Википедија

Hronični bakterijski prostatitis

Hronični bakterijski prostatitis (HBP) bakterijska je infekcija prostate, koja se razlikouje od drugih oblika prostatitisa kao što je npr. akutni bakterijski prostatitis i sindrom hroničnog karličnog bola, čiji simptomi traju duže od 3 meseca. Karakterišu ga rekurentne i relapsirajuće infekcije mokraćnih puteva (uzrokovane istim patogenom).[1]

Hronični bakterijski prostatitis
Specijalnostiurologija

Iako je hronični bakterijski prostatitis primarno povezano sa infekcijom i znacima upale prostate (prisustvo bakterija i leukocita u sekretu prostate), kod nekih sindroma hroničnog prostatitisa, znaci bakterijski infekcije se ne mogu otkriti, jer broj uzročnika prostatitisa može biti mnogobrojan.[2]

Opšte informacije

uredi

Prostata (kestenjača) je polna žlezda koja čini deo reproduktivnog trakta muškarca. Glavna uloga prostate je proizvodnja sekreta koja čini sastavni deo ejakulata. Nalazi se iza simfize, ispred rektuma, ispod mokraćne bešike i iznad urogenitalne prelčage. Mokračna cev svojim proksimalnim delom prolazi kroz prostatu i u celosti je okružena tkivom prostate.[3]

  • Relevantna anatomija
  •  
    Prostata, uretra i semenski vezikuli.
  •  
    Arterije karlice.
  •  
    Muški karlični organi gledano sa desne strane.

Da je prostatitis uobičajeno stanje kod muškaraca, ukazuje podatak da je na globalnom nivou prijavljeno da je 35–50% muškaraca barem jednom tokom života pogođeno simptomima koji ukazuju na prostatitis.[3]

Na osnovu populacije >10.600 uispitanika, sistematski pregled je otkrio na ovom uzorku 8,2% prevalenciju simptoma prostatitisa.[3]

Simptomatski, hronični oblici prostatitisa, kako ih definiše Nacionalni instituti za zdravlje Sjedinjenih Američkih Država,[4] u svom izdanju od 1999. godine, on je prikazao 4 sindroma prostatitisa (vidi tabelu) u kojoj su hronični bakterijski prostatitis i hronični prostatitis/sindrom hroničnog karličnog bola prikazani kao posebne sindrome.

Klasifikacija prostatitisa i hroničnog sindrom karličnog bola[3]
Tip Naziv i opis
I Akutni bakterijski prostatitis
II Hronični bakterijski prostatitis
Ponovljene infekcije mokraćnog trakta
Hronične infekcije prostate
III Hronični nebakterijski prostatitis - hronični karlični bolni sindrom (CPPS)
(neprijatan osećaj ili bol u predelu karlice, koji traje najmanje tri meseca sa različitim poremećajima mokrenja i seksualnih tegoba)
IIIa - Inflamatorni hronični abakterijski prostatitis (leukociti u spermi)
IIIb - Neinflamatorni hronični abakterijski prostatitis (bez leukocita u spermi)
IV Asimptomatski inflamatorni prostatitis
(histološki prostatitis)
Dokazi o zapaljenju u bioptatu, spermi/ekspretu prostate, bez simptoma

Iako imaju značajan negativan uticaj na kvalitet života pacijenata[5] i predstavljaju dijagnostičke i terapijske izazove za lekare, hronični bakterijski prostatitis i hronični prostatitis/sindrom hroničnog karličnog bola su u literaturi dobili relativno malo pažnje, u poređenju sa drugim urološkim stanjima.[6]

Odsustvo čvrstih i jasnih epidemioloških podataka može takođe odražavati nedostatak jedinstvene definicije i preklapanje simptoma sa drugim stanjima, kao što su dobroćudno povećanje prostate i rak prostate.

Etiologija

uredi

Hronični bakterijski prostatitis se javlja posle akutnog bakterijskog prostatitisa kada bakterije ostaju „zarobljene” u prostati ili posle težih infekcija mokračnih puteva koje su rezistentne na lečenje.[2] Uzroci mogu biti: funkcionalne ili strukturne promene bešike, kao što su:[7][8]

  • primarna opstrukcija vrata bešike,
  • pseudodisinergija (neuspeh opuštanja spoljnog sfinktera tokom pražnjenja),
  • poremećena kontraktilnost detruzora ili akontraktilni detruzorski mišić,
  • začepljenje kanala za ejakulaciju,
  • povećana napetost bočnog zida karlice,
  • nespecifična upala prostate.

Kod nekih sindroma hroničnog prostatitisa, znaci bakterijski infekcije se ne mogu otkriti, jer broj uzročnika prostatitisa može biti mnogobrojan.

Klinička slika

uredi

Hronični bakterijski prostatitis je relativno retko stanje koje se obično manifestuje povremenom kliničkom slikom tipa infekcije mokraćnih puteva. Definiše se kao rekurentne infekcije mokraćnih puteva kod muškaraca koje potiču od hronične infekcije prostate. Simptomi mogu biti potpuno odsutni sve dok ne dođe do infekcije mokraćne bešike, a najteži problem je obično ponavljajući cistitis.[9][10][1]

Hronični bakterijski prostatitis ima simptome koji su vrlo slični onima kod akutnog bakterijskog prostatitisa, ali značajno blaži. Tegobe se razvijaju sporo (mogu potrajati nekoliko meseci sa različitim intenzitetom-uglavnom blagim), i značajno variraju tokom vremena.[11][12] Međutim, neki muškarci mogu biti bez simptoma, samo sa upornom ili ponavljajućom bakteriurijom.

Četiri glavne manifestacije su:[13]

  • Urogenitalni bol, koji je u hroničnom prostatitisu obično u perineumu i lokalizovan duboko u karlici, ali često može biti i u penisu, testisima, ingvinumu, suprapubično u sakralnom predelu ili se javlja pri ejakulaciji.
  • Simptomi narušenog pražnjenja ili skladištenja mokraće, koji su češći nego kod dobroćudne hiperplaziji prostate: hitno mokrenje, učestalo mokrenje, noćno mokrenje, slab mlaz, nepotpuno pražnjenje bešike. Izuzetak je dizurija koja se češće sreće u prostatitisu nego u dobročudnoj hiperplaziji prostate.[10][12]
  • Psihološki problemi
  • Seksualna disfunkcija.[13]

Dijagnoza

uredi

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, istorije bolesti fizkalnog pregled i dijagnostičkih testova.

Dobro uzeta anamneza je pola dijagnoze a kada su tegobe tipične, skoro i potpuno dovoljna za postavljanje dijagnoze. U anamnezi treba insistirati na tegobama, podacima o prethodnom (samo)lečenju antibioticima, urološkim oboljenjima i eventualnim instrumentalnim pregledima, seksualnim kontaktima.[7]

Opšti fizikalni pregled može pomoći u postavljanju dijagnoze prostatitisa, iako ponekad daje varijabilan nalaz koji nije karakterističan za hronični prostatitis. U nekih bolesnika postoji jak spazam analnog sfinktera, u drugih palpacija prostate otkriva osetljivost, od blage do ekstremno bolne. Neki bolesnici, sem bolne prostate, pokazuju osetljivost dna karlice. Palpacijom trbuha bolesnik može da ima nelagodnost u pubičnoj regiji zbog otežanog pražnjenja bešike, moguće i zadržavanja mokraće. Pregledom genitalija potrebno je obratiti pažnju na bilo kakve anomalije na penisu, testisima i pasemnicima koji mogu pogodovati prostatitisu, prisustvo iscetka iz mokraćne cevi, uvećanje limfnih žlezda u preponama, uvećanje i otok skrotuma.[8]

Kod hroničnog bakterijskog prostatitisa pregled prostate može biti normalan, a ponekad postojanje kalkulusa u prostati može biti izvor infekcije.

Masaža prostate se koristi za dobijanje uzoraka prostatične tečnosti: eksprimirani sekret prostate (EPS) i mokraće nakon masaže, koji se kultiviše radi izolovanja uzročnika prostatitisa.

Za lokalizaciju infekcije koristi se Maeres-Stamey-jev- test sa četiri čaše. Test je neprijatan za pacijenta, i može da, da više lažno­ pozitivnih i lažno negativnih nalaza, i ne može predvideti simptomatski odgovor na lečenje. Iako ovaj test samo manji broj urologa koristi u praksi, lečenje i izbor antibiotika se zasniva na ovom testu. Međutim, dok se ne ustanovi bolji, test sa četiri čaše ostaje zlatni standard za lokalizaciju infekcije. Jednostavniji, jeftiniji, a ipak sa sličnom preciznošću je test sa dve čaše.[14]

Nivoi specifičnog antigena prostate mogu biti povišeni, iako nema maligniteta.

Analiza sperme je koristan dijagnostički alat, a vrši se i kultura sperme.

Radi se i ispitivanje osetljivosti na antibiotike kako bi se izabrao odgovarajući antibiotik.

Drugi korisni markeri infekcije su određivanje semenske elastaze i semenskih citokina.

Kod bolesnika sa kliničkim pogoršanjem bolesti uprkos odgovarajućem lečenju, ili kod onih koji su imunokompromitovani ili predisponirani na bakterijemiju ili embolijske komplikacije (dijabetičari, HIV pozitivni), savetuje se snimanje karlice kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom, ili pregled ultrazvukom sa transrektalnom sondom, da bi se dijagnostikovao apsces prostate.

Terapija

uredi

Terapija hroničnog bakterijskog prostatitisa je zahtevnija u odnosu na terapiju akutnog bakterijskiog prostatitisa.[15]

Animikrobna terapija

uredi

Fluorohinoloni kao što su ciprofloksacin i levofloksacin[16] spadaju u lekove prvog reda zbog njihovih povoljnih farmakokinetskih svojstava,[17] velike terapijske širine i odličnog dejstva npr. ciprofloksacina na gram negativne bakterije, uključujući i pseudomonas, i levofloksacina jprotiv Gram pozitivne bakterija i atipičnih patogena, kao što su hlamidijaa i mukoplalsma genitalis.[18] Pored hinolona mogu se ordinirati Trimetoprim, Tetraciklini i Makrolidi.[19]

Lečenje hroničnog bakterijskog prostatitisa trebalo bi započeti antibiotski dve nedelje nakon inicijalne dijagnoze. Nakon toga treba proceniti stanje pacijenta i terapiju nastaviti ukoliko je kultura pozitivna i ukoliko pacijent pokazuje pozitivne efekte terapije. Ukupan tretman antibioticima trebalo bi da traje 4-6 nedelja.[20]

Relativno visoke doze antibiotika su potrebne i prednost se daje oralnoj primjeni antibiotika.

Prevencija

uredi

Prostatitis je oboljenje koje nema pravu prevenciju. Kod bolesnika koji su asimptomatski po završetku lečenja, rutinske analize mokraće i urinokulture nisu potrebni. Samo u slučaju perzistiranja i ponovne pojave tegoba, posebno kod mlađih bolesnika, gde postoji sumnja na uzročnike iz grupe seksualno prenosivih bolesti, potrebno je uraditi mikrobiološke preglede i kod partnera. Primena antibiotika može se ponoviti u dužem vremenskom periodu, višom dozom leka ili drugim lekom.[8]

Izvori

uredi
  1. ^ a b Wright ET, Chmiel JS, Grayhack JT, Schaeffer AJ (decembar 1994). „Prostatic fluid inflammation in prostatitis”. J Urol. 152 (6 Pt 2): 2300—3. PMID 7966728. doi:10.1016/s0022-5347(17)31662-2. 
  2. ^ a b Zermann DH, Ishigooka M, Doggweiler R, Schmidt RA. Zermann, D. H.; Ishigooka, M.; Doggweiler, R.; Schmidt, R. A. (1999). „Neurourological insights into the etiology of genitourinary pain in men”. J Urol. 161 (3): 903—8. PMID 10022711. doi:10.1016/S0022-5347(01)61802-0. .
  3. ^ a b v g Krieger JN, Lee SW, Jeon J, Cheah PY, Liong ML, Riley DE. Epidemiology of prostatitis. Int J Antimicrob Agents 2008; 31(Suppl. 1): S85–90
  4. ^ Nyberg LM, Krieger JN, Nickel JC. National Institutes of Health Classification of Chronic Prostatitis. In Nickel JC ed, Textbook of Prostatitis. London: CRC Press, 1999: 28
  5. ^ McNaughton Collins, M.; Pontari, M. A.; O'Leary, M. P.; Calhoun, E. A.; Santanna, J.; Landis, J. R.; Kusek, J. W.; Litwin, M. S.; Chronic Prostatitis Collaborative Research Network (2001). „Quality of life is impaired in men with chronic prostatitis: The Chronic Prostatitis Collaborative Research Network”. J Gen Intern Med. 16 (10): 656—62. PMC 1495276  . PMID 11679032. doi:10.1111/j.1525-1497.2001.01223.x. 
  6. ^ Pavone-Macaluso, Michele (2007). „Chronic Prostatitis Syndrome: A Common, but Poorly Understood Condition. Part I”. EAU-EBU Update Series. 5 (1): 1—15. ISSN 1871-2592. doi:10.1016/j.eeus.2006.10.002. 
  7. ^ a b Nickel JC. Prostatitis and related conditions, orchitis, and epididymitis. In: Wein AJ, Kavoussi LR, Novick AC, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 10th ed. Philadelphia: Saunders; 2012:327–56.
  8. ^ a b v EAU Guidelines, Urological infections, 2021:33–7.
  9. ^ Najar MS, Saldanha CL, Banday KA (oktobar 2009). „Approach to urinary tract infections”. Indian J Nephrol. 19 (4): 129—39. PMC 2875701  . PMID 20535247. doi:10.4103/0971-4065.59333  . 
  10. ^ a b Lipsky BA, Byren I, Hoey CT (jun 2010). „Treatment of bacterial prostatitis”. Clin Infect Dis. 50 (12): 1641—52. PMID 20459324. doi:10.1086/652861  . 
  11. ^ Mahal, B. A.; Cohen, J. M.; Allsop, S. A.; Moore, J. B.; Bhai, S. F.; Inverso, G.; Dimitrakoff, J. D. (2011). „The role of phenotyping in chronic prostatitis/Chronic pelvic pain syndrome”. Curr Urol Rep. 12 (4): 297—303. PMID 21533747. S2CID 25521370. doi:10.1007/s11934-011-0196-y. 
  12. ^ a b Zhao, Zhigang; Zhang, Jingwei; He, Jun; Zeng, Guohua (2013-01-17). „Clinical Utility of the UPOINT Phenotype System in Chinese Males with Chronic Prostatitis/Chronic Pelvic Pain Syndrome (CP/CPPS): A Prospective Study”. PLoS ONE. 8 (1): e52044. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0052044. 
  13. ^ a b Murphy AB, Macejko A, Taylor A, Nadler RB. Chronic prostatitis: management strategies. Murphy, A. B.; MacEjko, A.; Taylor, A.; Nadler, R. B. (2009). „Chronic prostatitis: Management strategies”. Drugs. 69 (1): 71—84. PMID 19192937. doi:10.2165/00003495-200969010-00005. 
  14. ^ „Prostatitis - Prostate Conditions”. www.prostateconditions.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-17. 
  15. ^ Mehik, A.; Alas, P.; Nickel, J. C.; Sarpola, A.; Helström, P. J. (2003). „Alfuzosin treatment for chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome: a prospective, randomized, double-blind, placebo-controlled, pilot study”. Urology. 62 (3): 425—9. PMID 12946740. doi:10.1016/S0090-4295(03)00466-7. 
  16. ^ Zhang, Z. C.; Jin, F. S.; Liu, D. M.; Shen, Z. J.; Sun, Y. H.; Guo, Y. L. (2012). „Safety and efficacy of levofloxacin versus ciprofloxacin for the treatment of chronic bacterial prostatitis in Chinese patients”. Asian J Androl. 14 (6): 870—4. PMC 3720113  . PMID 22864282. doi:10.1038/aja.2012.48. 
  17. ^ Magri, V.; Montanari, E.; Škerk, V.; Markotić, A.; Marras, E.; Restelli, A.; Naber, K. G.; Perletti, G. (2011). „Fluoroquinolone-macrolide combination therapy for chronic bacterial prostatitis: Retrospective analysis of pathogen eradication rates, inflammatory findings and sexual dysfunction”. Asian J Androl. 13 (6): 819—27. PMC 3739561  . PMID 21765442. doi:10.1038/aja.2011.36. 
  18. ^ Bundrick, W.; Heron, S. P.; Ray, P.; Schiff, W. M.; Tennenberg, A. M.; Wiesinger, B. A.; Wright, P. A.; Wu, S. C.; Zadeikis, N.; Kahn, J. B. (2003). „Levofloxacin versus ciprofloxacin in the treatment of chronic bacterial prostatitis: A randomized double-blind multicenter study”. Urology. 62 (3): 537—41. PMID 12946763. doi:10.1016/S0090-4295(03)00565-X. 
  19. ^ Skerk, V.; Schönwald, S.; Krhen, I.; Banaszak, A.; Begovac, J.; Strugar, J.; Strapac, Z.; Vrsalovic, R.; Vukovic, J.; Tomas, M. (2003). „Comparative analysis of azithromycin and ciprofloxacin in the treatment of chronic prostatitis caused by Chlamydia trachomatis”. Int J Antimicrob Agents. 21 (5): 457—62. PMID 12727080. doi:10.1016/S0924-8579(03)00056-6. 
  20. ^ Cohen, Jeffrey M.; Fagin, Adam P.; Hariton, Eduardo; Niska, Joshua R.; Pierce, Michael W.; Kuriyama, Akira; Whelan, Julia S.; Jackson, Jeffrey L.; Dimitrakoff, Jordan D. (2012-08-01). „Therapeutic Intervention for Chronic Prostatitis/Chronic Pelvic Pain Syndrome (CP/CPPS): A Systematic Review and Meta-Analysis”. PLoS ONE. 7 (8): e41941. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0041941. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронични_бактеријски_простатитис&oldid=27543974”