Šams Tabrizi
Šams Tabrizi (Persijski: شمس تبریزی), ili Šamsudin Muhamed (1185-1248), bio je persijski[2] musliman[3] koji se smatra duhovnim vođom Mevlane Dželaludina Muhameda Balhija, poznatjeg kao Rumi. Šams Tabrizi je često pominjan u Rumijevom pesničkom opusu, naročito u Divanu Šamsa Tabrizija (Divan Šams-e Tabrizi). Prema predanju, Šams je 40 dana podučavao Rumija u izolaciji u Koniji, a zatim je pobegao za Damask. Grobnica Šamsa Tabrizija je nedavno nominovana za listu Uneskove svetske kulturne baštine.
| Šams Tabrizi | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Muhamed inb Ali ibn Malekdad Tabrizi |
| Datum rođenja | 1185. |
| Mesto rođenja | Tabriz, Iran |
| Datum smrti | 1248. |
| Mesto smrti | Hoj, Iran |
| Religija | islam[1] |
| Književni rad | |
| Jezik stvaranja | Persijski |
Biografija uredi
Šams se obrazovao u Tabrizu i bio je učenik Babe Kemaludina Džumdija.[4] Pre nego što je upoznao Rumija, putovao je od mesta do mesta, a izdržavao se pletući korpe i prodajući opasače. Postoje navodi da je Šams došao u Koniju kada mu je bilo šezdeset godina, ali su razni stručnjaci osporili te tvrdnje.[5]
Šamsov prvi susret sa Rumijem uredi
Dana 15. novembra 1244. godine, čovek obučen u crno od glave do pete je došao u svratište trgovaca šećerom u Koniji. Njegovo ime je bilo Šams Tabrizi. Tvrdio je da je putujući trgovac. Tražio je nešto što će naći u Koniji. Na kraju je našao Rumija kako jaše konja.
Jednog dana Rumi je sedao kraj gomile knjiga i čitao. Šams Tabrizi ga je u prolazu upitao šta to radi. Rumi mu je podrugljivo odgovorio: "Nešto što ti ne možeš da razumeš." (Ovo je znanje koje ne mogu da razumeju ljudi koji nisu učeni.) Čuvši to, Šams je onu gomilu knjiga bacio u bazen sa vodom. Rumi je brže-bolje spasao knjige, ali na njegovo zaprepašćenje, sve knjige su bile suve. Rumi je upitao Šamsa kako je to moguće, na šta mu je on odgovorio: "Mevlana, ovo je ono što ti ne možeš da razumeš." (Ovo je znanje koje ne mogu da razumeju učeni ljudi).
U drugoj verziji ove priče, Šams je prolazeći pored Rumija, koji je čitao knjigu primetio je da Rumi na njega gleda kao na neobrazovanog stranca. Šams upita Rumija šta to radi, na šta mu ovaj odgovara: "Nešto što ti ne razumeš!" U tom trenutku, knjiga se iznenada zapali te Rumi upita Šamsa da mu objasni šta se desilo. On mu je odgovoirio: "Nešto što ti ne razumeš."[6] U još jednoj verziji, njihov prvi susret se odigrao na sledeći način: na pijaci u Koniji, Rumi je okružen svojim učenicima jahao ulicom između tezgi sa pamukom i prodavcima šećera i povrća. Šams je uhvatio njegovog magarca za uzde i bezobrazno postavio učitelju pitanje: "Ko je veći mistik, Bajazit (sufijski svetac) ili Muhamed?" Rumi je odgovorio: "Kako čudno pitanje! Muhamed je veći od svih svetaca." A zašto je onda Muhamed rekao Bogu: "Nisam te poznavao kao što je trebalo.", dok je Bajazit tvrdio: "Neka mi je slava! Kako je uzvišena moja slava!" (dakle, tvrdio je da ima položaj samog Boga), upitao je Šams. Rumi je pojasnio da je Muhamed bio veći od njih dvojice, jer je Bajazit mogao biti samo potpuno ispunjen jednim iskustvom božijeg blagoslova, pa se sasavim izgubio ali ga je povratio Bog. Muhamedov kapacitet je bio neograničen i nije tražio Božju punoću. Njegova želja je bila beskrajna, i uvek je želeo više. Svake sekunde on je bivao bliži Bogu, žaleći što je prethodno bio od Njega udaljen. Zbog toga je govorio: "Nisam te poznavao kao što je trebalo." Zabeleženo je da je posle ove razmene reči Rumi osetio kao da se iznad njegove glave otvara prozor i video je kako se dim uzdiže do neba. Urliknuo je, srušio se na zemlju i izgubio svest na sat vremena. Šams je nakon što je čuo ove odgovore shvatio da se našao licem u lice sa osobom za kojom je žudeo, s onim koga je molio Boga da ga pošalje. Kada se Rumi osvestio, Šams je uzeo njegovu ruku i njih dvojica su zajedno odšetali do Rumijeve škole.
Posle nekoliko godina provedenih sa Rumijem u Koniji, Šams se nastanio u Hoju. Kako su godine prolazile, Rumi je sve više svoje poezije posvećivao Šamsu u znak ljubavi prema svom prijatelju i učitelju koji je otišao. U Rumijevoj poeziji Šams postaje vodič Alahove ljubavi prema ljudskom rodu; Šams je bio sunce (Šams na arapskom znači Sunce) koje sija sunčevom svetlošću kako bi navodilo na pravi put rasterujući tamu u Rumijevom srcu, umu i telu na zemlji. Izvor Šamsovih učenja je bilo znanje imama Alija ibn Abi Taliba koji se naziva i ocem sufizma.[7][8]
Smrt uredi
Prema savremenoj sufijskoj tradiciji, Šams Tabrizi je misteriozno nestao: neki kažu da je ubijen od strane bliskih učenika Mevlane Dželaludina Rumija koji su bili ljubomorni na prisno prijateljstvo Rumija i Šamsa. Ipak, postoje mnogi valjani dokazi da je on napustio Koniju i umro u Hoju gde je i sahranjen. Postoji još nekoliko lokacija za koje se tvrdi da se tu nalazi njegov grob, jedna je u Multanu u Pakistanu, a druga u udaljenom regionu Karakorum u severnom Pakistanu, u mestu koje se zove Ziarat, blizu sela Šimšal. Rumijev sin u svom delu Valadname Masnavi samo pominje da je Šams misteriozno nestao iz Konije, bez preciziranja detalja.[9][nije u datom izvoru] Grobnica Šemsa Tabrizija u Hoju, pored spomen kule u memorijalnom parku, uneta je u listu Uneskove svetske kulturne baštine.[10]
Diskurs Šemsa Tabrizija uredi
Diskurs Šamsa Tabrizija (Makalat-e Šams-e Tabrizi) je najvažnija knjiga persijske proze. Čini se da je ova knjiga napisana u Šamsovim poznim godinama, jer on o sebi priča kao o starom čoveku. Delo donosi mističku interpretaciju islama i sadrži duhovne savete. Neki delovi Diskursa pružaju uvid u Šemsova razmišljanja:
- Blagoslov je višak, takoreći, višak svega. Ne zadovoljavaj se time da budeš fakih (verski učenjak), reci hoću više – više od toga da budem sufija (mistik), više od toga da budem mistik – više od svake stvari koja pred tebe dođe.
- Dobar čovek se ni na koga ne žali; on ne gleda mane.
- Radost je kao čista bistra voda; gdegod da teče, raste čudesno cveće... Tuga je kao crna poplava; gdegod da teče, učini da cveće uvene.
- A persijski jezik, kako se to desilo? Sa toliko elegancije i dobrote, takve da se značenja i elegancija kakve nalazimo u persijskom jeziku ne mogu naći u arapskom.
Šamsu se širom persijskog i islamskog sveta pripisuje mnoštvo mističkih stihova, prepunih molitvenog sentimenta i sa snažnom naklonjenošću prema imamu Aliju i njegovim potomcima. Neki stručnjaci, kao što je Gabriel van den Berg sa Univerziteta u Lajdenu, ponekad su postavljali pitanje da li su svi ovi stihovi zaista potekli od Šamsa Tabrizija. Ipak, kasnije su stručnjaci ukazali na to da bi bilo bolje postaviti pitanje da li je možda više ljudi koristilo ime Šams Tabrizi. Van den Bergova sugeriše da je to Rumijev pseudonim. Ipak, ona priznaje da uprkos tome što veliki broj pesama koje se pripisuju Šamsu sadrži molitveni repertoar ismailija iz Badahšana, velika većina toga se ne može naći u postojećim Rumijevim delima. Šafik Virani sa Univerziteta u Torontu primećuje da tako nešto pre nalazimo u "Šamsovom ružičnjaku" (Golzar-e šams) od Mulukšaha, potomka ismailije Pira Šamsa, kao i u drugim delima.[11]
Reference uredi
- ^ Gamard, Ibrahim, Greatest Works Of Rumi, str. 13
- ^ * Murtaz̤avī, pizhūhish va nigārish-i Manūchihr (2004). Zabān-i dīrīn-i Āz̲arbāyijān (Chāp-i 2. izd.). Tihrān: Bunyād-i Mawqūfāt-i Duktur Maḥmūd Afshār. str. 49. ISBN 978-964-6053-61-8.
- Jones-Williams, transl. from the French by J. (1968). Pre-Ottoman Turkey : a general survey of the material and spiritual culture and history c. 1071-1330 (1. publ. izd.). London: Sidgwick & Jackson. str. 258. ISBN 9780283352546.
- Jenkins, Everett (1998). The Muslim diaspora : a comprehensive reference to the spread of Islam in Asia, Africa, Europe, and the Americas, Vol 1. Jefferson, N.C.: McFarland. str. 212. ISBN 978-0-7864-0431-5.
- Arakelova, Victoria; Doostzadeh, A.; S. Lornejad (2012). On the modern politicization of the Persian poet Nezami Ganjavi. Yerevan: Caucasian Centre for Iranian Studies. str. 162. ISBN 978-99930-69-74-4.
- ^ Ibrahim Gamard, Rumi and Islam: Selections from his stories and poems, Pg Introduction xix
- ^ A History of Muslim Philosophy, Vol II; M.M. Sharif. Page 824
- ^ Virani, Shafique N. The Ismailis in the Middle Ages: A History of Survival, A Search for Salvation (New York: Oxford University Press), (2007). str. 51.
- ^ [1] Franklin Lewis, Rumi, Past and Present, East and West. str. 154–161.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 11. 06. 2017.
- ^ Hazrat Ali -The Father of Sufism | Hazrat Khawaja Moinuddin Chisti[nepouzdan izvor?]
- ^ „This page has moved[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 06. 05. 2017. g. Pristupljeno 11. 06. 2017. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. oktobar 2007) 3 Timurid Skeletons Discovered near Minaret of Shams-e Tabrizi
- ^ Virani, Shafique N. The Ismailis in the Middle Ages: A History of Survival, A Search for Salvation (New York: Oxford University Press), (2007). str. 52.
Spoljašnje veze uredi
