: McGraw-Hill; 1999:667-790:
  • Di Crescenzo V, Laperuta P, Napolitano F, Carlomagno C, Garzi A, Vitale M. Pulmonary sequestration presented as massive left hemothorax and associated with primary lung sarcoma. BMC Surg. 2013 Oct 8. 13 Suppl 2:S34. [Medline].
  • Broderick SR. Hemothorax: Etiology, diagnosis, and management. Thorac Surg Clin. 2013 Feb. 23(1):89-96, vi-vii.
  • Johnson EM, Saltzman DA, Suh G, Dahms RA, Leonard AS. Complications and risks of central venous catheter placement in children. Surgery. 1998 Nov. 124(5):911-6.
  • Waddington MS, Mullins GC. Early complication of pediatric central venous cannulation. Paediatr Anaesth. 2005 Nov. 15(11):1001-5. * Lesher AP, Kratz JM, Smith CD. Removal of embedded central venous catheters. J Pediatr Surg. 2008 Jun. 43(6):1030-4. [Medline].
  • Ota H, Kawai H, Matsuo T. Video-Assisted Minithoracotomy for Blunt Diaphragmatic Rupture Presenting As a Delayed Hemothorax. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2013 Nov 8.
  • Nakayama DK, Ramenofsky ML, Rowe MI. Chest injuries in childhood. Ann Surg. 1989 Dec. 210(6):770-5. [Medline]. [Full Text].
  • Sharma OP, Hagler S, Oswanski MF. Prevalence of delayed hemothorax in blunt thoracic trauma. Am Surg. 2005 Jun. 71(6):481-6.
  • Rousset P, Rousset-Jablonski C, Alifano M, Mansuet-Lupo A, Buy JN, Revel MP. Thoracic endometriosis syndrome: CT and MRI features. Clin Radiol. 2013 Dec 10. [Medline].
  • Sinniah D, Nagalingam I. Hemothorax in the newborn. Clin Pediatr (Phila). 1972 Feb. 11(2):84-5.
  • Huybrechts S, Wojciechowski M, Poot S, Van Reempts P, Ramet J. Hemothorax as presentation of late vitamin-K-deficient bleeding in a 1-month-old infant with homozygous alpha-1-antitrypsin deficiency. Eur J Pediatr. 2007 Oct. 166(10):1081-2.
  • Tantraworasin A, Saeteng S. Massive hemothorax due to intrathoracic extramedullary hematopoiesis in a patient with beta thalassemia hemoglobin E disease. J Med Assoc Thai. 2013 Jul. 96(7):866-9.
  • Laberge JM, Puligandla P, Flageole H. Asymptomatic congenital lung malformations. Semin Pediatr Surg. 2005 Feb. 14(1):16-33. [Medline].
  • Vaziri M, Mehrazma M. Massive spontaneous hemothorax associated with Von Recklinghausen's disease. Ann Thorac Surg. 2006 Oct. 82(4):1500-1.
  • Propper RA, Young LW, Wood BP. Hemothorax as a complication of costal cartilaginous exostoses. Pediatr Radiol. 1980 Apr. 9(3):135-7.
  • Tomares SM, Jabra AA, Conrad CK, Beauchamp N, Phoon CK, Carroll JL. Hemothorax in a child as a result of costal exostosis. Pediatrics. 1994 Mar. 93(3):523-5.
  • Jin W, Hyun SY, Ryoo E, Lim YS, Kim JK. Costal osteochondroma presenting as haemothorax and diaphragmatic laceration. Pediatr Radiol. 2005 Jul. 35(7):706-9.
  • Cowles RA, Rowe DH, Arkovitz MS. Hereditary multiple exostoses of the ribs: an unusual cause of hemothorax and pericardial effusion. J Pediatr Surg. 2005 Jul. 40(7):1197-200.
  • Osawa H, Yoshii S, Takahashi W, Hosaka S, Ishikawa N, Mizutani E, et al. Hemorrhagic shock due to intrathoracic rupture of an osteosarcoma of the rib. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2001 Aug. 7(4):232-4. [Medline].
  • Kim ES, Kang JY, Pyo CH, Jeon EY, Lee WB. 12-year experience of spontaneous hemopneumothorax. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2008 Jun. 14(3):149-53.
  • Richardson JD, Miller FB, Carrillo EH, Spain DA. Complex thoracic injuries. Surg Clin North Am. 1996 Aug. 76(4):725-48. [Medline].
  • Peclet MH, Newman KD, Eichelberger MR, Gotschall CS, Garcia VF, Bowman LM. Thoracic trauma in children: an indicator of increased mortality. J Pediatr Surg. 1990 Sep. 25(9):961-5; discussion 965-6.
  • Inci I, Ozcelik C, Nizam O, Eren N, Ozgen G. Penetrating chest injuries in children: a review of 94 cases. J Pediatr Surg. 1996 May. 31(5):673-6.
  • Bohosiewicz J, Kudela G, Koszutski T. Results of Nuss procedures for the correction of pectus excavatum. Eur J Pediatr Surg. 2005 Feb. 15(1):6-10.
  • Heniford BT, Carrillo EH, Spain DA, Sosa JL, Fulton RL, Richardson JD. The role of thoracoscopy in the management of retained thoracic collections after trauma. Ann Thorac Surg. 1997 Apr. 63(4):940-3.
  • Liu DW, Liu HP, Lin PJ, Chang CH. Video-assisted thoracic surgery in treatment of chest trauma. J Trauma. 1997 Apr. 42(4):670-4.
  • Navsaria PH, Vogel RJ, Nicol AJ. Thoracoscopic evacuation of retained posttraumatic hemothorax. Ann Thorac Surg. 2004 Jul. 78(1):282-5; discussion 285-6.
  • Inci I, Ozçelik C, Ulkü R, Tuna A, Eren N. Intrapleural fibrinolytic treatment of traumatic clotted hemothorax. Chest. 1998 Jul. 114(1):160-5.
  • [Guideline] Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center. Tissue plasminogen activator in traumatic hemothorax. Available at [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016). Accessed: October 14, 2014.
  • Chou YP, Kuo LC, Soo KM, Tarng YW, Chiang HI, Huang FD, et al. The role of repairing lung lacerations during video-assisted thoracoscopic surgery evacuations for retained haemothorax caused by blunt chest trauma. Eur J Cardiothorac Surg. 2013 Nov 15.
  • Ernstgård L, Sjögren B, Gunnare S, Johanson G. Blood and exhaled air can be used for biomonitoring of hydrofluorocarbon exposure. Toxicol Lett. 2013 Dec 1. 225(1):102-109.

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хемоторакс&oldid=27824946”