Hugo Teorel
Hugo Teorel (šved. Hugo Theorell; 6. jul 1903 — 15. avgust 1982) bio je švedski naučnik[1] i dobitnik Nobelove nagrade[2][3][4][5][6][7] za medicinu.[8][9]
| Hugo Teorel | |
|---|---|
 Hugo Teorel | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. jul 1903. |
| Mesto rođenja | Linćeping, Švedska |
| Datum smrti | 15. avgust 1982. (79 god.) |
| Mesto smrti | Stokholm, Švedska |
| Naučni rad | |
| Polje | Biohemija |
| Institucija | Institut Karolinska Nobelov medicinski institut |
| Akademija | Institut Karolinska Pasterov institut |
| Poznat po | Oksidoreduktaza |
| Nagrade | Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1955) |
Biografija
urediRođen je 6. jula 1903. u Linćepingu kao sin Tura Teorela i Armide Bil. Studirao je medicinu na Institutu Karolinska, 1924. je diplomirao. Proveo je tri meseca obučavajući se na Pasterovom institutu u Parizu, iz bakteriologije kod profesora Albera Kalmeta. Godine 1930. je magistrirao radom o lipidima krvne plazme i bio je postavljen za profesora fiziološke hemije na Institutu Karolinska.
Celu svoju karijeru je posvetio istraživanju enzima, dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1955. za otkrivanje oksidoreduktaza i njihovih efekata. Njegov doprinos se takođe sastojao od teorije toksičnih efekata natrijum fluorida na kofaktore ključnih ljudskih enzima. Godine 1936. je postavljen za direktora novoosnovanog biohemijskog odeljenja Nobelovog medicinskog instituta.[10] Njegov rad je doveo do napretka alkohola dehidrogenaza, enzimima koji razlaže alkohol u jetri i drugim tkivima. Dobio je počasna priznanja na univerzitetima u Francuskoj, Belgiji, Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama.
Preminuo je 15. avgusta 1982. u Stokholmu, sahranjen je na Severnom groblju zajedno sa suprugom, Elin Margit Elizabet Teorel, istaknutom pijanistkinjom i čembalistkinjom koja je preminula 2002.[1]
Reference
uredi- ^ a b Dalziel, K. (1983). „Axel Hugo Theodor Theorell. 6 July 1903-15 August 1982”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 29: 584—621. JSTOR 769814. doi:10.1098/rsbm.1983.0021
.
- ^ Raju, T. N. (1999). „The Nobel chronicles. 1955: Axel Hugo Theodor Theorell (1903-82)”. Lancet. 353 (9166): 1807. PMID 10348032. doi:10.1016/s0140-6736(05)75919-5.
- ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (1998). „Hugo Theorell--Nobel Prize for study of enzymes”. Mayo Clinic Proceedings. 73 (2): 147. PMID 9472997. doi:10.1016/s0025-6196(11)63646-x .
- ^ Sulek, K. (1969). „Nobel prize for Hugo Axel Theorell in 1955 for the discovery of the explanation of the nature end action of oxidative enzymes”. Wiadomosci Lekarskie (Warsaw, Poland : 1960). 22 (1): 85. PMID 4892414.
- ^ Margoliash, E. (1956). „Prof. Hugo Theorell, Nobel prize winner in medicine and physiology, 1955”. Harefuah. 50 (7): 160. PMID 13318571.
- ^ Zotterman, Y. (1956). „Winner of the Nobel prize for physiology and medicine for 1955, Hugo Theorell”. Munchener medizinische Wochenschrift (1950). 98 (4): 126—127. PMID 13309262.
- ^ Zotterman, Y. (1955). „The winner of the Nobel prize in medicine for 1955, Hugo Theorell”. Die Medizinische (48): 1685—1686. PMID 13287683.
- ^ Paul, K. G. (1982). „Hugo Theorell - more than half a century among the leaders of research”. Lakartidningen. 79 (39): 3435—3437. PMID 6757611.
- ^ Slater, E. C. (1970). „Tribute to Professor Theorell”. Vitamins and Hormones. 28: 147—150. ISBN 9780127098289. PMID 4946799. doi:10.1016/s0083-6729(08)60891-2.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1955: Hugo Theorell Biographical”. Pristupljeno 19. 3. 2021.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Hugo Teorel na Vikimedijinoj ostavi
