Hugo Teorel (šved. Hugo Theorell; 6. jul 190315. avgust 1982) bio je švedski naučnik[1] i dobitnik Nobelove nagrade[2][3][4][5][6][7] za medicinu.[8][9]

Hugo Teorel
Hugo Teorel
Lični podaci
Datum rođenja(1903-07-06)6. jul 1903.
Mesto rođenjaLinćeping, Švedska
Datum smrti15. avgust 1982.(1982-08-15) (79 god.)
Mesto smrtiStokholm, Švedska
Naučni rad
PoljeBiohemija
InstitucijaInstitut Karolinska
Nobelov medicinski institut
AkademijaInstitut Karolinska
Pasterov institut
Poznat poOksidoreduktaza
NagradeNobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1955)

Biografija

uredi

Rođen je 6. jula 1903. u Linćepingu kao sin Tura Teorela i Armide Bil. Studirao je medicinu na Institutu Karolinska, 1924. je diplomirao. Proveo je tri meseca obučavajući se na Pasterovom institutu u Parizu, iz bakteriologije kod profesora Albera Kalmeta. Godine 1930. je magistrirao radom o lipidima krvne plazme i bio je postavljen za profesora fiziološke hemije na Institutu Karolinska.

Celu svoju karijeru je posvetio istraživanju enzima, dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1955. za otkrivanje oksidoreduktaza i njihovih efekata. Njegov doprinos se takođe sastojao od teorije toksičnih efekata natrijum fluorida na kofaktore ključnih ljudskih enzima. Godine 1936. je postavljen za direktora novoosnovanog biohemijskog odeljenja Nobelovog medicinskog instituta.[10] Njegov rad je doveo do napretka alkohola dehidrogenaza, enzimima koji razlaže alkohol u jetri i drugim tkivima. Dobio je počasna priznanja na univerzitetima u Francuskoj, Belgiji, Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama.

Preminuo je 15. avgusta 1982. u Stokholmu, sahranjen je na Severnom groblju zajedno sa suprugom, Elin Margit Elizabet Teorel, istaknutom pijanistkinjom i čembalistkinjom koja je preminula 2002.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b Dalziel, K. (1983). „Axel Hugo Theodor Theorell. 6 July 1903-15 August 1982”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 29: 584—621. JSTOR 769814. doi:10.1098/rsbm.1983.0021 . 
  2. ^ Raju, T. N. (1999). „The Nobel chronicles. 1955: Axel Hugo Theodor Theorell (1903-82)”. Lancet. 353 (9166): 1807. PMID 10348032. doi:10.1016/s0140-6736(05)75919-5. 
  3. ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (1998). „Hugo Theorell--Nobel Prize for study of enzymes”. Mayo Clinic Proceedings. 73 (2): 147. PMID 9472997. doi:10.1016/s0025-6196(11)63646-x . 
  4. ^ Sulek, K. (1969). „Nobel prize for Hugo Axel Theorell in 1955 for the discovery of the explanation of the nature end action of oxidative enzymes”. Wiadomosci Lekarskie (Warsaw, Poland : 1960). 22 (1): 85. PMID 4892414. 
  5. ^ Margoliash, E. (1956). „Prof. Hugo Theorell, Nobel prize winner in medicine and physiology, 1955”. Harefuah. 50 (7): 160. PMID 13318571. 
  6. ^ Zotterman, Y. (1956). „Winner of the Nobel prize for physiology and medicine for 1955, Hugo Theorell”. Munchener medizinische Wochenschrift (1950). 98 (4): 126—127. PMID 13309262. 
  7. ^ Zotterman, Y. (1955). „The winner of the Nobel prize in medicine for 1955, Hugo Theorell”. Die Medizinische (48): 1685—1686. PMID 13287683. 
  8. ^ Paul, K. G. (1982). „Hugo Theorell - more than half a century among the leaders of research”. Lakartidningen. 79 (39): 3435—3437. PMID 6757611. 
  9. ^ Slater, E. C. (1970). „Tribute to Professor Theorell”. Vitamins and Hormones. 28: 147—150. ISBN 9780127098289. PMID 4946799. doi:10.1016/s0083-6729(08)60891-2. 
  10. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1955: Hugo Theorell Biographical”. Pristupljeno 19. 3. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Hugo Teorel na Vikimedijinoj ostavi