Histiej

Histijej (grč. Ἱστιαῖος, do 494. p. n. e.) je bio tiran Mileta. Pomogao je Dariju Velikom prilikom njegovoga rata sa Skitima 513. pre n. e, pa je bio nagrađen bogatim delom Trakije. Potakao je svoga rođaka Aristagoru na Jonski ustanak.

Spašavanje Darijeve vojske

Darije Veliki ga je postavio za tirana Mileta. Histijej je bio jedan od komandanata Jonskih Grka prilikom Darijevog pohoda na Skite. Darije Veliki je ostavio njega i ostale Grke da čuvaju most, a Darije je sa velikom persijskom vojskom krenuo na Skite. Persijska vojska je prešla Dunav. Darije je naredio jonskim Grcima da čuvaju most preko Dunava 60 dana, a da se nakon toga mogu razići. Nakon što je persijska vojska predaleko prodrla kroz skitske stepe morali su da se povlače. Persijanci su se sporo povlačili, pa su Skiti pre njih stigli do mosta. Skiti su nagovarali i vršili veliki pritisak na Grke, koji su čuvali most. Došlo je do savetovanja među tiranima jonskih gradova šta da se čini. Miltijad Mlađi je predložio da se uništi most i da se Darije Veliki prepusti sudbini. Na taj način bi po njegovom mišljenju oslobodili Joniju persijske vlasti. Histijej je nagovorio ostale tirane da sačuvaju most i spasu Darija Velikoga. Objasnio im je da ako se oslobode persijske vlasti, da postoji opasnost da jonski gradovi sruše tirane i uspostave demokratije. Nakon toga prevarili su Skite pretvarajući se da udovoljavaju njihovim željama, pa su srušili samo jedan deo mosta sa skitske strane. Kada se pojavila Darijeva vojska Histijej je naredio da se popravi most i tako je omogućio Dariju Velikom i njegovoj vojsci da pređu preko mosta.

Histijej dobija kao nagradu bogati deo Trakije

Kada se Darije Veliki vratio i stigao u Sard odlučio je da nagradi Histijeja jer je sačuvao most preko Dunava. Pitao je Histijeja koju nagradu želi. Histijej je već bio tiran Mileta, pa nije želeo da na još jednom mestu bude tiran. Tražio je od Darija da mu da Mirkin u Trakiji, na reci Strumici (područje kasnijeg Amfipolja). Tu je Histijej gradio grad. Kao tirana Mileta ostavio je svoga rođaka Aristagoru. Mesto na kome je gradio grad bilo je bogato srebrom i šumom.

Darije zove Histijeja na dvor

Megabaz, koga je Darije ostavio u Evropi da dovrši osvajanje Trakije primetio je da bi Histijej mogao da u tom području stekne ogromnu moć. Zbog toga je nagovorio Darija da povuče svoje obećanje i da ne dopusti veštom Histijeju da stekne ogromnu moć unutar carstva. Darije je pozvao Histijeja na persijski dvoru Suzu, da mu navodno bude savetnik, kao mudar i odan prijatelj.

Nagovara Aristagoru da podigne ustanak

Histijej je dugo boravio na persijskom dvoru. Darije se prema njemu ljubazno ponašao kao prema prijatelju, ali Histijej je želeo da se vrati. Nakon opsade Naksa 499. p. n. e. Histijej je poslao tajnu poruku Aristagori da digne ustanak. Jednome robu je istetovirao poruku na glavi, pa kada mu je narasla kosa poslao ga je Aristagori. Histijej je ustanak video kao jedini način da ponovo dođe u Milet. Tu poruku je Aristagora dobio neposredno pre savetovanja sa ostalima o podizanju Jonskog ustanka.

Odlazi u Joniju

Kada je Darije Veliki čuo da je spaljen Sard, tada je posumnjao u Histijeja, jer je glavni vođa ustanka Aristagora bio njegov rođak. Histijej je rekao da bi on lako zaveo red u Joniji. Darije mu je poverovao i dozvolio mu je da otputuje u Joniju. Persijske snage su se pregrupisale, pa je Aristagora pobegao iz Mileta. Histijej je došao u Sard gde ga je satrap Artafern pitao šta je uzrok ustanka. Histijej se pretvarao da ne zna šta je uzrok, a Artafern mu je dao do znanja da zna da ko je stajao iza svega:

"Evo ovako, Histijeju, stvar stoji sa ustankom: ti si napravio cipelu koju je Aristagora obuo. Histijej je nakon toga pobegao u Joniju. Odlučio je da predvodi Jonce u ratu protiv Persije. Stanovnici Hija su ga najpre uhapsili, jer su mislili da po persijskom nalogu nešto sprema protiv njih. Kad su saznali istinu pustili su ga. Posle toga spremao je zaveru sa izvesnim Persijancima u Sardu. Međutim pismo je palo u ruke satrapa Artaferna, koji je tada pobio mnogo zaverenika."

Piratstvo

Kada je Histijej krenuo za Milet nisu ga primali, jer stanovništvo nije bilo spremno da ponovo ima tiraniju. Pokupao je i silom da uđu u grad, ali nakon neuspeha vratio se na Hij, pa u Mitilenu, gde je od Lezbijaca dobio osam troveslarki. Odatle je otišao u Vizantion i tu se bavio piratstvom, zarobljavao je sve brodove, koji nisu hteli da priznaju njegovu vlast.

Zarobljavanje

Nakon bitke kod Lada i pada Mileta 494. p. n. e. Histijej se uputio sa Lezbijcima na Hij. Pošto ga Hijani nisu pustili on je zauzeo Hij. Nakon toga opsedao je Tasos. Tokom opsade Tasosa čuo je da persijska flota kreće iz Mileta na ostalu Joniju. Odustao je od opsade Tasosa i krenuo je na Lezbos. Na Lezbosu se suočio sa nestašicom, pa se prebacio na kopno u Miziji. Tu se nalazio Harpag sa velikom persijskom vojskom. Zarobio je Histejeja i uništio mu mnogo vojske.[24]

Smrt

Histijej se nadao da će mu Darije sve oprostiti, pa se zato i predao. Artafern i Harpag su se bojali da bi mu Darije mogao da oprosti i da bi opet mogao da stekne veliki ugled. Zbog toga su ga ubili, telo mu nabili na kolac , glavu mu balzamovali i odneli Dariju u Suzu. Darije je smatrao da su pogrešili što ga nisu živa doveli u Suzu. Sahranio ga je sa najvećim počastima, kao nekoga ko je učinio kralju velike usluge.

Vidi još

• Grčko-persijski ratovi