Šablon:IČ-Hilari Klinton

Klintonova započinje s kampanjom za nove predsedničke izbore (Ajova, 14. april 2015)

Hilari Dajana Rodam Klinton (engl. Hillary Diane Rodham Clinton, IPA: /ˈhɪ.lə.ɹi daɪ.ˈæn ˈrɒ.dəm ˈklɪn.tən/; Čikago, 26. oktobar 1947) američka je političarka. Funkciju 67. državne sekretarke SAD obavljala je 2009—2013, senatorka SAD iz Njujorka bila je 2001—2009, prva dama SAD za vreme mandata Bila Klintona 1993—2001, te prva dama Arkanzasa 1979—1981. i 1983—1992. godine.

Uspešno se bavila advokaturom. Kao prva dama Arkanzasa (1979—1981, 1983—1992), vodila je radnu grupu za reformu javnog školstva Arkanzasa. U ulozi prve dame Klintonova se zalagala za usvajanje neuspešne inicijative Plan Klintonine zdravstvene zaštite iz 1993. Na Konferenciji UN za žene 1995. u Pekingu, Klintonova je u tada kontroverznom i uticajnom govoru izjavila da su „ljudska prava ženska prava i ženska prava ljudska prava”. U braku je 1998. prebrodila skandal s Monikom Levinski. Klintonova je 2000. izabrana kao prva žena na funkciju senatora savezne države Njujork. Nakon Napada na STC, podržala je Rat u Avganistanu. Glasala je protiv Buševih poreskih olakšica. Na mesto senatorke ponovo je izabrana 2006. godine. Na izborima 2008. stranačku (demokratsku) nominaciju izgubila je od Baraka Obame.

Kao državna sekretarka u Obaminoj administraciji 2009—2013. godine, Klintonova je reagovala na stanje vezano za Arapsko proleće, pri čemu se zalagala za vojnu intervenciju NATO-a u Libiji. Pomogla je u organizovanju diplomatske izolacije i međunarodnog sankcijskog režima protiv Irana. Napušta Obaminu administraciju na kraju njegovog prvog mandata, piše svoju petu knjigu i počinje da drži plaćene govore pre objavljivanja svoje druge predsedničke kandidature, sada za izbore 2016. Postala je prvi ženski kandidat nominovan za predsednika od strane velike američke partije.