Herta Oberhojzer
Herta Oberhojzer (nem. Herta Oberheuser; Keln, 15. maj 1911 — 24. januar 1978, Linc na Rajni, Zapadna Nemačka) je bila ratni zločinac i nacistička lekarka koja je radila u koncentracionim logorima Aušvic i Ravenzbrik od 1940. godine do 1943. godine.
Herta Oberhojzer | |
|---|---|
 Herta Oberhojzer 1946. ili 1947. | |
| Datum rođenja | 15. maj 1911. |
| Mesto rođenja | Keln, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 24. januar 1978. (66 god.) |
| Mesto smrti | Linc na Rajni, Zapadna Nemačka |
| Narodnost | Nemica |
| Zanimanje | lekar |
Obrazovanje i članstvo u Nacističkoj partiji
urediOberhojzer je 1937. godine stekla medicinsku diplomu u Bonu, i specijalizovala je dermatologiju.[1] Ubrzo potom je stupila u Nacističku partiju kao praktikant medicine, a kasnije je služila kao lekar u Savezu nemačkih devojaka.[1] Oberhojzer je, 1940. godine, postavljena za asistenta Karla Gebharda, tadašnjeg glavnog lekara SS, i ličnog lekara Hajnriha Himlera.[1]
Ratni zločini
urediOberhojzer i Gebhard su došli u Ravenzbrik 1942. kako bi sprovodili eksperimente nad zatvorenicima, sa naglaskom na pokušajima da se pronađu bolji metodi za lečenje infekcija.[1] Sprovodili su eksperimente koji su uključivali nanošenje sulfanilamida na namerno inficirane rane, eksperimente koji su se ticali regeneracije i transplantacije kostiju, mišića i nerava nad 86 žena, od kojih su 74 bile poljske političke zatvorenice u logoru.[2] Ubijala je zdravu decu injekcijama ulja i evipana, a zatim uklanjala njihove ekstremitete i vitalne organe. Period od davanja injekcije do smrti je trajao od tri do pet minuta, a osoba bi do samog kraja bila polusvesna. Sprovodila je neke od najjezivijih i bolnijih medicinskih eksperimenata, sa naglaskom na namerno nanošenje rana logorašima. Kako bi simulirala rane koje su nemački vojnici trpeli u borbi, Oberhojzer je utrljavala strane objekte kao što su drvo, zarđali ekseri, komadići stakla, prašina ili piljevina u posekotine.
Suđenje
urediHerta Oberhojzer je bila jedina žena optuženi na nirnberškom „Doktorskom suđenju“, kom prilikom je osuđena na 20 godina zatvora. Kazna joj je kasnije skraćena na pet godina.
Kasniji život
urediOberhojzer je puštena u aprilu 1952. godine zbog dobrog vladanja i postala je porodični lekar u Zapadnoj Nemačkoj. Izgubila je posao 1956. godine kada ju je preživeli logoraš iz Ravenzbrika prepoznao, a medicinska licenca joj je poništena 1958. godine. Međutim, žalila se, i ponovo dobila pravo da se bavi medicinom u aprilu 1961. godine, nakon čega je radila u laboratoriji u Institutu Bodelšving.[3] Umrla je u januaru 1978. godine.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g d Mikaberidze 2013
- ^ Dawson, Mackenzie (08. 05. 2016). „After Hitler’s pal died, Nazis recreated his injuries in a sick experiment”. New York Post. Pristupljeno 19. 06. 2017.
- ^ Cymes, Michel (2015). Hippocrate aux enfers - Chapitre 13 - "Elle n'était pas mauvaise" - Herta Oberheuser (na jeziku: francuski). Éditions Stock. ISBN 9782234078413.
Literatura
uredi- Mikaberidze, Alexander (2013). Atrocities, Massacres, and War Crimes: An Encyclopedia [2 Volumes]: An Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 9781598849264.
