Шимширов пламенац
Šimširov plamenac[1] ili šimširov moljac (Cydalima perspectalis) je štetočina iz porodice Crambidae koja izaziva potpunu defolijaciju šimšira, a sreće se i na japanskoj kuriki (Euonymus japonica) i božikovini (Ilex spp.). Vrsta je autohtona u istočnoj Aziji (Japanu, Kini, Tajvanu, Koreji, krajnjem istoku Rusije i Indiji) [2]. Prvi ju je opisao Voker 1859. godine.
| Šimširov plamenac | |
|---|---|
| |
| Imago šimširovog moljca | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| (nerangirano): | |
| Natporodica: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. perspectalis
|
| Binomno ime | |
| Cydalima perspectalis | |
| Sinonimi | |
| |
Opis vrste i bionomija uredi
Imago je leptir bele boje sa rasponom krila 40–45 mm. Prednja krila svilastobela sa smeđom trakom duž prednje ivice i polumesečastim belim okcem na njenoj sredini; zadnja krila iste boje oivičena braon trakom. Ima i varijeteta sa potpuno smeđim krilima, ali je polumesečasto okce uvek prisutno.
Mlade gusenice žuto-zelene boje sa crnom glavom, a sa porastom dobijaju par uzdužnih pruga sa crnim tačkama i belim čekinjama na kapsuli glave i duž tela. Gusenice u poslednjem larvenom stadijumu dostižu 5 cm. Dok su mlade, gusenice su sakrivene u unutrašnjosti šimšira i hrane se gornjom epidermisom lista, a starije jedu list, koru i izdanke. Tokom svog razvoja jedna gusenica pojede do 45 listova.
Imago leti od aprila do septembra. Obično boravi na poleđini lista drugih biljaka, a ne šimšira; lako i brzo leti. Ženka živi 8 dana i za to vreme traži šimšir na koji polaže jaja na poleđini lista iz kojih se razvijaju larve. Tokom godine ima 2-3 generacije. Prezimljava u čaurama u stadijumu gusenice iz poslednjeg legla u godini među lišćem ili u pukotinama u blizini biljke domaćina. Čaure gusenice prave slepljivanjem listova pomoću paučine koju luče. Spojevi listova su vrlo čvrsti i pružaju efikasnu zaštitu. Pre hrizalidacije larve prolaze kroz 6 do 7 stadijuma od sredine marta do početka aprila (na temperaturi višoj od 7 °C).
Širenje uredi
Vrsta je introdukovana u Centralnu Evropu početkom XXI veka gde se nekontrolisano širi. Njena pojava prvo je zabeležena u Nemačkoj 2006, a zatim u Holandiji i Švajcarskoj 2007, da bi 2008. bila konstatovana u Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Austriji [3][4][5].|journal= |date= |volume=107|issue=3|pages=393–400}}. [1]</ref>. Godine 2011. prvi put je zabeležena u Mađarskoj, Rumuniji i Turskoj. Poznata je i u Slovačkoj i Belgiji. U Danskoj je konstatovana 2013. godine na više mesta na ostrvu Seland. Kod nas su jači napadi zabeleženi 2014. godine.
Simptomi napada uredi
Šimširov moljac se teško prepoznaje u prvim fazama napada jer se gusenice prvo hrane u unutrašnjosti žbuna gde su sakrivene. Kada dođu do spoljnih delova prepoznaju se lako po prisustvu svilenkastih vlakana i paučini, koja može, u slučaju jakog napada, da prekrije celu biljku. Tada je obično kasno jer je veliki deo lisne mase već uništen, pa biljka obično strada.
Suzbijanje uredi
Za suzbijanja šimširovog moljca presudno je njegovo rano otkrivanje razmicanjem grana šimšira, gde se hrane mlađi larveni stadijumi, pa treba vršiti redovne preglede žbunova šimšira od marta do oktobra.
Biološke mere borbe uredi
Biološka kontrola larvi pomoću Bacillus thuringiensis ssp. kurstaki u eksperimentu iz 2012. na Ciriškom univerzitetu primenjenih nauka (Zürcher Hochschule für Angewandte Wissenschaften), pokazala je odličan efekat [6][7].
Primećeno je da su gusenice otrovne za ptice zbog otrovnosti šimšira kojima se larve hrane i da izazivaju povraćanje [8], ali da se ptice hrane leptirima. Na gusenice, međutim, nasrću ose.
Hemijske mere borbe uredi
Aplikacija pesticida treba da bude što je moguće direktnija i sa dovoljnim pritiskom. Suzbijanje hemijskim preparatima je efikasno kada su gusenice mlađe i nema paučine jer paučina smanjuje dejstvo insekticida. Insekticidi koji se mogu koristiti su Confidor, Thiacloprid i preparati na bazi dimetoata. Tretiranje se izvodi u večernjim časovima zbog negativnog efekta preparata na pčele. Ako je moguće posle tretmana žbun treba da se prekrije folijom dan-dva kako bi učinak bio bolji.
Mehaničko suzbijanje uredi
Mehaničko suzbijanje vrši se rezanjem zaraženog biljnog materijala i njegovim spaljivanjem, da bi se sprečilo dalje širenje. Gusenice i paučinasta gnezda treba ručno sakupljati i potom uništiti. Ispiranje žbunova vodom pod velikim pritiskom uz pomoć kompresora, takođe daje dobre rezultate.
Reference uredi
- ^ Kereši, Tatjana; Konjević, Aleksandra; Popović, Aleksandra. Posebna Entomologija 2 (PDF). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni Fakultet. str. 289.
- ^ „Buchsbaumzünsler (Cydalima perspectalis (Walker, 1859))”. insekten-sachsen.de.
- ^ Landwirtschaftskammer Vorarlberg: Buchsbaumzünsler wieder Aktiv. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2020) In: Obst- und Gartenkultur Vorarlberg.
- ^ „Fauna Europaea”. Arhivirano iz originala 23. 08. 2016. g. Pristupljeno 20. 08. 2014.
- ^ Mally, R. & M. Nuss 2010: Phylogeny and nomenclature of the box tree moth, Cydalima perspectalis (Walker, 1859) comb. n., which was recently introduced into Europe (Lepidoptera: Pyraloidea: Crambidae: Spilomelinae). – European journal of Entomology. {{cite journal|author= |title= |url=http://www.eje.cz/scripts/viewabstract.php?abstract=1550]
- ^ Oelhafen, A. 2012: Buchsbaumzünsler – Biologische Bekämpfungsmöglichkeiten Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jun 2013) (PDF; 4,9 MB) – g’plus „die Gärtner-Fachzeitschrift“ 19/12, pp. 36–37
- ^ Bundesamt für Landwirtschaft - Pflanzenschutzmittelverzeichnis: Produkt Delfin - Wirkstoff: Bacillus thuringiensis var. kurstaki Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2014)
- ^ Der Kampf gegen den Buchsbaumzünsler scheint verloren - News Basel: Stadt - bazonline.ch
Spoljašnje veze uredi
