Hram u Luksoru

Hram u Luksoru je veliki kompleks hramova iz doba Starog Egipta na istočnoj obali Nila. Nalazi se u današnjem gradu Luksor (drevna Teba, osnovana 1400. godine p. n. e).

Amonov hram u Luksoru

Obelisk ipsred hrama
Prikaz na mapi Egipta
Mesto	Egipat
Koordinate
Istorija
Graditelj	Amenhotep III Ramzes II
Period	nov

Hram je posvećen Tebanskoj trijadi bogova: Amonu, njegovoj ženi Mut i sinu Konsu, bogu Meseca. Sagrađen je u doba Novog carstva. Prvo svetilište je podignuto u vreme Dvanaeste dinastije. Faraon Amenofis III je podigao sadašnji južni deo hrama sa Dvoranom sa stubovima i dvorištem. Pod vladavinom Amenofisa IV hram je zatvoren, a u blizini je podignut hram bogu Atonu. Tutankamon je dogradio Dvoranu sa stubovima. Ramzes II je sazidao veliki pilon u dvorištu sa svojim kolosalnim sedećim statuama i obeliscima (desni obelisk je 1833. prenesen u Pariz i danas se nalazi na trgu Konkord). Nektanebos I je izgradio dvorište ispred pilona, a aleja sfingi koja je vodila do Karnaka, bila je ukrašena drvećem i cvećem. Aleksandar Veliki je modifikovao centralno svetilište; umesto četiri centralna stuba podigao je kapelu. Za vreme Rimljana hram je integrisan u tvrđavu. U prvim vekovima hrišćanstva ovde su podignute četiri crkve.

Hram je bio poznat po festivalu „opet“, kada su kultne statue bogova transportovane barkom iz obližnjeg Karnaka. Festival je trajao 11 dana, a kasnije je produžen na 27 dana. Ova ceremonija je simbolizovala plodnost i sjedinjenje boga Amona sa suprugom Mut.

Zajedno sa drugim arheološkim nalazištima u Tebi, Luksorski hram je 1979. godine upisan na Uneskovu listu svetske baštine.

Konstrukcija

Ulaz u Hram u Luksoru

Kolonada sfingi

Luksorski hram je izgrađen od peščara iz oblasti Gebel el Silsila, koja se nalazi u jugozapadnom Egiptu. Ovaj peščar se naziva nubijski peščar. Korišćen je za izgradnju spomenika u Gornjem Egiptu, kao i tokom prethodnih i sadašnjih restauratorskih radova.

Kao i druge egipatske strukture, uobičajena korišćena tehnika je bila simbolizam, ili iluzionizam. Na primer, za Egipćane, svetilište u obliku anubisovog šakala je zaista bilo Anubis. U hramu u Luksoru, dva obeliska (manji bliži zapadu sada je na trgu Konkord u Parizu) koji su okruživali ulaz nisu bili iste visine, ali su stvarali iluziju da jesu. Sa rasporedom hrama izgledaju kao da su jednake visine, ali koristeći iluzionizam, povećanja relativne udaljenosti, te tako izgledaju iste veličine kao zid iza njega. Simbolično, to je vizuelni i prostorni efekat koji naglašava visinu i udaljenost od zida, poboljšavajući već postojeći put.

Iskopavanje

Od srednjeg veka, stanovništvo Luksora se naseljavalo u i oko hrama, na južnom kraju planine. Zbog toga su se vekovima nagomilale ruševini, do tačke da je nalazilo veštačko brdo visine oko 14,5 do 15 m. Luksorski hram je počeo da iskopava profesor Gaston Maspero nakon 1884, kada mu je data dozvola da počne sa radom. Iskopavanja su bila sporadična do 1960. godine. Vremenom je nagomilani otpad iz vekova zatrpao tri četvrtine hrama koji je sadržao dvorove i kolonade koje su činile jezgro arapske polovine modernog sela. Maspero se ranije zainteresovao i dobio je odobrenje Marijet-paše da završi posao 1881. Ne samo da je bilo smeća, već su postojale i barake, prodavnice, kuće, kolibe, kule za golubove, koje je trebalo ukloniti da bi se omogućilo iskopavanje lokaliteta. (U okviru hrama još uvek postoji radna džamija koja nikada nije uklonjena.) Maspero je od egipatskog ministra javnih radova dobio ovlašćenje potrebno za dobijanje sredstava kako bi se pregovaralo o nadoknadi za delove zemljišta koje pokrivaju kuće i zavisne strukture.

Festivali

Statue Ramzesa II na ulazu kroz prvi pilon hrama u Luksoru

Luksorski hram je izgrađen tokom Novog kraljevstva i posvećen Tebanskoj trijadi koju su činili Amon, njegova supruga Mut i njihov sin Konsu. Fokus godišnjeg festivala Opet, na kojem je kultna statua Amona paradirana niz Nil iz obližnjeg hrama Karnak (ipet-sut) da bi tamo neko vreme ostala sa svojom suprugom Mut, bila je promocija plodnosti Amun-Rea i faraona. Međutim, druge studije o hramu tima Epigrafskog pregleda predstavljaju potpuno novu interpretaciju Luksora i njegovog velikog godišnjeg festivala (Praznik Opet). Oni su zaključili da je hram u Luksoru posvećen božanskom egipatskom vladaru ili, tačnije, kultu kraljevskog Ka. Primeri kulta kraljevskog Ka se mogu videti sa kolosalnim sedećim figurama oboženog Ramzesa II ispred Pilona i na ulazu u Veliku kolonadu jasno su Ka-statue, kultne statue kralja kao oličenje kraljevskog Ka.

Avenija sfingi i stanice Svetilišta

Luksorska avenija sfingi, avenija sfingi sa ljudskim glavama koja je nekada povezivala hramove Karnaka i Luksora.

Avenija (poznata kao wi.t ntr „božji put“; طريق الكباش) koja je išla u pravoj liniji oko 2.700 m (8.900 ft) između hrama Luksor i oblasti Karnak bila obložena sfingama sa ljudskim glavama; u davna vremena je verovatno da su one zamenile ranije sfinge koje su možda imale različite glave. Na aveniji između hrama Karnak i Luksor postavljeno je šest svetilišta barki, koje su služile kao usputne stanice za barke bogova tokom festivalskih procesija. Duž avenije stanice su bile postavljene za ceremonije kao što je praznik Opet koji je imao značaj za hram. Svaka stanica je imala svoju svrhu, na primer četvrta stanica je bila stanica Kamare, koja je hladila Amonovo veslo. Peta stanica Kamare je bila stanica koja je primila lepotu Amona. Konačno, Šesta stanica Kamare je bila svetilište za Amona, Svetinju stepenica.

Malo svetilište od blatne cigle izgrađeno je u dvorištu Nektaneba I početkom drugog veka (126. godine) i bilo je posvećeno Serapisu i Izidi; to je poklonjeno rimskom caru Hadrijanu na njegov rođendan.

Abu Hagag džamija

Aktivna džamija Abu Hagag (مسجد أبو الحجاج بالأقصر) nalazi se u okviru hrama i stoji na samim drevnim stubovima. Taj deo Luksorskog hrama su Rimljani preobrazili u crkvu 395. godine, a zatim je to postala džamija 640. godine, što je više od 3.400 godina neprekidnog verskog bogosluženja.

Oskvrnjivanje

Jedan kineski student je 2013. godine postavio sliku ugraviranih grafita na kojima je pisalo „Ding Đinhaj je bio ovde“ () na kineskom na skulpturi. Ovo otkriće podstaklo je debatu o povećanom turizmu nakon što su mediji potvrdili da je kineski student izazvao ovo i druga oštećenja. Grafit je od tada delimično očišćen.

Galerija

• 
  Hram u Luksoru, pogled sa istočne obale Nila
• 
  Stotine sfingi u aleji ka obližnjem Karnaku
• 
  Centralni hodnik hrama
• 
• 
• 
  Džamija Abu Hagag gledana sa istoka

Literatura

• Arnold, Dieter (1991). Building in Egypt: Pharaonic Stone Masonry. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511374-7. 
• Arnold, Dieter (1997). „Royal Cult Complexes of the Old and Middle Kingdoms”. Ur.: Shafer, Byron E. Temples of Ancient Egypt. Cornell University Press. str. 31–85. ISBN 978-0-8014-3399-3. 
• Arnold, Dieter (1999). Temples of the Last Pharaohs. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512633-4. 
• Arnold, Dieter (2001). „Architecture”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 113—125. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Arnold, Dieter (2003) [German edition 1994]. The Encyclopedia of Ancient Egyptian Architecture. Translated by Sabine H. Gardiner and Helen Strudwick. Edited by Nigel and Helen Strudwick. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11488-0. 
• Assmann, Jan (2001) [German edition 1984]. The Search for God in Ancient Egypt. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3786-1. 
• Bagnall, Roger S. (1993). Egypt in Late Antiquity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-06986-9. 
• Baines, John (1997). „Temples as Symbols, Guarantors, and Participants in Egyptian Civilization”. Ur.: Quirke, Stephen. The Temple in Ancient Egypt: New Discoveries and Recent Research. British Museum Press. str. 216—241. ISBN 978-0-7141-0993-0. 
• Bell, Lanny (1997). „The New Kingdom 'Divine' Temple: The Example of Luxor”. Ur.: Shafer, Byron E. Temples of Ancient Egypt. Cornell University Press. str. 127–184. ISBN 978-0-8014-3399-3. 
• Bleeker, C. J. (1967). Egyptian Festivals: Enactments of Religious Renewal. Brill. 
• Cruz-Uribe, Eugene (2010). „The Death of Demotic Redux: Pilgrimage, Nubia, and the Preservation of Egyptian Culture”. Ur.: Knuf, Hermann; Leitz, Christian; von Recklinghausen, Daniel. Honi soit qui mal y pense: Studien zum pharaonischen, griechisch-römischen und spätantiken Ägypten zu Ehren von Heinz-Josef Thissen. Peeters. str. 499—506. ISBN 978-90-429-2323-2. 
• Davies, Sue; Smith, H. S. (1997). „Sacred Animal Temples at Saqqara”. Ur.: Quirke, Stephen. The Temple in Ancient Egypt: New Discoveries and Recent Research. British Museum Press. str. 112—131. ISBN 978-0-7141-0993-0. 
• Dijkstra, Jitse (2011). „The Fate of the Temples in Late Antique Egypt”. Ur.: Lavan, Luke; Mulryan, Michael. The Archaeology of Late Antique 'Paganism'. Brill. str. 389—436. ISBN 978-0-7546-3603-8. 
• Doxey, Denise (2001). „Priesthood”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. str. 68—73. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Dunand, Françoise; Zivie-Coche, Christiane (2004) [French edition 1991]. Gods and Men in Egypt: 3000 BCE to 395 CE. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8853-5. 
• Eaton, Katherine (2013). Ancient Egyptian Temple Ritual: Performance, Pattern, and Practice. Routledge. ISBN 978-0-415-83298-4. 
• Englund, Gertie (2001). „Offerings: An Overview”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 564—569. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Egypt State Information Service. „Tourism: Introduction”. Pristupljeno 6. 1. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fagan, Brian (2004). The Rape of the Nile: Tomb Robbers, Tourists, and Archaeologists in Egypt, Revised Edition. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4061-6. 
• Finnestad, Ragnhild Bjerre (1997). „Temples of the Ptolemaic and Roman Periods: Ancient Traditions in New Contexts”. Ur.: Shafer, Byron E. Temples of Ancient Egypt. Cornell University Press. str. 185–237. ISBN 978-0-8014-3399-3. 
• Frankfurter, David (1998). Religion in Roman Egypt: Assimilation and Resistance. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07054-4. 
• Goedicke, Hans (1978). „Cult-Temple and 'State' During the Old Kingdom in Egypt”. Ur.: Lipiński, Edward. State and Temple Economy in the Ancient Near East. 1. Katholieke Universiteit Leuven. str. 115—131. ISBN 978-90-70192-03-7. 
• Gundlach, Rolf (2001). „Temples”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. str. 363—379. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Hahn, Johannes (2008). „The Conversion of the Cult Statues: The Destruction of the Serapeum 392 A.D. and the Transformation of Alexandria into the 'Christ-Loving' City”. Ur.: Hahn, Johannes; Emmel, Stephen; Gotter, Ulrich. From Temple to Church: Destruction and Renewal of Local Cultic Topography in Late Antiquity. Brill. str. 335—365. ISBN 978-90-04-13141-5. 
• Hahn, Johannes; Emmel, Stephen; Gotter, Ulrich (2008). „'From Temple to Church': Analysing a Late Antique Phenomenon of Transformation”. Ur.: Hahn, Johannes; Emmel, Stephen; Gotter, Ulrich. From Temple to Church: Destruction and Renewal of Local Cultic Topography in Late Antiquity. Brill. str. 1—22. ISBN 978-90-04-13141-5. 
• Haeny, Gerhard (1997). „New Kingdom 'Mortuary Temples' and 'Mansions of Millions of Years'”. Ur.: Shafer, Byron E. Temples of Ancient Egypt. Cornell University Press. str. 86–126. ISBN 978-0-8014-3399-3. 
• Haring, B. J. J. (1997). Divine Households: Administrative and Economic Aspects of the New Kingdom Royal Memorial Temples in Western Thebes. Nederlands Instituut voor het Nabije Oosten. ISBN 90-6258-212-5. 
• Hölzl, Regina (2001). „Stelae”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. str. 319—324. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Janssen, Jac J. (1978). „The Role of the Temple in the Egyptian Economy During the New Kingdom”. Ur.: Lipiński, Edward. State and Temple Economy in the Ancient Near East. 2. Katholieke Universiteit Leuven. str. 505—515. ISBN 978-90-70192-03-7. 
• Johnson, Janet H. (1986). „The Role of the Egyptian Priesthood in Ptolemaic Egypt”. Ur.: Lesko, Leonard H. Egyptological Studies in Honour of Richard A. Parker. Brown. str. 70–84. ISBN 978-0-87451-321-9. 
• Katary, Sally (2011). „Taxation (until the End of the Third Intermediate Period)”. Ur.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Pristupljeno 6. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kemp, Barry (1973). „Temple and Town in Ancient Egypt”. Ur.: Ucko, Peter J.; Tringham, Ruth; Dimbleby, G. W. Man, Settlement and Urbanism. Duckworth. str. 657—678. ISBN 978-0-7156-0589-9. 
• Kemp, Barry (2006). Ancient Egypt: Anatomy of a Civilisation, Second Edition. Routledge. ISBN 978-0-415-01281-2. 
• Kozloff, Arielle P. (2001). „Sculpture: Divine Sculpture”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. str. 243—246. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Kruchten, Jean-Marie (2001). „Oracles”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 2. Oxford University Press. str. 609—612. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Lavan, Luke (2011). „The End of the Temples: Towards a New Narrative?”. Ur.: Lavan, Luke; Mulryan, Michael. The Archaeology of Late Antique 'Paganism'. Brill. str. xv—lxv. ISBN 978-0-7546-3603-8. 
• Lehner, Mark (1997). The Complete Pyramids. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-05084-2. 
• Lesko, Barbara S. (2001). „Cults: Private Cults”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 336—339. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Meeks, Dimitri; Favard-Meeks, Christine (1996) [French edition 1993]. Daily Life of the Egyptian Gods. Translated by G. M. Goshgarian. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8248-9. 
• Monson, Andrew (2012). From the Ptolemies to the Romans: Political and Economic Change in Egypt. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01441-1. 
• Naerebout, Frederick G. (2007). „The Temple at Ras el-Soda. Is It an Isis Temple? Is It Greek, Roman, Egyptian, or Neither? And So What?”. Ur.: Bricault, Laurent; Versluys, Miguel John; Meyboom, Paul G. P. Nile into Tiber: Egypt in the Roman World. Proceedings of the IIIrd International Conference of Isis studies, Faculty of Archaeology, Leiden University, May 11–14, 2005. Brill. str. 506—554. ISBN 978-90-04-15420-9. 
• Quirke, Stephen (1997a). „Editorial Foreword”. Ur.: Quirke, Stephen. The Temple in Ancient Egypt: New Discoveries and Recent Research. British Museum Press. str. viii—x. ISBN 978-0-7141-0993-0. 
• Quirke, Stephen (1997b). „Gods in the Temple of the King: Anubis at Lahun”. Ur.: Quirke, Stephen. The Temple in Ancient Egypt: New Discoveries and Recent Research. British Museum Press. str. 24—48. ISBN 978-0-7141-0993-0. 
• Quirke, Stephen (2001). The Cult of Ra: Sun Worship in Ancient Egypt. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-05107-8. 
• Ray, John D. (2001). „Cults: Animal Cults”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 345—348. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Reymond, E. A. E. (1969). The Mythical Origin of the Egyptian Temple. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-0311-0. 
• Ritner, Robert Kriech (1993). The Mechanics of Ancient Egyptian Magical Practice. The Oriental Institute of the University of Chicago. ISBN 978-0-918986-75-7. 
• Robins, Gay (1986). Egyptian Painting and Relief. Shire Publications. ISBN 978-0-85263-789-0. 
• Sauneron, Serge (2000) [French edition 1988]. The Priests of Ancient Egypt, New Edition. Translated by David Lorton. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8654-8. 
• Shafer, Byron E. (1997). „Temples, Priests, and Rituals: An Overview”. Ur.: Shafer, Byron E. Temples of Ancient Egypt. Cornell University Press. str. 1–30. ISBN 978-0-8014-3399-3. 
• Snape, Steven (1996). Egyptian Temples. Shire Publications. ISBN 978-0-7478-0327-0. 
• Spalinger, Anthony J. (oktobar 1998). „The Limitations of Formal Ancient Egyptian Religion”. Journal of Near Eastern Studies. 57 (4): 241—260. JSTOR 545450. S2CID 161279885. doi:10.1086/468651. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Spalinger, Anthony (2001). „Festivals”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 521—525. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Spencer, Patricia (1984). The Egyptian Temple: A Lexicographical Study. Kegan Paul International. ISBN 978-0-7103-0065-2. 
• Stadler, Martin (2008). „Taxation (until the End of the Third Intermediate Period)”. Ur.: Wendrich, Willeke. UCLA Encyclopedia of Egyptology. Department of Near Eastern Languages and Cultures, UC Los Angeles. ISBN 978-0615214030. Pristupljeno 6. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Teeter, Emily (2001). „Cults: Divine Cults”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 340—345. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Teeter, Emily (2011). Religion and Ritual in Ancient Egypt. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61300-2. 
• Thompson, Stephen E. (2001). „Cults: An Overview”. Ur.: Redford, Donald B. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 1. Oxford University Press. str. 326—332. ISBN 978-0-19-510234-5. 
• Uphill, Eric (1973). „The Concept of the Egyptian Palace as a 'Ruling Machine'”. Ur.: Ucko, Peter J.; Tringham, Ruth; Dimbleby, G. W. Man, Settlement and Urbanism. Duckworth. str. 721—734. ISBN 978-0-7156-0589-9. 
• Verner, Miroslav (2013) [Czech edition 2010]. Temple of the World: Sanctuaries, Cults, and Mysteries of Ancient Egypt. Translated by Anna Bryson-Gustová. The American University in Cairo Press. ISBN 978-977-416-563-4. 
• Wilkinson, Richard H. (2000). The Complete Temples of Ancient Egypt. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-05100-9. 

Spoljašnje veze

• Arhitektura hrama kao svesna konstrukcija
• Hram u Luksoru
• virtuelni obilazak hramu