Hronologija FNRJ i KPJ jun 1946.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku juna meseca 1946. godine.
.svg)
 ← maj · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1946. godine · jul →
|
10. jun uredi
- U Beogradu pred Vojnim većem Vrhovnog suda FNRJ otpočeo tzv. „Beogradski proces“ na kome je pod optužbom za izdaju i kolaboraciju osuđeno 24. lica, od čega je njih 10 osuđeno u odsustvu, jer su se nalazili u emigraciji. Prvooptuženi na procesu bio je Dragoljub Draža Mihailović (1893—1946), bivši armijski general Jugoslovnske vojske, minstar vojske u izbegličkoj vladi i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, a pored njega, među istaknuti ličnostima, bili su — Stevan Moljević (1888—1959), Dragi Jovanović (1902—1946), Velibor Jonić (1892—1946) i Kosta Mušicki (1897—1946). Svi optuženi su 15. jula proglašeni krivima — Mihailović i još 10 lica osuđeni su smrt, a ostali na vremenske kazne od 18 meseci do 20 godina zatvora. Smrtna kazna nad Mihailovićem i ostalom desetoricom izvršena je 17. jula.[1]
17. jun uredi
- U Skoplju za predsednika Predsedništva Narodnog sobranja Makedonije izabran Blagoja Fotev, umesto Metodija Andonova, koji je zbog neslaganja sa jugoslovenskim rukovodstvom, podneo ostavku 14. marta.
23. jun uredi
- U zvaničnu posetu Jugoslaviji doputovao Enver Hodža, predsednik Vlade NR Albanije, koji je boravio do 2. jula. Tokom posete između vlada FNRJ i NR Albanije potpisani su sporazumi o ekonomskoj saradnji, o robnoj razmeni i plaćanju, o osnivanju jugoslovensko-albanskih društava i sporazum o kreditu koji je Jugoslavija odobrila Albaniji. Prezidijum Narodne skupštine FNRJ je za zasluge u organizovanju narodnooslobodilačke borbe u Albaniji i doprinos borbi protiv fašizma Hodžu odlikovao Ordenom narodnog heroja.[2][3]
30. jun uredi
- U Skoplju, od 30. juna do 1. jula, održan Prvi kongres Antifašističkog fronta žena Makedonije, kome su prisustvovali delegati iz svih krajeva NR Makedonije, predstavnici svih republika FNRJ, kao i gosti iz Albanije, Bugarske, Pirinske i Egejske Makedonije. Kongres je otvorila predsednica Glavnog odbora AFŽ Makedonije Vaska Ciriviri, a tokom Kongresa su podneta dva referata — O učešću žena Makedonije u obnovi i izgradnji zemlje, koji je podnela Veselinka Malinska i O organizacionim pitanjima i formama rada AFŽ u Makedoniji, koji je podnela Lenče Arsova. Na Kongresu je izabran Glavni odbor AFŽ Makedonije u koji su između ostalog ušle — predsednica Vera Ciriviri, Vera Aceva, Mara Naceva, Ljiljana Čalovska, Veselinska Malinska i dr.[4]
Reference uredi
- ^ Hronologija 3 1980, str. 32.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 107.
- ^ „Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi — hronologija važnih događaja”. www.rastko.rs. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 33.
Literatura uredi
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
