Čistka liberala u Srbiji
Čistka „liberala“ u Srbiji je kolokvijalni naziv za prinudnu smenu rukovodstva Saveza komunista Srbije usled Titovog pritiska, oktobra 1972. godine.
Tada su pod optužbom za „liberalizam“ prinudno smenjeni Marko Nikezić, Latinka Perović, Bora Pavlović, Mirko Tepavac, a iz solidarnosti sa njima povukao se i Koča Popović. Zbog politike koju je vodilo tadašnje rukovodstvo Saveza komunista Srbije, oni su etiketirani „liberalima“ i bili su izloženi žestokoj kampanji kao antititoisti i slično.
Sled događaja uredi
Hrvatski MASPOK je ugušen krajem 1971. nakon 21. sednice Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije. Bilo je to vreme kad su ojačale tendencije nacionalne državnosti republika i postojao je strah od slabljenja državnog centralizma. Liberali su sumnjičeni i da su pomirljivi prema kritici federalnog centralizma i zahtevima za slabljenje partijskog monopola SKJ. Prigovarano im je i što ne žele da osude hrvatski maspok.[1]
U medijima je 18. oktobra 1972. godine objavljeno Titovo „pismo“ članovima SKJ - poziv na borbeniju partiju, „demokratski centralizam“ i veći nadzor SKJ nad društvom. Narednih dana došlo je do sastanka jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i rukovodilaca SK Srbije i SR Srbije.
26. oktobra 1972. godine podneli su ostavke visoki funkcioneri CK SK Srbije:
- Marko Nikezić (predsednik CK SK Srbije)
- Latinka Perović (sekretar CK)
- Bora Pavlović (sekretar GK SK Beograda).
Sledi čistka „liberala“ u Srbiji i drugim republikama. Iz solidarnosti sa njima i Koča Popović je tada dao ostavku na sve funkcije,[2] u potpunosti se povukavši iz politike.[3] Nakon što su podneli ostavke, Nikezić i Tepavac odlaze u prvoboračku prevremenu penziju, na koju su imali pravo, a Latinka Perović piše svoju doktorsku disertaciju. Našli su se u strogoj izolaciji, koja je postala naročito neprijatna kad je štampa počela pisati o njima kao antititovskoj grupi. Družili su se po stanovima sa Kočom Popovićem, i još nekolicinom najbližih istomišljenika. Najgore je prošao Mirko Čanadanović, kome su uskratili pasoš kad je morao na operaciju srca, kakva se tada još nije izvodila u Jugoslaviji.[1]
Umesto Nikezića i Perovićeve izabrani su dr Tihomir Vlaškalić i Nikola Petronić.
Tumačenja uredi
Koča Popović je smenu srpskog rukovodstva ocenio kao jednu vrstu dvorskog, odnosno državnog udara:
Posle onoga što je učinjeno sa Srbima (Nikezićevom ekipom) postalo mi je jasnije šta se događa i kuda idemo jer je to, po mojoj oceni, bila jedna vrsta dvorskog (državnog) udara. .... Ocenio sam to kao zaverenički obračun s legitimnim zastupnicima demokratske orijentacije u Savezu komunista, u Srbiji i u Jugoslaviji.[4]
Jedan od smenjenih, Mirko Tepavac, smatra da je obračun sa njima bilo odbacivanje reformi SFRJ:
Obračun sa tzv. liberalima 1972. bio je odbacivanje već uveliko sazrele potrebe za demokratskim reformama samoupravnog socijalizma Jugoslavije.[1]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b v Mirko Tepavac: I ovoj kontrarevoluciji štošta će se osvetiti
- ^ Olivera Milosavljević, Dva razgovora sa Latinkom Perović
- ^ „Tajna Koče Popovića”. Arhivirano iz originala 10. 06. 2015. g. Pristupljeno 16. 11. 2013.
- ^ ALEKSANDAR NENADOVIĆ: RAZGOVORI S KOČOM
