Šampinjon (Agaricus bisporus) je vrsta pečuraka, kvalitetna jestiva gljiva, divlji predak i ekvivalent gajenih šampinjona.[1] Može da raste u velikom broju i nalazi se najviše na otpadnom zemljištu i đubrištima nazivaju se i kranjoli.[2]

Šampinjon
Agaricus biosporus
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Potklasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Binomno ime
Agaricus biosporus
(J.E.Lange) Imbach (1946)

Stanište i sezona rasta

uredi

Raste na đubrištu i pokraj puteva, ponekad u živim ogradama i na malim plantažama, ali vrlo retko u travi. Šampinjoni rastu od početka do kraja leta.

Identifikacija

uredi

Klobuk je prečnika 5-10 cm, ima oblik dugmeta, a pred otvaranje je skoro ravan. Na površini ima pahuljaste ljuspice. Boja varira od beličaste do braon. Stabljika je duga 3-5 cm i bele je boje, sa izrazitim prstenom ispod klobuka. Listići su ružičasti, a starenjem potamne. Meso je belo, vremenom postaje crvenkasto i ima izrazit pečurkasti miris. Otisak spora je braon.[2]

Jedno od najvažnijih pravila kod branja gljiva je da se mladi, nerazvijeni primerci ne beru, jer ih nije pouzdano determinisati. Na primer, nerazvijeni šampinjon i sunčanica u toj fazi mogu se zameniti sa jednom od najotrovnijih gljiva na svetu - zelena pupavka (Amanita phalloides).[3]

Upotreba u ishrani

uredi

Šampinjon je jestiva gljiva, kvalitetna, vrlo je ukusna i prijatnog gljivljeg mirisa.

Čuvanje

uredi

Šampinjon je mala pečurka i dobro se suši, bilo cela ili iseckana na kriške.

Priprema u kulinarstvu

uredi

Kako ova pečurka često raste na đubrištima ili na grubom zemljištu, najbolje je da se klobuk temeljno očisti, odsecanjem baze stabljike i njenim presecanjem.[2]

Otrovne vrste koje se mogu pomešati sa šampinjonom

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4. 
  2. ^ a b v Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4. 
  3. ^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Arhivirano iz originala 22. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 

Literatura

uredi
  • Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4. 
  • Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4. 

Spoljašnje veze

uredi