Šegrt je bio naziv i status deteta koje je kod nekog majstora izučavalo zanat.

Šegrt kod obućara

Reč potiče od turske reči sakirt i persijske reči sagrid i u osnovnom značenju znači trgovački ili zanatski učenik.

Obično bi roditelj doveo dete kod majstora u zanatsku radnju i tu bi bio dogovor da ga majstor uči zanatu. Za usluge smeštaja u porodici majstora i učenje zanata šegrt je morao da radi sve što mu ukućani narede pa i najteže poslove. Praksa je bila da se naročito na početku učenja zanata veoma malo se uči sam zanat a rade svi mogući drugi poslovi u kući i oko kuće.Generalno majstori su bili strogi i pravični.

Kasnije su se pojavile i šegrtske škole i internati (posle Prvog svetskog rata), tako da se pored samog zanata učili i drugi predmeti. Danas školovanje učenika u privredi, kao se danas zove šegrt, traje, tri godine po završetku osnovne škole. Ranije po završetku šegrtovanja šegrti su postajali kalfe a danas dobiju po završenom školovanju titulu kvalifikovanog radnika.

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  • Milan Vujaklija, LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd, 1991. godina