Википедија

Чегртуша

Čegrtuša (lat. Anas strepera) česta je vrsta pataka iz podroda Mareca, koja ne zaranja celim telom u potrazi za hranom.[2] Čegrtuša se gnezdi u severnim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike. U Srbiji se gnezdi samo u severoistočnom delu Srbije, i to u južnom Banatu, Podunavlju oko Srebrnog jezera i ušća reke Pek, kao i Ključu i Negotinskoj krajini.[3] Brojnost populacije je porasla za oko 2,5% u poslednjih 49 godina (od 1966. do 2010). Trenutni populacioni tren je rastući. U Srbiji je procenjena brojnost na 200—340 gnezdećih parova, sa umerenim populacionim rastom.[3] Čegrtuša je, pored gluvare i krdže, najlovljenija vrsta pataka, sa oko 1,7 miliona odstreljenih godišnje.

Čegrtuša
Mužjak
Oglašavanje
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Rod: Anas
Vrsta:
A. strepera
Binomno ime
Anas strepera
Podvrste
Rasprostranjenost vrste:
  u vreme sezone gnežđenja
  u toku migracije
  u toku cele godine
  van sezone gnežđenja
Sinonimi

Mareca strepera Linnaeus, 1758

Taksonomija uredi

Prvi formalni opis vrste uradio je švedski prirodopisac Kal Line 1758. godine u svom 10. izdanju Systema Naturae. On je uveo binomijalni naziv lat. Anas querquedula.[4] Istraživanje DNK je pokazalo da je sestrinska vrsta srpastoj patki, obe filogenetski bliske zviždarama i obe spadaju u rod Mareca.[5][6] Opisane su dve podvrste:[7]

Specijski epitet strepera je termin kasnolatinskog jezika i znači "bučna".[9]

Opis uredi

Čegrtuša je 46–56 centimetara dugačka patka sa rasponom krila od 78 do 90 centimetara.[10] Mužjak je malo veći od ženke i teži u proseku 990 grama, nasuprot ženke koja je oko 850 grama teška.[11] Mužjak je u sezoni gnežđenja sivo obojen, sa crnim podrepnim delom tela, svetlokestenjastim krilima i jarkobelim krilnim ogledalom, koje se jasno uočava dok ptica miruje i leti.[12] Van sezone gnežđenja (eklipsna forma), mužjaci izgledaju kao ženke, s tim da zadržavaju kestenjastu obojenost na krilima. Pokrovno perje tela je sivkastije nego kod ženke i ima manje narandžaste boje na kljunu.[11]

Ženka je svetlobraon obojena i jako je slična ženki gluvare. Identifikacija i odvajanje od gluvare je moguća na osnovu boje kljuna, koja je kod čegrtuše tamnije narandžasta, ali i po manjoj veličini tela, belom ogledalu na krilima (kod gluvare plave boje) i belom stomaku.[12] Oba pola menjaju perje dva puta godišnje.[10]

Čegrtuša je tiha patka, osim u sezoni gnežđenja, prilikom udvaranja. Ženke se oglašavaju sa kvak, slično onom kod gluvare, transkribovano kao gag-ag-ag-ag. Mužjaci grokću, transkribovano nhek, ali se oglašavaju i zviždukom.[11]

Rasprostranjenost uredi

Čegrtuša se gnezdi u severnim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike. U Srbiji se gnezdi samo u severoistočnom delu Srbije, i to u južnom Banatu, Podunavlju oko Srebrnog jezera i ušća reke Pek, kao i Ključu i Negotinskoj krajini.[3] Čegrtuša je strogo migratorna vrsta. Zimske mesece provodi južno od arela gnežđenja.

Ponašanje uredi

 
Mužjak i ženka u poluronećem stavu, stavu zbog koga su kao grupa dobile ime neroneće patke.

Čegrtuša je ptica otvorenih vodenih staništa, kao što su prerijska i stepska jezera, vlažne travnate površine, sa gustom štrčećom vegetacijom. Hrani se brbotanjem i poluzaranjanjem vadi biljke dna. Gnezdi se na zemlji, na određenoj daljini od vode. Nije izrazito gregarna kao ostale patke za vreme negnezdeće sezone i udružuje se u mala jata. Tiha je vrsta. Mužjak se oglašava promuklim zviždukom, a ženka čegrtuše ima isto kvak oglašavanje kao i ženka gluvare. Mladi se hrane insektima na početku, da bi u kasnijoj dobi u ishranu ubacili mekušce i biljke. Čegrtuša je vrsta koja je obuhvaćena Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).

Zaštita uredi

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) i BirdLife International su klasifikovali vrstu kao vrsta od najmanje brige, jer se ne sreće nijedan od uslova za podizanje statusa ugroženosti na globalnom nivou.[1] Brojnost populacije je porasla za oko 2,5% u poslednjih 49 godina (od 1966. do 2010). Trenutni populacioni tren je rastući. U Srbiji je procenjena brojnost na 200—340 gnezdećih parova, sa umerenim populacionim rastom.[3] Čegrtuše su, pored gluvare i krdže, najlovljenije vrste pataka, sa oko 1,7 miliona odstreljenih godišnje.

Galerija uredi

  •  
    Gnezdo obloženo perjem
  •  
    Jaja iz muzejske zbirke
  •  
    Mlada ptica
  •  
    Ženka i mužjak

Reference uredi

  1. ^ a b BirdLife International (2016). „Mareca strepera”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  2. ^ „Gadwall, Life history”. All About Birds. Cornell Lab of Ornithology. Pristupljeno 12. 4. 2016. 
  3. ^ a b v g Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendovi gnezdarica 2008-2013. Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 2015. str. 27. 
  4. ^ Linnaeus 1758, str. 125
  5. ^ Johnson, Kevin P.; Sorenson, Michael D. (1999). „Phylogeny and biogeography of dabbling ducks (genus: Anas): A comparison of molecular and morphological evidence” (PDF). The Auk. 116 (3): 792—805. doi:10.2307/4089339. 
  6. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ur. (2017). „Screamers, ducks, geese & swans”. World Bird List Version 7.3. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 23. 7. 2017. 
  7. ^ „ITIS Report: Anas strepera”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  8. ^ Hume & Walters 2012, str. 48
  9. ^ Jobling 2010, str. 46, 367
  10. ^ a b Floyd, T. (2008). Smithsonian Field Guide to the Birds of North America. New York: HarperCollins. 
  11. ^ a b v Madge & Burn 1988, str. 200–202
  12. ^ a b Dunn, J.; Alderfer, J. (2006). National Geographic Field Guide to the Birds of North America (5th izd.). 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikizvornik ima tekst iz Enciklopedije Britanike (1911), članak Gadwall.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чегртуша&oldid=26614468”