Википедија

Ciklotropija

Ciklotropija je oblik strabizma u kome, za razliku od pravilnog položaja očiju, postoji torzija jednog oka (ili oba) oko vidne ose oka. Zbog toga su vidna polja dva oka nagnuta jedno prema drugom. Odgovarajuće latentno stanje – stanje u kome se uvijanje javlja samo u odsustvu odgovarajućih vizuelnih stimulusa – naziva se cikloforija.

Ciklotropija
Sinonimicyclotropia
Simptomividna polja oba oka nagnuta su jedno prema drugom
Lekovikonzervativno i operativno

Opšte informacije

uredi

Ciklotropija je često povezana sa drugim poremećajima strabizma, i može dovesti do dvostrukog vida ili izazvati druge simptome, posebno ona sa naginjanjem glave.[1] Ciklodevijacije se češće javljaju u vezi sa vertikalnim strabizmom (naročito superiornom kosom paralizom) nego u izolovanom obliku.

U nekim slučajevima, subjektivna i objektivna ciklodevijacija može nastati nakon operacije kod bolesti kosih mišića oka; ako vidni sistem ne uspe da to nadoknadi, što može dovesti do ciklotropije i rotacionog dvostrukog vida (ciklodiplopije).[2][3]

Uloga ciklotropije u oštećenju vida nije uvek tačno identifikovana. U jednom broju slučajeva kod dvostrukog vida, kada je kao osnovi poremećaj identifikovana ciklotropija, stanje je poboljšano hirurškom korekcijom ciklotropije.[4] S druge strane, veštačka indukcija ciklotropije kod mačaka dovodi do smanjenja vidne oštrine, što rezultuje defektom sličnom strabizmu - ambliopiji.[5]

Dijagnoza

uredi

Ciklotropija se može otkriti korišćenjem subjektivnih testova kao što su:

  • Maddoksov štap test - koji se koristi za merenje horizontalne devijacije U testu se Maddokov štap postavlja ispred desnog oka (radi se na oba oka) sa cilindrom horizontalno, koji čini crvenu liniju vertikalnom. Pacijenta se zatim pita da li je belo svetlo postavljeno na crvenu liniju, ili je levo ili desno od crvene linije.
  • Bagolinijev test prugastih sočiva[6]
  • Alhornova haploskopija[6]
  • Lankasterov crveno-zeleni test (LRGT) - binokularni, disocijativni, subjektivni test pokrivanja koji meri strabizam u devet dijagnostičkih pozicija pogleda.[7] U ovom testu pacijent nosi crveno-zelene naočare, a koriste se dva izvora svetlosti (crveno i zeleno svetlo), tako da subjekt svako svetlo vidi drugim okom. Jedan izvor svetlosti drži ispitanik, a drugi ispitivač. Ispitivač projektuje svoje svetlo na ekran sa ucrtanom rešetkom, koju ispitanik mora da uskladi sa svojom svetlošću. Testiranje se vrši u devet smerova gledanja. Na kraju, ispitanik i ispitivač menjaju svetla da bi pregledali drugo oko.

Među ovim testovima, LRGT je najkompletniji test.

Ciklotropija se takođe može dijagnostikovati primenom kombinacije subjektivnih i objektivnih testova.[8]

Pre operacije oka obavezno treba proceniti subjektivnu i objektivnu torziju. Pored toga, potrebni su i eksperimenti za procenu cikličnih odstupanja čisto fotografskim sredstvima.

Terapija

uredi

Sa blagim zaokretom, ciklotropija može biti bez opštih simptoma i možda joj nije potrebna korekcija, pošto vizuelni sistem može da nadoknadi blagi zaokret i obezbedi binokularni vid.[9][10] Kompenzacija može biti motorički odgovor (vizuelno izazvan ciklovegencijom) ili se može desiti tokom obrade signala u mozgu. Kod pacijenata sa vaskularnom ciklotropijom, stanje se često spontano poboljšava.[9]

Ciklotropija se ne može korigovati naočarima sa prizmom ili bilo kojim drugim promenama položaja očiju.[11]

Za ciklodevijacije veće od 5 stepeni obično se preporučuje operacija.[12] U zavisnosti od simptoma, hirurška korekcija ciklotropije može uključivati korekciju pridružene vertikalne devijacije (hipertropija ili hipotropija), Harada-Ito proceduru[13] ili na neki drugi način[14] za okretanje očiju prema unutra, ili drugu proceduru za rotaciju spolja.[13] Na ovaj način se može korigovati vertikalna devijacija (hipertropija ili hipotropija); međutim, ciklodevijacija bez ikakvog odstupanja od vertikale može biti teško hirurški ispraviti, a korekcija ciklodevijacije može izazvati vertikalno odstupanje.[15]

Hirurška korekcija vertikalne devijacije obično koriguje i ciklotropiju. Na primer, većina pacijenata sa superiornom kosom paralizom ima hipertropiju i eksciklotropiju zahvaćenog oka. Miektomija ipsilateralnog donjeg kosog mišića i/ili uvlačenje paretičnog gornjeg kosog mišića koriguje i hipertropiju i eksciklotropiju.[13]

Čista ciklotropija (ciklotropija bez koegzistirajuće hiperdevijacije) je retka i zahteva hiruršku tehniku koja selektivno utiče na ciklorotaciju očiju bez izazivanja drugih oblika strabizma. Na primer, uvlačenje gornje kose tetive kod pacijenta sa trohlearnom parezom i eksciklotropijom bez koegzistirajuće hipertropije koriguje eksciklotropiju, ali istovremeno izaziva nepoželjnu hipotropiju operisanog oka kod pacijenta bez vertikalne tropije.[13]

Izvori

uredi
  1. ^ Brodsky, Michael C. (2010-03-23). Pediatric Neuro-Ophthalmology (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-0-387-69069-8. 
  2. ^ Sharma, Pradeep; Thanikachalam, S; Kedar, Sachin; Bhola, Rahul (2008). „Evaluation of subjective and objective cyclodeviation following oblique muscle weakening procedures”. Indian Journal of Ophthalmology. 56 (1): 39—43. ISSN 0301-4738. PMC 2636065  . PMID 18158402. doi:10.4103/0301-4738.37594. 
  3. ^ Schworm, H. D.; Eithoff, S.; Schaumberger, M.; Boergen, K. P. (1997-02-01). „Investigations on subjective and objective cyclorotatory changes after inferior oblique muscle recession.”. Investigative Ophthalmology & Visual Science (na jeziku: engleski). 38 (2): 405—412. ISSN 1552-5783. PMID 9040474. 
  4. ^ Burton J. Kushner. Unexpected Cyclotropia Simulating Disruption of Fusion, S. 1415–1418.
  5. ^ Visual acuity in cats following surgically induced cyclotropia (noяbrь 1981), S. 289–302.
  6. ^ a b von Noorden, G. K. (1984). „Clinical and theoretical aspects of cyclotropia”. Journal of Pediatric Ophthalmology and Strabismus. 21 (4): 126—132. PMID 6470908. doi:10.3928/0191-3913-19840701-03. 
  7. ^ Christoff A, Guyton DL (2006). „The lancaster red-green test”. Am Orthopt J. 56: 157—65. .
  8. ^ Zia Chaudhuri; Murugesan Vanathi, M.D (2012). Postgraduate Ophthalmology. JP Medical Ltd. str. 1965 ff. ISBN 978-93-5025-270-3. 
  9. ^ a b Woo, S-J; Seo, J-M; Hwang, J-M (2005). „Clinical characteristics of cyclodeviation”. Eye. 19 (8): 873—878. PMID 15731772. doi:10.1038/sj.eye.6701675. 
  10. ^ G.K. von Noorden (July–August 1984). "Clinical and theoretical aspects of cyclotropia". J Pediatr Ophthalmol Strabismus. Vol. 21, no. 4. pp. 126–132.
  11. ^ Ka Hee Park; Jin Hee Shin; So Young Kim (April 2012). "Surgical Results of Modified Harada-Ito Operation for Excyclotorsion". Journal of the Korean Ophthalmological Society. Vol. 53, no. 4.
  12. ^ Genjiro Ohmi; Takashi Fujikado; Masahito Ohji; Yoshihiro Saito; Yasuo Tano (January 1997). "Horizontal transposition of vertical rectus muscles for treatment of excyclotropia". Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology. 235  (1):  1–4.
  13. ^ a b v g „2.22 Cyclotropia: Treatment”. archive.ph. 2013-07-19. Arhivirano iz originala 19. 07. 2013. g. Pristupljeno 2022-09-27. 
  14. ^ Ohmi, Genjiro; Fujikado, Takashi; Ohji, Masahito; Saito, Yoshihiro; Tano, Yasuo (1997). „Horizontal transposition of vertical rectus muscles for treatment of excyclotropia”. Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology. 235 (1): 1—4. ISSN 0721-832X. PMID 9034834. S2CID 20499029. doi:10.1007/bf01007829. 
  15. ^ "The patient fixates a vertical line target, and the dove prism is rotated in the direction to increase the action of the insufficient muscle while fusion is maintained." Quoted from:

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Циклотропија&oldid=27860615”