Huan Domingo Peron

Huan Domingo Peron (šp. Juan Domingo Perón; Lobos, 8. oktobar 1895Olivos, 1. jul 1974) je bio argentinski general i predsednik od 1946. godine do 1955. godine i od 1973. godine do 1974. godine.[1] Perona je sa vlasti 1955. godine oborila vojna hunta. Posle državnog udara, otišao je iz Argentine i do 1973. godine živeo u inostranstvu. U zemlju se vratio 1973. godine, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974. godine. Posle njegove smrti 1974. godine položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.

Huan Domingo Peron
Huan Peron
Lični podaci
Datum rođenja(1895-10-08)8. oktobar 1895.
Mesto rođenjaLobos, Argentina
Datum smrti1. jul 1974.(1974-07-01) (78 god.)
Mesto smrtiOlivos, Argentina
UniverzitetColegio Militar de la Nación
Profesijavojno lice
Porodica
SupružnikEva Peron
Izabela Peron
Politička karijera
Politička
stranka
Justicijalistička partija
Predsednik Argentine
4. jun 1946 — 21. septembar 1955.
PrethodnikEdelmiro Farel
NaslednikEduardo Lonardi
Predsednik Argentine
12. oktobar 1973 — 1. jul 1974.
PrethodnikRaul Lastiri
NaslednikIzabela Peron
Potpredsednik Argentine (de fakto)
8. jul 1944. — 10. oktobar 1945.
PrethodnikEdelmiro Farel
NaslednikHuan Pistarini

Potpis

Biografija

uredi

Peron je odrastao u seoskoj porodici, a sa 16 godina se upisao na vojnu akademiju i nakon toga brzo napredovao u redovima argentinske vojske. Bio je vojni ataše u Musolinijevoj Italiji 30-ih godina, gde je razvio sklonost prema fašizmu.[traži se izvor]

Godine 1943. učestvovao je u vojnom udaru protiv vlade Ramona Kastilja i učestvovao u pučističkoj vladi. Krajem 1945. se razišao sa pučistima, bio prisiljen na ostavku i kraće vreme uhapšen. Međutim, popularnost njegove tadašnje supruge Eve Peron i sindikalne demonstracije su naterale vlastodršce da ga oslobode, a godine 1946. je pobedio na predsedničkim izborima.

Peron je kao predsednik uveo niz reformi s ciljem nacionalizacije industrije, smanjenja uticaja stranih — prvenstveno britanskih kompanija — na politiku zemlje, te poboljšanja socijalnog položaja najsiromašnijih slojeva. Peronova ideologija — koju je opisivao kao treći put između socijalizma i kapitalizma — danas se naziva peronizam.

Peron je za predsednika izabran 1946. godine, ali se nakon smrti Eve našao sve više politički izolovan. Godine 1955. je zbačen u vojnom udaru i proteran u Španiju.

Kada je u Argentini nakon osamnaest godina ponovno uspostavljena demokratija, Peron se vratio i glatko pobedio na izborima. Međutim, bio je teško bolestan i nije bio u stanju sprečiti sve krvavije obračune između leve i desne frakcije svojih pristalica.

Nakon smrti ga je nasledila supruga Izabela Peron.

Kontroverze

uredi

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Argentina je postala popularno sklonište za naciste, od kojih su neki bili pod Peronovom zaštitom. U Argentinu su se prebacivali preko tzv. pacovskih kanala iz Evrope. Neki od njih bili su Jozef Mengele (stigao 1949) i Adolf Ajhman (1950). U Argentini su utočište našli i funkcioneri marionetskih režima, poput Ante Pavelića, koji je do odlaska u Frankovu Španiju 1957. godine bio Peronov savetnik za bezbednost.[2] Begunci su obično dobijali falsifikovane pasoše u argentinskom konzulatu u Barseloni.

Izvori

uredi
  1. ^ „Juan Peron | Rise to Power, Wife, & Death | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2023-12-28. Pristupljeno 2024-02-05. 
  2. ^ Yossi Melman, Tied up in the Rat Lines, Haaretz, January 17, 2006

Spoljašnje veze

uredi