Цват липе на Балкану (roman)

Cvat lipe na Balkanu roman je Gordane Kuić, srpske književnice. Knjiga je prvi put objavljena 1991. godine na srpskom jeziku, a od jeseni 2011. godine je počelo premijerno prikazivanje istoimene TV-serije.

Cvat lipe na Balkanu
Izdanje knjige Cvat lipe na Balkanu
Nastanak i sadržaj
Autor	Gordana Kuić
Zemlja	Srbija
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Datum	1991.
Prevod
Datum izdavanja	1991.
Hronologija
Naslednik	Smiraj dana na Balkanu

Tok radnje

Cvat lipe na Balkanu kao nastavak priče iz prvog romana, prati sudbinu porodice, sad pretežno u Beogradu, u vreme posle Drugog svetskog rata do 1965. godine. Napisan u vreme kad je to bila osetljiva tema, govori o propasti srednje klase posle rata i uspostavljanju komunističkog režima. Rat se završio i strah od bombi se iselio iz Njegoševe 17 da bi ustupio mesto strahu od nemaštine, odvođenju glave porodice na prinudni rad u Borske rudnike. U Njegoševoj 17 su počeli da dolaze i novi sustanari jer u Beogradu nije bilo dovoljno stanova, a počelo je masovno doseljavanje iz unutrašnjosti. Posle majora Spasića koji je bio dobričina i Vera ga je veoma volela, dobili su nove sustanare. Ovog puta nisu imali sreće i njihov tada idealan porodični sklad, počele su da narušavaju svakodnevne čarke, svađe i tužbe. Majka Branka, otac Marko i tetka Riki su se svim silama trudili da zaštite Veru, ili Indu, kako je samu sebe nazivala kao mala. Taj dugogodišnji život ispunjen strahom od sustanara doprineo je mnogo da Vera stasa u nesigurnu i tihu devojku. Otac, majka i tetka su od nje zahtevali jedino da marljivo i vredno uči i bude lepo vaspitana. U spoljašnjem svetu nije bilo sve tako idealno pa je Vera često nailazila na grubosti i teškoće sa kojima se teško nosila. Imala je svega nekoliko drugarica koje je stekla u ranom detinjstvu. Bile su to Katarina Božović — Rina, Zorica, Kaća Arsenijević i kasnije Lana Lazić. Sa njima je Vera Korać provela detinjstvo i zakoračila u devojaštvo. Međusobno su delile tajne, nekad zavidele jedna drugoj, ali uvek blile povezane i delile sve teškoće odrastanja. Dubrovnik je tih šezdesetih godina bio centar mondenskog života. Bio je stečište umetnika iz cele Jugoslavije, a naročito glumaca jer su se svakog leta održavale Dubrovačke letnje igre. Verina druga tetka Nina je živela u Dubrovniku blizu gradskog šetališta, i Vera je prvi put sa nepunih 17 godina sa majkom otišla da poseti tetku i provede dve nedelje na moru, koje je tada prvi put videla. Svake večeri njih tri bi odlazile na gradsko šetalište, sedele u bašti kafane, pile limunadu i gledale šareni bogati svet kako defiluje Stradunom. Već prve večeri Vera je ugledala poznato lice, beogradskog pozorišnog glumca Sinišu Sokolovića, koji je tada bio idol mladih devojaka, i sve su potajno bile zaljubljene u njega. Da li što ga je Vera uporno pratila pogledom, tek on im je jedne večeri prišao, ispričao se sa njenom majkom Brankom i tetka Ninom i zamolio da prošeta sa Verom. Branka je dozvolila i ako je znala da je Siniša zreo muškarac a Vera nema još punih 17 godina. Tetka Nina je po običaju negodovala i bunila se, proklinjala, a Branka kao uvek meka srca nije imala srca da odbije. Svake večeri Vera je šetala sa Sinišom. Pali su i prvi poljupci u senci Dubrovačkih zidina. Ali Dubrovačke letnje igre su se završile, Vera se vratila u Beograd, Siniša takođe ali se njihova romansa završila u Dubrovniku. U Beogradu se nije potrudio da joj se javi. Vera je u tišini patila, nespremna da se poveri čak i majci, strahujući od toga što je Siniša toliko stariji. Majka Branka je razume i tuguje zajedno sa njom milujući je na krilu dok neutešno plače. Da bi se pohvalila ili podelila neke svoje nedoumice i zaljubljenost Vera se stidljivo poverava drugaricama. Rina je podržava i teši jer je u istoj situaciji. Beznadežno je zaljubljena u školskog štebera Nauma Cvetića, koji je uopšte ne konstantuje. Lana pošto je inače bila jezičara, i znala sve pojedinosti sa umetničke pozornice Beograda, ne propušta priliku da je obavesti gde je Siniša bio i sa kime. Vera se trudila da ne pokaže koliko pati, ali je gorko plakala u sebi. Kući bi ležala majci u krilu i plakala glasno, ali samo kada Marko i Riki nisu bili prisutni. Marko je bio strog i ne bi dozvolio takvu veru, a tetka Riki joj takođe ne bi dozvolila da se viđa sa Sinišom jer je čula da je veliki ženskaroš a još i toliko stariji od Vere. Vera je u Dubrovnik počela da odlazi sama, bez majke. A scenario se ponavljao. Sinišu bi srela na Stradunu, prošetali bi i obnovili svoju romansu. Ali Indu je bolelo što je nije predstavio ni jednom kod svojih prijatelja. Često bi otplivali do obližnjeg ostrva Lokruma, gde ih niko ne bi video i prepoznao. I tako bi prošlo još jedno leto u Dubrovniku. Vera se vraćala u Beograd a od Siniše opet ne bi čula ni glasa. A onda je saznala da Siniša već ima ozbiljnu vezu, ženu po imenu Ljubinka. Vera se oseća osramoćeno i izdano. Sldećeg leta ponovo odlazi u Dubrovnik, rešena da ne oprosti Siniši. Ali susret je neminovan. Siniša joj priznaje da je u vezi već dugo i da mu od Ljubinke zavisi karijera. To je bio njihov poslednji susret na Lokrumu. Vera se okreće i pliva ka obali, bez pozdrava i bez reči, dok je peku suze pomešane sa slanom vodom. Majci više ništa ne govori, jer zna da za nju i Sinišu više nema nade. Jednog nedeljnog prepodneva Marko uzima novine i čita na glas ukućanima kao što je obično činio kada je mislio da će ih nešto zanimati. Jedna od vesti je bila da je poznati pozorišni glumac, poznat po ulozi Hamleta poginuo u saobraćajnoj nesreći vozeći svoj sportski automobil. I ne sluteći kakvu bol su njegove reči izazvale nastavlja da čita. Vera i Branka su prebledele, ali Marko nije smeo da sazna. Bio je bolestan i Branka ga je štedela svih loših stvari. Niko nije čuo kada je Vera izašla iz stana. Lutala je ulicama zaslepljena suzama. Ovaj put je rastanak bio konačan. Dubrovnik je bio romantična prestonica gde je lako bilo zaljubiti se. I druga ljubav desila se na Dubrovačkoj plaži. Upoznala je američkog studenta iz veoma ugledne porodice. Ova romansa je imala sve preduslove da uspe. Vera čak odlazi u Njujork, gde nastavlja da studira, živeći sa svojom tetka Riki koja se nastanila u Njujorku, upoznaje i njegovu porodicu, i sve je naizgled idealno. Ali posle godinu dana i ova ljubav postepeno bledi i završava se.

Likovi

• Vera je ćerka jedinica, sjaj u oku svojih roditelja i tetke Riki. Od malih nogu je naučena lepim manirima i njena jedina obaveza je bila da vredno uči i bude odličan đak, a kasnije i student.
• Branka je vredna, odana, blaga i veoma posvećena svojim ukućanima, i uvek spremna da pomogne svima.
• Riki je bivša balerina, obožavana pre rata, a posle rata suočena sa egzistencijalnim problemima. Primorana je da u Narodnom pozorištu šije šešire i kostime kako bi pomogla sestri i zetu i maloj Veri da prežive. Poslužila je kao inspiracija svojoj sestričini Gordani Kuić da napiše romane „Miris kiše na Balkanu” i „Cvat lipa na Balkanu”
• Marko je bio predratni bogataš. Zbog propagande protiv Nezavisne države Hrvatske u svojim novinama, primoran je da ode iz Sarajeva pred sami početak Drugog svetskog rata. Nekada je bio moćan veleposednik a sada je ostao bez ičega.

TV-serija

Za više informacija pogledajte: Cvat lipe na Balkanu (TV serija)

Cvat lipe na Balkanu je televizijska serija od 13 epizoda, nastala prema romanu Gordane Kuić. To je drugi deo serije Miris kiše na Balkanu. Snimanje serije, u režiji Ivana Stefanovića, trajalo je četiri meseca na lokacijama u Beogradu, Dubrovniku, Kotoru i Ateljeu 4 u Avala filmu. Radnja je smeštena u Beograd, u period od 1945. do 1964. godine"Cvat lipe na Balkanu" kao svojevrsna televizijska saga o sestrama Salom (zapravo Levi), prateći zanimljive sudbine devojaka iz jedne skromne sefardske porodice u periodu od prvih decenija 20. veka pa sve do nakon Drugog svetskog rata, doživela je veliki uspeh kako kod čitalaca ovih bestselera, tako i kod televizijskih gledalaca. Lik Rifke Riki Levi koja je u seriji predstavljena kao Riki Salom, u prvom delu tumači balerina i glumica Aleksandra Bibić, dok u drugom delu lik Riki Levi tumači Nataša Ninković.