Википедија

Шимширика

Šimširika ili žuti šipak,[1] žuta šiba, žutika,[1] divlji šimšir,[1] žuta šimširika,[1] kiseli trn (lat. Berberis vulgaris), razgranati je listopadni žbun iz istoimene porodice (Berberidaceae).

Šimširika
Berberis vulgaris
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Red: Ranunculales
Porodica: Berberidaceae
Rod: Berberis
Vrsta:
B. vulgaris
Binomno ime
Berberis vulgaris

Poreklo imena:

  • roda prema Berberiji iz koje je plod šimširike prenet u Afriku;
  • vrste od lat. vulgaris = običan.

Opis biljke uredi

Raste kao listopadni razgranati žbun čije stablo može da dostigne visinu oko 3 m, grane su uglavnom uspravne, pokriveno je trnovima i ispod kore je žuto.[1] Kora je glatka, svetlosiva do sivosmeđa. Trnovi mogu da budu trokraki ili petokraki i nastali su preobražajem listova. Ostali listovi su eliptični, kožasti, sakupljeni u svežnjeve, a po ivici fino nazubljeni. Čvrsti su, sa lisnom drškom, eliptično obrnuto jajasti. Na vrhu su listovi šiljati, ređe zaobljeni i dlakavi. Dužine su 3 do 6 cm. Cvasti su viseći grozdovi izgrađeni od šestočlanih, dvopolnih cvetova čiji su čašični i krunični listići žuti.[1] Čašičnih listića ima šest i raspoređeni su u dva pršljena koji lako opadaju, kruničnih ima takođe šest, žuti su i dužine 5-7mm, jajastog oblika, i svaki pri osnovi nosi po dve nektarije.[1] Prašnika ima šest, raspoređeni su u dva pršljena i pri dodiru naležu unutrašnjom stranom na plodnik. Prašnički konci su široki, polenove kesice su okrenute ka unutrašnjosti cveta, sa dve komore koje se otvaraju poklopcima. Imaju jedan tučak koji je kratak, nadcvetan, sa širokim, pljosnatim žigom. Plod je duguljasta, crvena jestiva bobica kiselkastog ukusa.[1] Dužine je 1 cm i u unutrašnjosti su smeštena 2-3 semena bogata endospermom.

Stanište uredi

Rasprostranjena je sve do 1.200 m n. v. pretežno po terenu bogatom krečnjakom,[1] na osunčanim i stenovitim prostorima, kao i u zoni žbunova i šipražja, u borovim šumama, u spratu žbunja, u zajednicama Carpinetum orientalis srerbicum Rud. em Jov., Eryngio — Syringetum vulgaris Diklić, Humileto — Pinetum nigrae Jov., Fageto — Hyrcaneto — Colurnetum Jov. Rasprostranjena je skoro u celoj Evropi, osim u severnoj Skandinaviji, severnoj Rusiji, Grčkoj i Turskoj. Javlja se i na Kavkazu.

Hemijski sastav droge uredi

Kao droga se koriste skoro svi delovi biljke:

  • plodovi (Berberidis fructus)
  • koren (Berberidis radix)
  • kora (Berberidis cortex).

U svim biljnim organima ustanovljeni su pojedini sastojci:

Upotreba uredi

Plod, bobica, prijatnog ukusa, bogata je jabučnom kiselinom, a upotrebljava se za pravljenje sirupa i kompota. Iz kore i drveta dobija se žuta boja berberin kojom se mogu da boje koža i vuna. Kora stabla i korena sadrži veći broj alkaloida.

Šimširika se koristi kod bolesti žučnih puteva jer olakšava izlučivanje žuči, sprečava upale, pojavu peska i kamena u žučnim putevima. U obliku kapi, čiji je glavni sastojak berberin, smiruje upaljenu vežnjaču oka i očne kapke. Pored toga može se davati i protiv povraćanja.

Uslovno je neškodljiva, što znači da je treba koristiti samo u propisanim dozama i pod kontrolom stručnjaka.

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 17. 04. 2022. g. Pristupljeno 02. 05. 2019. 

Literatura uredi

  • Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd, IP Svjetlost, 1990
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
  • Diklić N: Flora Sr Srbije, poglavlje Fam. Berberidaceae, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1970.

Spoljašnje veze uredi

 
Šimširika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шимширика&oldid=25314769”