Hipoteza
Hipoteza (grč. υποθεσις) od podloženo, podmetanje; naslućivanje, pretpostavka o razlozima, uzrocima, silama, zakonima, odnosima koja služi za rešenje problema, za ispunjavanje praznina iskustva, za uspostavljanje veza, za opojmljivanje zakonomernosti; hipotezom se naziva takva objašnjavajuća pretpostavka posebno onda kada joj se priznaje neki verovatnosni sadržaj. Da bi hipoteza bila naučna hipoteza, naučni metod zahteva da neko može da je testira. Naučnici uglavnom zasnivaju naučne hipoteze na prethodnim zapažanjima koja se ne mogu na zadovoljavajući način objasniti dostupnim naučnim teorijama. Iako se reči „hipoteza” i „teorija” često koriste kao sinonimi, naučna hipoteza nije isto što i naučna teorija. Radna hipoteza je privremeno prihvaćena hipoteza predložena za dalja istraživanja,[1] u procesu koji počinje obrazovanim nagađanjem ili mišlju.[2]
Načini li se pretpostavka samo kao pokušaj, da bi se rešio neki problem, govori se o radnoj hipotezi; ako se ona ne priznaje kao ispravna, ali se ipak pokazuje kao praktično celishodna za obradu nekog problema, tada se govori o fikciji.
Ukoliko je reč o teorijski nedokazivom, ali za sprovođenje neke zamisli neophodnom naslućivanju, tada je na delu postulat, ili, u slučaju da primenjene pojmove ne zatičemo, nego sami proizvodimo, postavka. Hipoteza treba da se potkrepi (potkrepljivanje, verifikacija).
Hipoteza u matematici uredi
U matematici, hipoteza je matematički iskaz koji izgleda da je verovatno tačan, ali njegova tačnost nije formalno dokazana po pravilima matematičke logike. Kada se neka hipoteza formalno dokaže, ona dobija status teoreme, i može se dalje koristiti bez rizika u konstrukciji drugih formalnih matematičkih dokaza. Sve do tada, svaki dokaz u kome se koristi hipoteza i sam rezultuje hipotezom sve dok se ne razreši status hipoteze korišćene u dokazu.
Čuvena hipoteza je do skora bila Velika Fermaova teorema. Ona je vekovima pogrešno nazivana teoremom, jer je Pjer Ferma tvrdio da ju je dokazao. Više od tri stotine godina, dokazivanje ove teoreme je mučilo matematičare, dok Endru Vajls nije pronašao dokaz krajem 20. veka. Još neke poznate hipoteze su Rimanova hipoteza, P=NP problem, Kolacova hipoteza, Poenkareova hipoteza (dokazana) i Pojina hipoteza (opovrgnuta).
Upotrebe uredi
U svojoj drevnoj upotrebi, hipoteza se odnosila na sažetak radnje klasične drame. Reč hipoteza potiče od starogrčke reči ὑπόθεσις hypothesis čiji je doslovni ili etimološki smisao „stavljanje ili stavljanje ispod“ i stoga u proširenoj upotrebi ima mnoga druga značenja uključujući „pretpostavku“.[1][3][4][5]
U Platonovom Menonu (86e–87b), Sokrat secira vrlinu metodom koju koriste matematičari,[6] metodom „istraživanja iz hipoteze“.[7] U tom smislu, 'hipoteza' se odnosi na pametnu ideju ili na prigodan matematički pristup koji pojednostavljuje glomazne proračune.[8] Kardinal Belarmin je dao čuveni primer ove upotrebe u upozorenju koje je Galileju izdao početkom 17. veka: da kretanje Zemlje ne sme da tretira kao stvarnost, već samo kao hipotezu.[9]
U uobičajenoj upotrebi u 21. veku, hipoteza se odnosi na provizionu ideju čija vrednost zahteva procenu. Za pravilnu evaluaciju, kreator hipoteze treba da definiše specifičnosti u operativnom smislu. Hipoteza zahteva više rada od istraživača da bi je potvrdio ili opovrgnuo. S vremenom, potvrđena hipoteza može postati deo teorije ili povremeno može prerasti da postane sama teorija. Normalno, naučne hipoteze imaju formu matematičkog modela.[10] Ponekad, ali ne uvek, mogu se formulisati i kao egzistencijalni iskazi, navodeći da neka posebna instanca fenomena koji se ispituje ima neka karakteristična i uzročna objašnjenja, koja imaju opšti oblik univerzalnih iskaza, navodeći da svaka instanca fenomena ima osobene karakteristike.
U preduzetničkoj nauci, hipoteza se koristi za formulisanje privremenih ideja unutar poslovnog okruženja. Formulisana hipoteza se zatim procenjuje kada se dokaže da je hipoteza „tačna“ ili „netačna“ kroz eksperiment orijentisan na proverljivost ili falsifikat.[11][12][13]
U postavljanju hipoteze, istražitelj trenutno ne sme da zna ishod testa ili da je u razumnoj meri u toku istraga. Samo u takvim slučajevima eksperiment, test ili studija potencijalno povećavaju verovatnoću da se pokaže istinitost hipoteze.[14]:pp17,49–50 Ako istraživač već zna ishod, to se računa kao „posledica“ — i istraživač je to već trebalo da razmotri dok je formulisao hipotezu. Ako neko ne može da proceni predviđanja posmatranjem ili iskustvom, hipotezu treba da testiraju drugi koji daju zapažanja. Na primer, nova tehnologija ili teorija mogu učiniti neophodne eksperimente izvodljivim.
Naučne hipoteze uredi
Ljudi nazivaju probno rešenje problema hipotezom, koja se često naziva „obrazovana pretpostavka“,[15][2] jer daje predloženi ishod na osnovu dokaza. Međutim, neki naučnici odbacuju termin „obrazovana pretpostavka” kao netačan. Eksperimentatori mogu testirati i odbaciti nekoliko hipoteza pre nego što reše problem.
Prema Šiku i Vonu,[16] istraživači koji odmeravaju alternativne hipoteze mogu uzeti u obzir:
- Mogućnost testiranja (upoređivanje mogućnosti lažiranja kao što je gore navedeno)
- Štedljivost (kao u primeni „Okamove britve“, obeshrabrujući postulaciju prevelikog broja entiteta)
- Obim – očigledna primena hipoteze na više slučajeva fenomena
- Plodnost – mogućnost da hipoteza može objasniti dalje pojave u budućnosti
- Konzervativizam – stepen „usklađenosti“ sa postojećim priznatim sistemima znanja.
Radne hipoteze uredi
Radna hipoteza je hipoteza koja je privremeno prihvaćena kao osnova za dalja istraživanja[17] u nadi da će se stvoriti održiva teorija, čak i ako hipoteza na kraju ne uspe.[18] Kao i sve hipoteze, radna hipoteza se konstruiše kao izjava očekivanja, koja se može povezati sa svrhom eksploratornog istraživanja u empirijskom istraživanju. Radne hipoteze se često koriste kao konceptualni okvir u kvalitativnim istraživanjima.[19][20]
Privremena priroda radnih hipoteza čini ih korisnim kao sredstvo za organizovanje u primenjenim istraživanjima. Ovde oni deluju kao koristan vodič za rešavanje problema koji su još uvek u formativnoj fazi.[21]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Hilborn, Ray; Mangel, Marc (1997). The ecological detective: confronting models with data. Princeton University Press. str. 24. ISBN 978-0-691-03497-3. Pristupljeno 22. 8. 2011.
- ^ a b "In general we look for a new law by the following process. First we guess it....", —Richard Feynman (1965) The Character of Physical Law p.156
- ^ Supposition is itself a Latinate analogue of hypothesis as both are compound words constructed from words meaning respectively "under, below" and "place, placing, putting" in either language, Latin or Greek.
- ^ Harper, Douglas. „hypothesis”. Online Etymology Dictionary.
- ^ ὑπόθεσις. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
- ^ Wilbur R. Knorr, "Construction as existence proof in ancient geometry", p. 125, as selected by Jean Christianidis (ed.), Classics in the history of Greek mathematics, Kluwer.
- ^ Gregory Vlastos, Myles Burnyeat (1994) Socratic studies, Cambridge. ISBN 0-521-44735-6. str. 1.
- ^ "Neutral hypotheses, those of which the subject matter can never be directly proved or disproved, are very numerous in all sciences." — Morris Cohen and Ernest Nagel (1934) An introduction to logic and scientific method p. 375. New York: Harcourt, Brace, and Company.
- ^ "Bellarmine (Ital. Bellarmino), Roberto Francesco Romolo", Encyclopædia Britannica, Eleventh Edition.: 'Bellarmine did not proscribe the Copernican system ... all he claimed was that it should be presented as a hypothesis until it should receive scientific demonstration.' Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Hypothesis”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 14 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 208.
- ^ Crease, Robert P. (2008) The Great Equations. ISBN 978-0-393-06204-5, p.112 lists the conservation of energy as an example of accounting a constant of motion. Hypothesized by Sadi Carnot, truth demonstrated by James Prescott Joule, proven by Emmy Noether.
- ^ Harvard Business Review (2013) "Why Lean Startup Changes Everything"
- ^ Tristan Kromer 2014 "Success Metric vs. Fail Condition"
- ^ Lean Startup Circle "What is Lean Startup?"
- ^ Popper 1959
- ^ "When it is not clear under which law of nature an effect or class of effect belongs, we try to fill this gap by means of a guess. Such guesses have been given the name conjectures or hypotheses.", Hans Christian Ørsted(1811) "First Introduction to General Physics" ¶18. Selected Scientific Works of Hans Christian Ørsted. ISBN 0-691-04334-5. str. 297.
- ^ Schick, Theodore; Vaughn, Lewis (2002). How to think about weird things: critical thinking for a New Age. Boston: McGraw-Hill Higher Education. ISBN 0-7674-2048-9.
- ^ Oxford Dictionary of Sports Science & Medicine. Eprint via Answers.com.
- ^ See in "hypothesis", Century Dictionary Supplement, v. 1, 1909, New York: The Century Company. Reprinted, v. 11, p. 616 (via Internet Archive) of the Century Dictionary and Cyclopedia, 1911.
- ^ Patricia M. Shields; Hassan Tajalli (2006). „Intermediate Theory: The Missing Link in Successful Student Scholarship”. Journal of Public Affairs Education. 12 (3): 313—334. S2CID 141201197. doi:10.1080/15236803.2006.12001438. Arhivirano iz originala 24. 02. 2021. g. Pristupljeno 30. 12. 2021.
- ^ Patricia M. Shields (1998). „Pragmatism As a Philosophy of Science: A Tool For Public Administration”. Ur.: Jay D. White. Research in Public Administration. 4. str. 195–225 [211]. ISBN 1-55938-888-9. Arhivirano iz originala 20. 03. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2021.
- ^ Patricia M. Shields and Nandhini Rangarajan. 2013. A Playbook for Research Methods: Integrating Conceptual Frameworks and Project Management[mrtva veza]. Stillwater, OK: New Forums Press. pp. 109–157
Literatura uredi
- Popper, Karl R. (1959), The Logic of Scientific Discovery 1934, 1959.
- Lehmann E.L. (1992) "Introduction to Neyman and Pearson (1933) On the Problem of the Most Efficient Tests of Statistical Hypotheses". In: Breakthroughs in Statistics, Volume 1, (Eds Kotz, S., Johnson, N.L.), Springer-Verlag. . ISBN 0-387-94037-5. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) (followed by reprinting of the paper) - Neyman, J.; Pearson, E.S. (1933). „On the Problem of the Most Efficient Tests of Statistical Hypotheses”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 231 (694–706): 289—337. Bibcode:1933RSPTA.231..289N. doi:10.1098/rsta.1933.0009
. - Rice, John A. (2007). Mathematical Statistics and Data Analysis (3rd izd.). Thomson Brooks/Cole. §9.3.
- Bellhouse, P. (2001), „John Arbuthnot”, in Statisticians of the Centuries by C.C. Heyde and E. Seneta, Springer, str. 39—42, ISBN 978-0-387-95329-8
- Fisher, R (1955). „Statistical Methods and Scientific Induction” (PDF). Journal of the Royal Statistical Society, Series B. 17 (1): 69—78.
- Neyman, J; Pearson, E. S. (1. 1. 1933). „On the Problem of the most Efficient Tests of Statistical Hypotheses”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 231 (694–706): 289—337. Bibcode:1933RSPTA.231..289N. doi:10.1098/rsta.1933.0009 .
- Goodman, S N (15. 6. 1999). „Toward evidence-based medical statistics. 1: The P Value Fallacy”. Ann Intern Med. 130 (12): 995—1004. PMID 10383371. S2CID 7534212. doi:10.7326/0003-4819-130-12-199906150-00008.
- Fisher, R N (1958). „The Nature of Probability” (PDF). Centennial Review. 2: 261—274.
- Lenhard, Johannes (2006). „Models and Statistical Inference: The Controversy between Fisher and Neyman–Pearson”. Br. J. Philos. Sci. 57: 69—91. S2CID 14136146. doi:10.1093/bjps/axi152.
- Neyman, Jerzy (1967). „RA Fisher (1890—1962): An Appreciation.”. Science. 156 (3781): 1456—1460. Bibcode:1967Sci...156.1456N. PMID 17741062. S2CID 44708120. doi:10.1126/science.156.3781.1456.
- Losavich, J. L.; Neyman, J.; Scott, E. L.; Wells, M. A. (1971). „Hypothetical explanations of the negative apparent effects of cloud seeding in the Whitetop Experiment.”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 68 (11): 2643—2646. Bibcode:1971PNAS...68.2643L. PMC 389491 . PMID 16591951. doi:10.1073/pnas.68.11.2643 .
- Halpin, P F; Stam, HJ (zima 2006). „Inductive Inference or Inductive Behavior: Fisher and Neyman: Pearson Approaches to Statistical Testing in Psychological Research (1940–1960)”. The American Journal of Psychology. 119 (4): 625—653. JSTOR 20445367. PMID 17286092. doi:10.2307/20445367.
- Gigerenzer, Gerd; Zeno Swijtink; Theodore Porter; Lorraine Daston; John Beatty; Lorenz Kruger (1989). „Part 3: The Inference Experts”. The Empire of Chance: How Probability Changed Science and Everyday Life. Cambridge University Press. str. 70—122. ISBN 978-0-521-39838-1.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Hipoteza na Vikimedijinoj ostavi- "How science works", Understanding Science by the University of California Museum of Paleontology.
- Wilson González, Georgina; Kay Sankaran (10. 9. 1997). „Hypothesis Testing”. Environmental Sampling & Monitoring Primer. Virginia Tech.
