Википедија

Četrnaest tačaka

Američki predsednik Vudro Vilson izdao je 8. januara 1918. saopštenje koje je postalo poznato pod imenom „Četrnaest tačaka“[1]. U svom govoru Vilson je istakao načela slobodnog tržišta, javnosti međudržavnih sporazuma, demokratije i založio se za pravo naroda na samoopredeljenje. Takođe je pozvao zaraćene strane na prekid sukoba i na razoružanje, povlačenje Centralnih sila sa okupiranih teritorija. Između ostalih, 11. tačka pominje bezbedan i siguran izlaz Srbije na more.

Četrnaest tačaka uredi

 
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom en:Fourteen Points Speech.
  1. Otvoreni mirovni sporazumi, do kojih se došlo na otvoren način, nakon čega neće biti tajnih međunarodnih sporazuma bilo koje vrste, već će diplomatija nastaviti da se odvija uvek iskreno i pred očima javnosti.
  2. Apsolutna sloboda plovidbe morima, izvan teritorijalnih voda, kako u miru tako i u ratu, izuzev u vodama koje su zatvorene u celosti ili delom u okviru međunarodne akcije za osiguranje međunarodnih sporazuma.
  3. Uklanjanje svih ekonomskih barijera i uspostavljanje jednakosti trgovinskih uslova između svih država koje prihvataju mir i njihovo povezivanje u tom cilju.
  4. Adekvatne garancije date i preuzete da će nacionalno naoružanje biti umanjeno na najnižu tačku koja je u skladu sa domaćom bezbednošću.
  5. Slobodno, otvoreno i potpuno ravnopravno prilagođavanje svih kolonijalnih zahteva, bazirano na strogom poštovanju principa da u odlučivanju svih takvih pitanja suvereniteta, interesi stanovništva kog se ova pitanja tiču moraju imati jednaku težinu kao i pravedni zahtevi vlada čiji status treba da se odredi.
  6. Napuštanje svih ruskih teritorija, i takvo rešenje svih pitanja koja se tiču Rusije, koje će osigurati najbolju i najslobodniju saradnju svih ostalih država u svetu u stvaranju neometane i neponižavajuće prilike za nju za nezavisno određivanje svog sopstvenog političkog razvoja i državne politike, i osigurati joj iskrenu dobrodošlicu u društvo slobodnih država na način koji ona odabere; i, više nego dobrodošlu, pomoć svake vrste koja može da joj zatreba i koju može da poželi. Ophođenje prema Rusiji od strane njenih sestrinskih država u mesecima koji slede će biti lakmus test njihove dobre volje, njihovog razumevanja njenih potreba odvojenog od njihovih sopstvenih interesa, i njihovog inteligentnog i nesebičnog saosećanja.
  7. Belgija, celi svet će se složiti, mora da bude napuštena i ponovo uspostavljena, bez bilo kakvih pokušaja da se ograniči suverenitet koji ona uživa zajedno sa svim drugim slobodnim državama. Nijedan drugi pojedinačni akt neće služiti kao što će ovo služiti u svrhu vraćanja poverenja među državama u zakone koje su one same postavile i odredile za vladavinu njihovih međusobnih odnosa. Bez ovog čina ozdravljenja, čitava struktura i validnost međunarodnog prava bi bila zauvek oštećena.
  8. Sve francuske teritorije treba da budu oslobođene i delovi koji su pretrpeli invaziju budu vraćeni, i nepravda učinjena Francuskoj od strane Pruske 1871 po pitanju Alzasa i Lorene, koja je uznemiravala svetski mir gotovo pedeset godina, treba da bude ispravljena, kako bi mir ponovo mogao da bude osiguran u interesu svih.
  9. Prilagođavanje granica Italije treba da bude sprovedeno duž jasno prepoznatljivih linija nacionalnosti.
  10. Narodi Austrougarske, čije mesto među narodima želimo da zaštitimo i osiguramo, treba da dobiju najslobodniju priliku za autonomni razvoj.[2]
  11. Rumunija, Srbija, i Crna Gora treba da budu napuštene; okupirane teritorije da budu vrađene; Srbiji treba dati slobodan i siguran pristup moru; i međusobni odnosi nekoliko balkanskih država treba da budu određeni prijateljskim savetovanjem duž istorijski uspostavljenih linija pripadnosti i nacionalnosti; i treba da budu date međunarodne garancije političke i ekonomske nezavisnosti i teritorijalnog integriteta nekoliko balkanskih država.
  12. Turskom delu sadašnjeg Otomanskog carstva treba da bude osiguran bezbedni suverenitet, ali ostalim narodnostima koje su sada pod turskom vlašću treba da bude osigurana nesumnjiva bezbednost života i apsolutno neuznemirena prilika za autonomni razvoj, a Dardaneli treba da budu stalno otvoreni za slobodan prolaz brodova i trgovinu svih nacija pod međunarodnim garancijama.
  13. Nezavisna poljska država treba da bude uspostavljena, tako da uključuje teritorije koje naseljava nesporno poljsko stanovništvo, i ovoj državi treba da bude osiguran slobodan i siguran pristup moru, a njenu političku i ekonomsku nezavisnost i teritorijalni integritet treba da garantuje međunarodni sporazum
  14. Opšta asocijacija nacija mora biti formirana po specifičnim sporazumima u cilju ostvarivanja uzajamnoih garancija političke nezavisnosti i teritorijalnog integriteta kako velikih, tako i malih država.

Reference uredi

  1. ^ „President Woodrow Wilson's Fourteen Points”. Lillian Goldman Law Library. Pristupljeno 23. 8. 2014. 
  2. ^ (CS) PRECLÍK, Vratislav. Masaryk a legie (Masaryk and legions), váz. kniha book, 219 pages, first issue vydalo nakladatelství „Paris“ Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná-Mizerov, Czech Republic) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (in association with the Masaryk Democratic Movement, Prague). 2019. ISBN 978-80-87173-47-3. str. 87 - 120, 124 - 128, 140 - 148, 184 - 190.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Четрнаест_тачака&oldid=27049710”